Berluskoni mogući svedok

Dugo odlagano suđenje operativcima CIA i bivšim visokim italijanskim obaveštajnim zvaničnicima počelo je juče, kada su sudije istakle mogućnost da bi italijanski premijer Silvio Berluskoni mogao biti pozvan na svedočenje povodom otmice muslimanskog sveštenika 2003.
Sveštenikova supruga Gali Nabila izjavila je na svedočenju da je njen suprug Hasan Mustafa Osama Nasr, poznat kao Abu Omar otet u Italiji i prebačen u zatvor u Egiptu, gde je, prema njenim rečima, bio podvrgnut torturi. Bušova administracija, međutim, tvrdi da tokom njenog programa „neobičnog ispitivanja“ ili otmice osumnjičenih terorista izvan SAD, niko nije bio podvrgavan torturi. „Pronašla sam ga oslabljenog, mršavog, njegova kosa je skroz posedela, a sluh oslabio“, izjavila je Nabila opisujući kako je izgledao njen suprug u zatvoru 2004.
Noseći veo, koji nije prekrivao samo njene oči, Nabila je prvo rekla da ne želi da govori o zloupotrebama ljudskih prava protiv njenog supruga u zatvoru. Kasnije, po savetu njenih advokata, nije imala izbora, te je sa suzama u očima počela da govori. „Bio je vezan kao da je razapet. Imao je podlive od batina, naročito u predelu oko ušiju. Na mnogim delovima tela vidljivi su ožiljci od elektrošokova“. „I na njegovim genitalijama“, upitao je sudija, na šta je Nabila potvrdno odgovorila.
Bušova administracija nije još dala komentar povodom sopstvene odgovornosti za nestanak Nasra, koji je otet blizu jedne džamije u Milanu februara 2003. Konačno je oslobođen 2007.
Prošle godine italijansko tužilaštvo odbacilo je optužbe protiv 26 Amerikanaca, od čega su 25 operativci CIA a jedan je pukovnik vazdušnih snaga. Devetorica Amerikanaca sada su u Italiji, a SAD su saopštile da neće tražiti njihovu ekstradiciju. Veruje se da će ovaj slučaj otkriti mnoge detalje povodom zloglasnog programa ispitivanja osumnjičenih terorista koji je sprovođen u tajnosti.
Slučaj sada više nego ikada ima poseban značaj u italijanskoj javnosti. Berluskoni, koji je bio premijer u vreme otmice Nasra, sada je ponovo na premijerskoj funkciji, a svako otkriće da su on ili neki njegov pomoćnik učestvovali u zaveri moglo bi naneti veliku štetu reputaciji kako premijera Italije tako i njegove zemlje. Stvar koja je još osetljivija jeste to što je više od polovine visokih zvaničnika italijanske tajne službe, takođe, među optuženima zbog odobravanja, rukovođenja i izvođenja plana otmice. Italijanska vlada pokušavala je u više navrata da blokira suđenje, ili bar da omete obelodanjivanje nekih dokaza, koji imaju status poverljive i privilegovane informacije jer bi to moglo dovesti u opasnost nacionalnu bezbednost zemlje. Ipak, milanski tužilac Armando Spataro obećao je da će slučaj isterati do kraja, pa čak i „ukoliko neki dokazi postanu nedodirljivi, postoji mnogo načina da istina ispliva na videlo“.