Berluskoni ponovo na pobedničkom tronu

Silvio Berluskoni, jedan od najbogatijih Italijana, medijski magnat, akter više sudskih afera, zaljubljenik u fudbal i, zbog neformalnog ponašanja i čestih gafova, medijski jedan od najeksponiranijih političara, po treći put će formirati italijansku vladu.
Italijanski birači odlučili su na vanrednim parlamentarnim izborima da ukažu poverenje lideru desnog centra, odnosno njegovoj koaliciji koja je u donjem domu osvojila 46,8 odsto, dok je blok levog centra na čelu sa Valterom Veltronijem dobio 37,6 odsto glasova. Desničarska koalicija će imati 340 od 617 mesta u donjem domu parlamenta, dok će levičarski blok imati 239 mesta. Berluskoni (71) će tako, posle dve godine u opoziciji, biti u prilici da ponovo stane na čelo vlade, pred kojom stoje brojni izazovi, posebno kada je reč o ekonomiji.

Prvi sastanak s Putinom

Budući italijanski premijer Silvio Berluskoni sastaće se sutra sa odlazećim ruskim predsednikom Vladimrom Putinom. Agencija Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore, javlja da će se sastanak održati na Sardiniji, ali za sada nema detalja o tome šta će biti na dnevnom redu sastanka dvojice lidera. Susret sa Putinom biće jedan od prvih Berluskonijevih sastanaka sa nekim od stranih zvaničnika od ponovne pobede na izborima.

Berluskoni je 1993. godine osnovao desničarsku Forca Italija, koja je ove godine pred raspisivanje izbora prerasla u novu stranku – Slobodni ljudi. Nova stranka nastala je ujedinjavanjem Forca Italije i desničarskog Nacionalnog saveza. Premijersku funkciju obavljao je prvi put od aprila 1994. do januara 1995. godine, a drugi put u punom mandatu od juna 2001. do maja 2006. godine, što je u novijoj istoriji Italije, u kojoj vlade svaki čas padaju, pravi raritet. Berluskoni je 2002. bio i ministar inostranih poslova Italije, a 2006. je oko tri meseca bio na funkciji ministra zdravlja.
Osnivač je i većinski vlasnik Finiinvesta, jedne od deset najvećih italijanskih kompanija, a procenjuje se da je vlasnik i oko polovine italijanskog televizijskog tržišta jer poseduje tri od ukupno sedam kanala sa nacionalnom pokrivenošću. Berluskoni je 2005. izazvao zgražavanje javnosti izjavom da fašizam nije bio nikakva zločinačka ideologija, kao i da je fašistički diktator Benito Musolini počinio mnoge greške, kao što su rasni zakoni kojim su proganjani Jevreji, ali da je svoje protivnike slao u izgnanstvo, a nije ih ubijao.
Korijere dela sera piše da je izborni rezultat zapravo dvostruka pobeda Berluskonija: Ne samo što će ponovo biti premijer, već je mandat obezbedio u izbornoj kampanji u kojoj nije obećavao nova čuda i bezbolna rešenja za ekonomiju u zemlji. U svojoj ekonomskoj politici Berluskoni je uglavnom tretiran kao konzervativac jer se do sada zalagao s smanjivanje poreza i taksi privatnim firmama pravdajući to podsticanjem proizvodnje i razvoja.
Njegova spoljna politika je snažno oslonjena na Vašington. Smatra se da je toliko privržen SAD da je u stanju da rizikuje i loše odnose unutar EU radi protežiranja stavova Bele kuće. Berluskoni je bio i jedan od glavnih političara u Evropi koji je 2003. podržao odluku američkog predsednika Džordža Buša da napadne Irak. Kuriozitet italijanskih parlamentarnih izbora je i da prvi put u novijoj političkoj istoriji u skupštini neće biti predstavnika komunista ili socijalista.