Turci su, očekivano, usvojili ustavne promene za koje vladajuća elita tvrdi da će približiti zemlju Evropskoj uniji. Ohrabrujuće je to što su i Vašington i Brisel pozdravili ishod referenduma, koji je turski premijer Redžep Tajip Erdogan ocenio „prekretnicom za demokratiju i vladavinu zakona“. Iz EU poručuju da će pažljivo pratiti dalji proces primene ustavnih promena. „Delimo gledišta većine u Turskoj da ustavne reforme treba da prate i reforme na polju fundamentalnih ljudskih prava i slobode izražavanja“, navodi se u saopštenju evropskog komesara za proširenje Stefana Filea.
Turska je još 2005. postala zvanični kandidat za članstvo u EU, ali je put pregovora znatno usporen zbog lošeg napretka na polju domaćih reformi ali i odbijanja, pre svega, Francuske i Nemačke da razmotre puno članstvo Ankare u EU. Međutim, nakon nedeljnog referenduma u Turskoj čini se da je Berlin smekšao stav bar sudeći po izjavi tamošnjeg šefa diplomatije Gvida Vestervelea koji je istakao da glasanje ključno za približavanje Turske EU.
Poznavaoci političkih prilika navode da su se u poslednje vreme promenili ulozi za obe strane. Dok je EU sve više opterećivao njen ugled i jačina na svetskoj pozornici, turski globalni i regionalni uticaj je jačao. Rastuću ulogu Ankare priznaju neki i unutar EU. „Turska danas je mnogo uticajnija u svetu od svih država članica EU pojedinačno“, smatra finski ministar inostranih poslova Aleksandar Stab.
Analitičari ističu da uspeh reformi znači i podsticaj za političku poziciju Erdogana, nakon oštre kampanje tokom koje su opozicioni sekularisti optuživali Erdogana i njegovu partiju za islamske korene i pokušaj preuzimanja kontrole nad pravosuđem. Erdogan i njegova partija AK sada su u jakoj poziciji da osvoje treći mandat na izborima za deset meseci.
Čingiz Aktar, profesor evropskih studija na univerzitetu u Istanbulu, pozdravlja paket usvojenih amandmana na ustav kao veliku prekretnicu koja će popločati put za potpunu promenu ustava u budućnosti. „Ovo nije samo pobeda vlade, već korak u pravcu novog ustava. Ovo je početak a ne kraj. Turska se konačno kreće u pravcu normalizacije i demilitarizacije“.
Erdoganova vlada je od dolaska na vlast 2002. osvojila podršku većine Turaka svojim proevropskim tendencijama, nastojanjima da reformiše zemlju i periodom ekonomskog rasta koji je transformisao zemlju u ekonomsku silu u usponu. Duboka recesija prošle godine odrazila se na izborne nade AKP mada je jaki oporavak povratio veru birača čiji su glasovi presudili na nedeljnom plebiscitu.
„Iako tesnom većinom usvojene reforme su svakako pozitivan signal koji ukazuje na vrlo dobru perspektivu AKP u osvajanju trećeg mandata na izborima u julu“, navodi Volfango Pikoli, analitičar iz Londona.
Ipak postoji strah da bi pobeda Erdogana mogla dodatno da produbi podele po religiozno sekularnim linijama i gurne Erdoganovu vladu u potencijalnu destabilizaciju pre izbora.
„Doći će do dalje polarizacije političke scene. Vladajuća partija postaće manje prijemčiva za opoziciju, dok će opozicija teškim rečima i pristupima potkopavati vladu“, smatra Rafuk Logoglu, analitičar i bivši ambasador Turske u SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
