„Izuzetan stvaralac i to je presudilo“: Ko je zaslužan za skok Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi?

Pamučar se, uz profesora Medicinskog fakulteta Petra Seferovića, našao na Clarivate listi visokocitiranih svetskih istraživača za 2022. godinu i upravo je to uticalo da naš najveći i najstariji univerzitet popravi svoj plasman na Šangajskoj listi najboljih svetskih visokoškolskih ustanova.

To za Danas kaže Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta, koji je izračunao i tačnu poziciju Beogradskog univerziteta – on se nalazi na 393. mestu dok je lane bio na 431. poziciji.

Nikolić navodi da su sa prostora cele istočne i južne Evrope, ispred Beogradskog univerziteta samo Lomonosov (103. mesto), Karlov univerzitet u Pragu (330) i atinski Kapodistrijan (362).

Univerzitet u Istanbulu se nalazi na 419. mestu na Šangajskoj listi, Sanktpeterburški univerzitet na 436, Univerzitet u Varšavi na 438, a Univerzitet u Zagrebu na 458 mestu. Ljubljanski univerzitet je u grupi između 601. i 700. mesta.

Beogradski univerzitet lane je popravio plasman i ušao u top 500 svetskih univerziteta prevashodno zahvaljujući profesoru Seferoviću koji je na Clarivate listi bio i 2021, a kada se prošle godine među 6.938 visokocitiranih istraživača pojavilo i ime Dragana Pamučara, već tada se moglo predvideti da sledi skok na Šangajskoj listi.

Da je dobra pozicija Univerziteta u Beogradu rezultat izuzetnih pojedinaca slažu se predstavnici akademske zajednice sa kojima smo razgovarali, a profesor Nikolić kaže da bismo bez visokocitiranih istraživača bili između 530. i 550. mesta na Šangajskoj listi.

Kako je Danas pisao, Clarivate lista se koristi za Šangajsku listu, a poeni ostvareni na ovom indikatoru nose 20 odsto ukupnog skora.

Prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu Branislav Boričić kaže za Danas da stabilan status među prvih 500 najbolje rangiranih univerziteta na svetu, po kriterijumu kvaliteta naučnog istraživanja, UB obezbeđuje sa više od 2.000 objavljenih naučnih radova svojih nastavnika i istraživača svake godine.

– Za rangiranje među prvih 400 univerziteta najčešće smo zahvalni istaknutim pojedincima zbog njihovog izuzetnog doprinosa u datom periodu. Ove godine to su prof. dr Petar Seferović sa Medicinskog fakulteta i prof. dr Dragan Pamučar sa Fakulteta organizacionih nauka, koji spadaju među najviše citirane autore u pethodnoj godini. Univerzitet u Beogradu i dalje lider među među univerzitetima u regionu – navodi Boričić.

Nikolić kaže da bismo bez Pamučara pali za 20 do 30 mesta, ali da smo zahvaljujući njegovim rezultatima sada skočili četrdesetak mesta.

– On je izuzetan stvaralac i to je presudilo. U svim ostalim indikatorima smo pali u odnosu na prošlu godinu – kaže Nikolić.

Rektor UB Vladan Đokić je rekao da se Šangajska lista formira na osnovu šest kriterijuma od kojih su dva (broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje od strane onih koji su pohađali univerzitet ili su na njemu zaposleni) nama potpuno nedostižni.

– U takvim okolnostima, uzimajući u obzir i dinamičan razvoj performansi visokoškolskih ustanova u ekonomski najrazvijenijim zemljama, pozicija UB je visoka i stabilna, uprkos manje povoljnim uslovima za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti – istakao je Đokić.

On je dodao da je za svetski relevantne rezultate neophodno veće i sistematičnije ulaganje u univerzitetsko obrazovanje i istraživanja, kao i razvoj i jačanje alumni mreže, podsticanje međunarodne saradnje, uspostavljanje posledoktorskih pozicija i povećanje broja naučnih projekata.

– Moramo da forsiramo izvrsnost, manjem broju pojedinaca mora da bude odato priznaje da su ekstraordinarni. Mi generalno imamo obrazovni kapacitet, ali ne zadržavamo mlade u nauci i uvek smo na istom broju istraživača. Sistemski bi trebalo povećati budžet za nauku, nagraditi i pospešiti izvrsnost, ali se takođe mora povećati i istraživačka populacija – smatra profesor Nikolić.

Komentarišući skok UB na rang-listi bivša rektorka UB Ivanka Popović je za Danas kazala da se sistemski efekti na listi osećaju tek posle nekoliko godina, kao što je, na primer, primena novog Zakona o naučnom radu.

– Sa druge strane, doprinos pojedinaca koji se povremeno nađu na listi najcitiranijih autora nije rezultat sistemske podrške nauci, ali značajno doprinosi poziciji UB. Verujem da će Ministarstvo nauke raditi na daljem poboljšanju uslova za rad u naučnoj delatnosti, posebno kroz jačanje infrastrukture – navela je Popović.