Beri Dženkins: Plavi dečak

Posebno na autore pobedničkog filma „Mesečina“, koji na pozornici nisu mogli ni da se obraduju kako dolikuje, s obzirom na situaciju, koja je prethodila njihovom proglašenju, kada su nesuđeni dobitnici već uveliko izgovarali svoje govore zahvalnosti da bi se saznalo da je došlo do zabune. Ipak, ova neprijatna situacija mogla bi da bude i dobra reklama za film, zbog koje bi publika poželela da pogleda ostvarenje snimljeno za samo 25 dana, sa budžetom od miliona dolara, u kome ne igra nijedna holivudska zvezda.

Da se sve odigralo po protokolu, nagrada „Mesečini“ bi već bila proglašena za krunu večeri diverziteta, što bi za sve koji vole da kuju teorije zavere o odlukama u društveno-korektnim organizacijama samo bio znak da film nije vredan pažnje, a to apsolutno nije tačno. Film o odrastanju crnog siromašnog gej dečaka u opasnom delu Majamija pre svega je dirljiva i potresna priča o identitetu. Rediteljski, scenaristički i glumački, daleko ispred mnogih nominovanih ostvarenja. Što pokazuju i sva druga priznanja koje je do sada dobio.

U trenutku kada je preko prijatelja dobio kratku dramu Tarela Alvina Mekrejnija „Na mesečini crni dečaci poplave“, Beri Dženkins je iza sebe imao jedan igrani film („Medicine for Melancholy“) snimljen pre osam godina. Dok su svi očekivali sledeći film, on je pokušavao sebe da ubedi da je srećan pišući scenarije i režirajući reklame. Ispostavilo se da je priča o odrastanju u Majamiju sa majkom zavisnicom bila veoma bliska njegovom životu, zbog čega je ipak poželeo da napravi nešto novo. Uz dozvolu autora, tekst je za samo deset dana u Briselu, kako kaže, najdosadnijem gradu u Evropi, pretočio u scenario. Nije planirao da napravi biografski film, ali je preklapanje dve priče bilo neizbežno.

Dženkins je rođen 1979. u Majamiju. Samohrana majka već je imala dvoje dece različitih očeva, a dok je Beri napunio tri godine bila je zavisnica o krek. Odgajila ga je žena iz komšiluka. U srednjoj školi ga je zanimao samo američki fudbal, ali je poželeo da upiše filmsku školu kada je na oglasnoj tabli video poziv. Kako kaže, fakultet mu je promenio život.

Dženkinsonova majka, koja se sa zavisnošću izborila pre mnogo godina, nije još uvek gledala film.