Beogradski vazduh brani se i u Barajevu

U našem selu Velikom Borku posle ustanka 1805. godine osnovana je prva srpska vlada, tu je otvorena prva pošta u Srbiji. Oduvek smo učeni da radimo po zakonu.

Zato i sada Barajevčani okupljeni u inicijativi „Eko Barajevo“, čiji rad je podržan kroz inicijativu „Građani imaju moć“ koju sprovodi Crta u saradnji sa USAID, podižu svoj glas. Tražimo da se poštuje i primeni zakon. Tražimo od Opštine Barajevo da bude na strani svojih građana, a ne na strani onih koji zagađuju vazduh koji ti građani dišu.

Reči predsednika opštine: „Oni su ljudi uložili pare“, ne može da bude argument za nečinjenje.

Na jednom ulazu u centar Barajeva firma „Most Export import“ topi aluminijum i u vazduh izbacuje pepeo i dim bez ikakvog prečišćavanja.

Iako postoje snimci i fotografije, svaki put kad je ekološka inspekcija Grada Beograda izlazila na teren pozivali su se na izveštaj o  merenju na kome piše da je sve po propisu.

Na drugom ulazu u centar, firma „Yunirisk“ je pre tri godine kupila bivšu fabriku IKL. Isti onaj „Yunirisk“ koji je svoj pogon preselio iz Rakovice u naše Barajevo nakon brojnih afera i pritisaka građana uz koje su stali predstavnici Opštine.

Više od 12 godina su građani Rakovice vodili borbu protiv „Yuniriska“ jer su sve te godine trpeli smrad iz tih fizičko-hemijskih postrojenja i gledali kako im se u Topčidersku reku ispušta čudna smrdljiva materija.

Sada „Yunirisk“ sve to hoće da radi u Barajevu, u nekadašnjem IKL-u. Namerava da tu prerađuje više od 300 različitih kategorija opasnog i neopasnog otpada. I dok su u Rakovici prerađivali 4.500 tona otpada na godišnjem nivou, sada su podneli zahtev da prerađuju 27.000 tona.

Dovoljno da se zabrinemo. Ali ni tu nije kraj. Zašto “Yunirisk” optužuju za zagađenje životne sredine umesto da ih hvale kako je čuvaju?

Zato što tehnologiju koju koriste za preradu otpada, a za koju kažu da je patentirana u Hrvatskoj, imamo samo mi. Ovakav pogon ,sa ovakvom preradom nemaju nigde u svetu, osim kod nas, u Srbiji, u Beogradu, koji je i bez ovog pogona najzagađeniji glavni grad u Evropi.

Kažu „nemamo para za skupe spalionice, za nekakva druga rešenja kao što postoje u zemljama zapadne Evrope i zato ovakva cena koštanja prerade je vrlo pristupačna i nismo pogrešili u našoj proceni“.

Oni kao kompanija nemaju para za skuplju tehnologiju koja se na zapadu primenjuje, pa nam nude “inovativnu”, vrlo pristupačnu tehnologiju? Zar su na zapadu toliko neinformisani, pa ne koriste ovu jeftinu tehnologiju, već troše novac na skupu?

Gde god su radili, ili su pokušali da rade, susretali su se sa pobunom stanovništva koje tu živi. Ni u Kovačici ih nisu hteli. I tamo je Opština stala uz svoje građane. Da li je problem u ljudima ili u „Yunirisku“?

U rešenju kojim je Ministarstvo za zaštitu životne sredine odobrilo Studiju uticaja na životnu sredinu “Yunirisk” nije navedeno koliko je pogon udaljen od osetljivih grupa stanovništva, a to su dve zgrade obdaništa, benzinska pumpa, starački dom, srednja škola, železnička stanica. Sve one se nalaze u neposrednoj blizini postrojenja.

Znamo kako reaguje inspekcija za “Most export – import” za koje postoje snimljeni dokazi da nas zagađuju. Kako će sutra da brane vazduh i vodu Barajeva i Beograda od firme koja će praviti milione evra profita?

Pitamo Opštinu Barajevo da li će prvi put od svog osnivanja “Yunirisk” dobiti podršku lokalne vlast u ostvarivanju svojih ciljeva – isključivo profita. Opština Barajevo ignoriše naše apele i zabrinutost.

Za svoj opstanak, čist vazduh i vodu se moramo izboriti sami. Neće nam biti prvi put, to dugujemo svojim precima i svojim potomcima.

Valter je branio Sarajevo, mi ćemo naše Barajevo!

Autor je član inicijative „Eko Barajevo“