Bes osuđenih zbog 258 godina zatvora

Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, u crnoj majici s natpisom „Kosovo je Srbija“, psujući je juče napustio sudnicu u Palati pravde nakon izricanja presude od 40 godina za četvorostruko ubistvo i pokušaj atentata na predsednika SPO-a Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 1999. Reagujući na presudu, Ulemek je besno skočio sa optuženičke klupe i insistirao da odmah napusti sudnicu, a prolazeći pored bivšeg šefa beogradskog DB-a Milana Radonjića i načelnika beogradske policije Branka Đurića, obratio im se rečima: „Pič..e! Sve su to pič..e!“.

Mogućnost žalbi

Portparolka Vrhovnog suda Srbija Vesna Dabić izjavila je da pravo žalbe u trećem stepenu imaju svi koji su presudom VSS osuđeni na maksimalne kazne od 40 godina zatvora. Pravo žalbe u trećem stepenu imaju svi osim Kertesa, Mijailovića i Dinića, kojima je kazna ublažena u odnosu na prvostepenu presudu, istakla je Dabić. Žalbe se mogu izjaviti u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude, a o njima odlučuje veće VSS, sastavljeno od sedam sudija.

Bivši šef RDB-a Radomir Marković je svoju presudu od 40 godina zatvora saslušao odmahujući glavom u neverici, da bi zatim ustao i napustio sudnicu. Pripadniku JSO-a Nenadu Iliću, koji je vozio kamion-ubicu, veće Vrhovnog suda je takođe izreklo maksimalnu kazne – 40 godina zatvora.
Osuđeni su i ostali pripadnici JSO – Branko Berček na 40, Nenad Bujošević na 35, a Dušan Maričić Gumar i Leonid Milivojević na po 30 godina. Nekadašnji direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen je na godinu i šest meseci, bivši šef saobraćajne policije Dragiša Dinić na deset meseci i njegov zamenik Vidan Mijailović na šest meseci. Tadašnji šef beogradskog DB-a Milan Radonjić i bivši načelnik beogradske policije Branko Đurić su oslobođeni.
Izrečeno je ukupno 257 godina i 10 meseci zatvora. Nakon izricanja presude, sledeći primer Ulemeka i ostalih pripadnika JSO, demonstrativno su sudnicu napustili i članovi njihovih porodica i prijatelji. Između ostalih, i Ulemekova supruga i majka.
U isceniranoj saobraćajnoj nesreći 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali poginuli su članovi SPO-a Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, dok je Drašković povređen. To je četvrta presuda koja se donosi u tom predmetu, ali prva koju izriče petočlano veće VSS-a.
Predsednik veća Vrhovnog suda Dragomir Milojević naglasio je da je zločin na Ibarskoj magistrali isplanirao Radomir Marković, a izvršenje je organizovao Ulemek.
Na suđenju, objašnjava Milojević, utvrđeno je da je praćenje Vuka Draškovića počelo u septembru 1997, a kasnije intenzivirano, a za to „niko drugi nije mogao da izda nalog osim Markovića“.
– Postavlja se pitanje zašto je počelo praćenje. Zato što je stvoren plan za ubistvo Draškovića? Ko je mogao da stvori taj plan? Niko nije mogao da stvori takav plan osim Markovića, koji je o tome obavestio Ulemeka, a Radonjiću naredio da izvrši operaciju praćenja – ukazao je Milojević. Kako je objasnio, Ulemek je odredio ljude koji će učestvovati, pa je Ilić dobio zaduženje da vozi kamion, a Bujošević, Milivojević i Maričić da „obezbeđuju lice mesta“.
Govoreći o oslobađajućim presudama Radonjiću i Đuriću, sudija je naglasio da sud smatra da postoje indicije da su oni učestovali u ubistvu, ali da to nema snagu dokaza.
– To što je Radonjić dobio nalog od Markovića da prati Draškovića ne znači i da je bio obavešten o planu za ubistvo. To što je Đurić bio na licu mesta, takođe ne znači da je bio upućen u taj plan – objasnio je predsednik veća.
Predsednik SPO-A Vuk Drašković ocenio je da je presuda istorijska, jer je prvi put od 1945. šef tajne policije osuđen za zločin na maksimalnu zatvorsku kaznu. On je, posle izricanja presude, rekao da je to prva presuda i protiv Službe državne bezbednosti i izrazio nadu da će ona pomoći radikalnoj i korenitoj transformaciji te službe koja se čeka još od 5. oktobra 2000.
Drašković je naglasio da od početka suđenja, pre sedam godina, „čeka presuda slična ovakvoj, zasnovana na činjenicama i zakonu“. Objašnjavajući zašto kaže „slična presuda“, on je zamerio sudskom veću na oslobađajućem delu presude, tvrdeći da za Radonjića postoji mnogo više od indicija da je bio član zločinačkog udruženja na čelu sa Slobodanom Miloševićem i Radomirom Markovićem. Kako je istakao, ova presuda je zadovoljila zemaljsku pravdu, ali ne može da oživi ubijene, dok će ubice i dalje živeti.
Pre izricanja presude, sudnicu je napustio advokat nekadašnjeg šefa DB-a Dušan Mašić. „Presuda je licemerna i politička. Ovo je sumrak srpskog pravosuđa i sramota za sudstvo koje radi po diktatu države“, prokomentarisao je Mašić. Ulemekov advokat Slobodan Milivojević najavio je žalbe.
Izricanju presude prisustvovali su i sudija Okružnog suda Bojan Mišić, koji je izrekao jednu od ranijih presuda, kao i zamenik okružnog tužioca Vojislav Šoškić, koji je ranije zastupao optužnicu.
Mere obezbeđenja zgrade Palate pravde bile su izuzetno pojačane. Na glavnom ulazu stajali su pripadnici policije sa automatskim oružjem i psima za potragu za eksplozivom, pa su građani koji su bili u sudu izgledali pomalo uplašeno. I u okolini zgrade su bili primetni brojni policajci, u uniformama i u civilu. Publika u sudnici morala je da prođe kroz detektor metala i na glavnom ulazu, ali i pri ulazu u sudnicu.
Podsetimo, suđenje za ovaj zločin traje već osam godina. Posle tri prvostepene presude, Vrhovni sud odlučio je da drugi put u svojoj istoriji otvori glavni pretres i sam ispita odlučne činjenice.