Pobeda Aleksisa Ciprasa na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj očekivana je, pa su ključni političari Nemačke, najveće zagovornice kursa rigorozne štednje na koju Cipras najpre namerava da stavi tačku, imali vremena da se pripreme: nemačke su reakcije odlučne, ali smirene. Klasičnog otpisa duga neće biti, ali mogućnost pregovora nije otpisana, tako bi se mogla ukratko sažeti reakcija iz Nemačke.
Izlazak Grčke iz zone evra u kratkom i srednjem roku je isključen, smatra Fankfurter algemajne cajtung (FAZ), ali iako sada ne bi bio toliko riskantan kao pre evropskih paketa pomoći i mera koje je preduzela Evropska centralna banka, ostanak Grčke u Uniji, i posle pobede Ciprasa, želi i Nemačka, potvrdila je tom listu nemačka kancelarka Angela Merkel.
Svi ključni nemački političari očekuju da će Cipras na vlasti pokazati mnogo više pragmatičnosti nego Cipras u borbi za vlast, čim se suoči sa nestašicom para za realizaciju programa „široke ruke“ koji je obećao Grcima. Predsednik Evropskog parlamenta socijaldemokrata Martin Šulc već je telefonom razgovarao sa Ciprasom i rekao mu da „ne može da zamisli da bi radikalni zahtevi koje su on i njegova partija dosad isticali mogli imati većinu u Grčkoj i da bi ih EU partneri mogli prihvatiti“. Posle tog razgovora Šulc je, u intervjuu za Dojčlandfunk, zaključio da je Cipras pragmatičar.
Prvi je na „istorijsku političku promenu“ u Grčkoj reagovao guverner Bundesbanke Jens Vajdman koji je odmah po zatvaranju birališta u Grčkoj, Ciprasa pozvao da ne daje lažna obećanja koja zemlja sebi ne može da priušti. On je, naravno, zahtevao nastavak strukturnih reformi i upozorio da bi otpis duga za Grčku značio samo predah, ne i trajno rešenje. Nemačkim bankama Grčka duguje oko 23,5 milijardi evra i istu su poruku odbacivanja otpisa duga kao rešenja Ciprasu uputili i šefovi bankarskih udruženja Mihael Kemer i Uve Frelih.
Sa nemačkom pokrajinom Bavarskom Grci imaju dvestogodišnji nesporazum oko javnih finansija, pa su iz Minhena Ciprasu stigla mnogo oštrija upozorenja. Bavarski ministar finansija Markus Zeder je od Trojke zahtevao da u pregovorima sa Grčkom pokaže doslednost, a „jasno je i da novih tereta za Nemačku ne sme biti“.
Hamburški Cajt veruje da će Grčkoj biti omogućeni pregovori o smanjenju kamata i produžavanju roka otplate duga, ali tek duga koji prispeva posle 2015. i u rukama je grčkih evropskih partnera. To je praktično takođe otpis duga, ali manje vidljiv i lakše politički posredovan poreskim obveznicima u Evropi. Jer, veruje taj list, Grci ne mogu očekivati da im na bilo koji način bude olakšana otplata osam milijardi evra duga Evropskoj centralnoj banci koji prispeva ove godine, niti dug MMF, a još manje hedž fondovima, među kojima je i Aurelius Capital Managment koji je legao na Argentinu.
FAZ napominje da su kamate i rokovi otplate već dati Grčkoj tako povoljni da ona na svoje kredite plaća nižu kamatu nego Nemačka, ali Cajt smatra da „malo prostora za nove olakšice još ima“. U računici koju je za taj list napravio Žolt Dervaš iz briselske Denkbank Brojgel, ukoliko bi im Evropljani dodatno snizili kamate i produžili rok otplate, Grčka bi za narednih 35 godina uštedela 17 odsto BDP ili milijardu evra godišnje. „Time bi Siriza mogla bar deo svog obećanog programa da finansira, a bez budžetskog deficita“.
Evropske zemlje zasad se o zahtevima iz Atine „nisu izjasnile oštro“, priznaje i FAZ, a „ne može se već iz političkih razloga isključiti“ da bi Atini u susret mogao da izadje i Brisel.
Novi početak u Evropi
Šefovi nemačke Levice Katja Kiping i Bernd Riksinger saopštili su da je pobeda Sirize znak nade u „novi početak u Evropi“, a protiv „antisocijalne politike kresanja“. A nemački Zeleni se „zalažu za uslovljeni otpis duga u zamenu za socijalne i privredne reforme u Grčkoj“, rekao je za Rajniše post šef njihove parlamentarne frakcije Anton Hofrajter.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
