Berlinska deklaracija ne spominje reč ustav

Pola veka od osnivanja, EU se danas suočava s brojnim nedoumicama u vezi sa svojom budućnošću i daljim pravcem razvoja. Unija je danas, više nego ikada, rastrzana između daljeg proširenja i dublje integracije, političkog jedinstva i ekonomske unije, između veće otvorenosti prema svetu i zaštite svojih proizvođača i poljoprivrednika. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je taj osećaj kretanja u nepoznato jedan od razloga za pad popularnosti Unije u mnogim zemljama članicama, uz ocene da je suviše udaljena od ljudi, birokratska, kosmopolitska i okrenuta poslovanju.

Tadić na proslavi

Beograd – Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovaće u subotu, 24. marta, u Berlinu proslavi 50. rođendana EU. Kako je saopšteno iz kabineta predsednika, Tadić će učestvovati i na Konferenciji Partije evropskih socijalista (PES) i imaće niz bilateralnih susreta. On će i ovom prilikom razgovarati o evropskim i evroatlantskim integracijama Srbije i izneti stav da je za budući status Kosova i Metohije u daljim pregovorima potrebno pronaći kompromisno rešenje i da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Pokrajine, navodi se u saopštenju.

EU tek treba u potpunosti da „svari“ veliko proširenje iz 2004, kada je prijemom osam zemalja istočne i centralne Evrope, Kipra i Malte, broj članica porastao s 15 na 25. Ulaskom Bugarske i Rumunije članstvo se povećalo na 27, a jaz između bogatih i siromašnih članica još više se produbio. Nezadovoljstvo zbog proširenja i zabrinutost zbog mogućnosti pristupanja Turske u EU neki su od razloga za odbacivanje evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. Odbacivanje ustava, koji treba da reformiše institucije EU i prilagodi ih sve većem broju članica, otvorilo je krizu poverenja koja traje već dve godine, a Unija se i dalje bori sa zastarelim propisima napisanima za prvobitnih šest članica, sličnih po uređenju.

Prag i Varšava prete da pokvare rođendansko slavlje

Varšava – Češka vlada oštro je zamerila Nemačkoj što, kao predsedavajuća EU prisvaja predstojeću proslavu 50. godišnjice Unije i Berlinsku deklaraciju, od koje joj je poslala svega 40 odsto teksta. Prag je zato početkom sedmice uputio zvanični protest Berlinu, a potpredsednik vlade za evropske integracije Aleksandar Vondra pobunio se i zbog toga što svečanu deklaraciju neće potpisivati svih 27 šefova država ili vlada, već samo nemačka kancelarka Angela Merkel i šefovi institucija EU. Češki predsednik Vaclav Klaus već je najavio da ako na deklaraciji ne bude njegov potpis, nema ni obavezu da je poštuje, a činjenicu da je ne potpisuju svi kao „loš signal da se EU pretvara u nekakav sekretarijat“. Iako su braća Kačinjski, poljski premijer Jaroslav i predsednik Leh, tokom nedavne posete Merkelove Poljskoj izrazili spremnost da prihvate takvu formulaciju „obnavljanja temelja“ imajući na umu evroustav, Varšava može tome ipak da se usprotivi u poslednjem trenutku.

Kada u nedelju u Berlinu budu proslavljali 50. godišnjicu Rimskog sporazuma evropski lideri neće moći da upotrebe reč „ustav“ u svečanoj „Berlinskoj deklaraciji“, niti da govore o određenom datumu za reformu institucija. Oni, takođe, neće moći da kažu kako bi blok trebalo da se dalje razvija zbog podela oko toga da li Turskoj, Ukrajini i Belorusiji uopšte treba ponuditi punopravno članstvo. Ali, iako je kriza oko povelje ukazala na otpor među njenim građanima prema daljem proširenju, proces proširenja nije završen. Brisel je u više navrata ponovio da zemlje zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu i da je njihovo mesto u EU, pošto ispune uslove za to. Zemlje zapadnog Balkana su u različitim etapama pridruživanja EU, a najviše je napredovala Hrvatska koja je sa EU 2005. pokrenula pregovore o pristupanju.
Takođe, EU je daleko od toga da bude paralisana uprkos opštoj melanholiji. Lideri Unije su prošle nedelje jednoglasno usvojili ambiciozan plan o klimatskim promenama, energetici i biogorivima, u želji da preuzmu vođstvo u svetu u borbi protiv klimatskih promena. Pravila o jednoglasnom usvajanju odluka, međutim, usporavaju napore ka izgradnji zajedničke spoljne i bezbednosne politike i u rešavanju pitanja imigracije i kriminala.
U oživljavanju rasprave o evropskom ustavu na samitu EU u junu, nemačku kancelarku Angelu Merkel, čija zemlja predsedava EU u prvoj polovini ove godine, čeka težak zadatak. Ako lideri EU budu mogli da spasu ključne reforme u ustavu pobedom na referendumima ili njihovim izbegavanjem, Unija će moći da prevaziđe sumnje u svoju budućnost.