Beširi: Miloševićevu retoriku o plaćenicima poslanik SNS koristi kao mantru

U istraživanju o radu bezbednosnih službi Institut je došao da zaključka da njih niko ne kontroliše i da faktički mogu da prate i prisluškuju koga god hoće.

Komentarišući istraživanje, član Predsedništva SNS i Odbora za kontrolu službi bezbednosti Vladimir Đukanović rekao je da su istraživanje radili „potpuno nestručni ljudi, pritom strani plaćenici“, i da su svi navodi u tom izveštaju proizvoljni.

– Gospodin Đukanović je učestvovao u ovom istraživanju, sa njim je obavljen intervju krajem januara ove godine i njegovi zaključci su sastavni deo istraživanja. U intervjuu sam tvrdi da je već bio bez zakonskog osnova pod istražnim merama bezbednosnih službi, od 2009. do 2012. „Zaista bez ikakvog zakonskog osnova je to tada rađeno, ne znam da li je neko za to odgovarao, ali je to stravično što su mi učinili.“ Nemamo podatke o tome da je Đukanović, kao narodni poslanik i član Odbora, uradio bilo šta da praksu koja je po njegovim rečima postojala od 2009. do 2012. ukine. Građani imaju pravo da znaju zbog čega Đukanović onda prima platu i da li su službe prestale sa stravičnim prisluškivanjima, ističe Beširi.

Istraživanje Instituta pokazalo je da Vojnobezbednosna agencija ne poseduje informacije niti dokumenta o broju fizičkih i pravnih lica nad kojima u protekle dve godine primenjuje mere tajnog prikupljanja podataka. Faktički, VBA prisluškuje i prati osobe bez ikakve kontrole. Skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti, koji jedini može da kontroliše rad bezbednosnih službi, nema nikakav uvid u njihov rad, pokazuju rezultati istraživanja. Đukanović je to demantovao, navodeći da je sam više puta bio u VBA i dobio sve podatke koje je tražio.

– U dopisu od 9. juna ove godine VBA je Institut obavestila da „tražene informacije o broju lica nad kojima su primenjene mere nisu pronađene u dokumentima Vojnobezbednosne agencije“. Pošto ne verujemo u istinitost informacije, Institut je uputio zahtev Upravnoj inspekciji kako bi utvrdila da li su navodi tačni. Ukoliko nisu, neko će morati da snosi odgovornost, ali ukoliko je tačno da VBA nema podatke o broju ljudi nad kojima primenjuje mere, onda govorimo o potpunoj neodgovornosti i besmislu bez ikakve kontrole, ukazuje Beširi. On dodaje da su istraživanje o kapacitetima Odbora za kontrolu službi bezbednosti radila četiri politikologa zaposlena u Institutu za evropske poslove.

– Svako ima pravo da dovodi u pitanje stručnost ljudi koji su istraživanje uradili, ali se bojim da gospodin Đukanović ne može da ospori nijednu činjenicu iz istraživanja. Podaci o biografijama, budžetu Odbora, načinima kontrole, broju kontrola koje je odbor sproveo i sve što u izveštaju piše može se proveriti u dokumentima Narodne skupštine, Agencije za borbu protiv korupcije, Evropske komisije, UNDP, OECD, Saveta Evrope, Evropskog suda za ljudska prava, BIA, VBA, Poverenika, i u mnogim drugim izvorima koji su korišćeni za potrebe istraživanja koje je trajalo godinu dana, kaže Beširi. Kako navodi, više od sedamdeset referenci u izveštaju kao i intervjui sa članovima trenutnog i bivšeg saziva odbora govore jedno – članovi Odbora nemaju znanje, veštine, sredstva ni stručnu pomoć da vrše kontrolu službi koju im je Ustav i zakon poverio „čak i da hoće, a neće“.

– Postavlja se pitanje, ako Odbor ne kontroliše službe, ko se onda stara o zakonitom stavljanju građana pod mere prisluškivanja, praćenja, pretresa stana ili pristupa podacima telekomunikacijskih kompanija o tome koga ste zvali, kad i koliko je trajao poziv? Po svemu sudeći, niko. Zanimljivo je da najčešće oni koji su na vlasti nemaju primedbe na rad službi, napominje Beširi. On dodaje da u ovom trenutku vrlo malo znamo šta se dešava u zatvorenim službama bezbednosti, „ali znamo da ih niko sistemski ne kontroliše“.

– Indicija je da su službe, po pravilu, pod kontrolom trenutne političke konstelacije i to potvrđuje imenovanje Bratislava Gašića, člana Srpske napredne stranke, koji je suprotno članu 20 Zakona o BIA postavljen na tu funkciju. Navedeni član navodi da pripadnik BIA ne može biti član političke stranke, a zamrzavanje visoke funkcije u SNS ne znači isto što i istupanje iz članstva, što Gašić nije uradio – zaključuje Beširi.

Vladimir Đukanović se osim na rad Instituta za evropske poslove, osvrnuo i na Beogradski centar za bezbednosnu politiku, klasifikujući ih kao „strane plaćenike koji rade u interesu inostranih službi“, zbog čega BCBP razmatra mogućnost tužbe protiv ovog funkcionera SNS.

– Vladimir Đukanović u poslednjih godinu dana u tabloidnim medijima iznosi neistine kojima se povređuju čast i ugled Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, čime krši Zakon o javnom informisanju i medijima. Neistinita je tvrdnja Đukanovića da istraživanja BCBP sprovode „nestručni Ijudi”, „strani plaćenici“ i po „zadatku neke strane službe” – navode za Danas u BCBP-u, dodajući da je Centar za civilno-vojne odnose, iz kog je nastao BCBP, osnovala jula 1997. godine u skladu sa zakonom grupa građana, „a ne bilo koja strana ili domaća služba bezbednosti“.

– Podsećamo da prema Krivičnom zakoniku rad po zadatku strane obaveštajne službe predstavlja krivično delo špijunaža. Pitamo Đukanovića da li je svoja „saznanja“ prijavio nekom od nadležnih državnih organa – policiji, BIA ili javnom tužilaštvu? Naglašavamo ujedno da krivično delo predstavlja i lažno prijavljivanje krivičnog dela ili učinioca ukoliko onaj ko ovakvu prijavu učini zna da nisu u pitanju stvarni učinilac i stvarno krivično delo. BCBP će pored ovog odgovora razmotriti i da zatraži sudsku zaštiti svojih prava – zaključuju u BCBP.

 BCBP: Istraživanja zasnovana na javnim izvorima

– Istraživanja BCBP zasnovana su na javno dostupnim izvorima i u skladu su sa akademskim principima. Rezultati rada, za koji smo dobijali nagrade na evropskom nivou, kao i biografije zaposlenih i izvori finansiranja, javno su izloženi na internet stranici BCBP.