Beogradski unirvezitet stabilno na Šangajskoj listi

Svaka od njih podeljena je u uža naučna polja (ukupno 54) u kojima je rangirano više od 4.000 univerziteta, a naš najveći univerzitet našao se na velikom broju tih rang-lista.

Visok plasman UB je zadržao u fizici (plasiravši se između 151. i 200. mesta), matematici (između 201. i 300), zatim u hemiji, u oblasti meteorologije, biologiji, poljoprivredi i veterini. U gotovo svim užim naučnim oblastima u okviru medicinskih nauka – stomatologija, farmacija, javno zdravlje, klinička medicina takođe se nalazi Univerzitet u Beogradu, a dobar plasman ima i u tehničkim naukama. Recimo, u prehrambenoj tehnologiji nalazi se na visokom 43. mestu, što je sveukupno gledano najbolji rezultat. Ove godine UB se pojavljuje i na dve rang-liste u oblasti društvenih nauka – psihologiji i obrazovanju. Prošle godine društvene nauke su jedina oblast u kojoj nas nije bilo.

Prorektorka za međunarodnu saradnju UB Ivanka Popović objašnjava za Danas da je ideja ovakvog rangiranja da se omogući većem broju zemalja da iskažu svoje centre izvrsnosti.

– To je mnogo lakše kada imate ovakvu vrstu rangiranja po užim naučnim oblastima nego kada imate samo globalno rangiranje univerziteta. Ovakvo rangiranje daje uravnoteženiju sliku jer je to prilika i za manje zemlje u kojima nauka nije toliko jaka da pokažu svoje centre izvrsnosti. Mi ćemo analizirati detaljno sve rang-liste i objaviti ih na sajtu Univerziteta u Beogradu – kaže prorektorka Popović.

Pomoćnik ministra za nauku Tibor Sabo ističe za Danas da ovakva pozicija Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi nije iznenađenje.

– Naravno da je očekivano da je UB dobro plasiran u prirodno-matematičkim naukama i medicini, ali kao što vidimo i neki drugi manji univerziteti u pojedinim poljima su visoko rangirani, što je izuzetno značajno za Srbiju. Mislim da je najznačajniji ukupan plasman kada je Srbija u pitanju, jer kao što znamo naša zemlja je za prošlu godinu rangirana kao 36. na svetu. To je verovatno najbolji plasman koji Srbija ima na svetskim rang-listama. Navedeni plasman bolji je od čak 14 država, članica EU – naglašava Sabo.

Podsetimo, Šangajsku listu od 2003. godine objavljuje kineski Univerzitet Ciao Tong, a kriterijumi su, između ostalih, broj i kvalitet naučnih radova u međunarodnim časopisima, citiranost, broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje koji su pohađali univerzitet ili na njemu rade. Lista se svake godine objavljuje sredinom avgusta i rangira univerzitete u celini, a od prošle godine uvedeno je i rangiranje po užim naučnim oblastima.

Niš, Kragujevac, Novi Sad

Osim Beogradskog, u najnovijem rangiranju našli su se i drugi naši univerziteti. Drugu godinu zaredom, univerziteti u Kragujevcu i Nišu su između 401. i 500. mesta u oblasti matematike. Na toj poziciji lane je bio i Univerzitet u Novom Sadu, ali ga ove godine nema. Međutim, on je zadržao plasman između 101. i 150. mesta u oblasti prehrambene tehnologije, a našao se i na rang-listama najboljih visokoškolskih ustanova u hemijskom inženjerstvu i veterinarskim naukama, koje se ove godine prvi put pojavljuju u rangiranju. I Univerzitet u Nišu je u grupi 500 najboljih u hemijskom inženjerstvu.

Dominacija američkih univerziteta

Na pomenutoj listi najbolje su rangirani univerziteti iz SAD – u 54 uže naučne oblasti američki univerziteti su prvoplasirani u čak 35, a sledi devet iz Kine i tri iz Holandije. Pojedinačno, najuspešniji je Harvard koji je lider u 17 oblasti.