Bešlin: Ko želi da iseli Tita iz Kuće cveća, hoće obračun sa jugoslovenskim antifašzmom

„Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma. Svako ko hoće da iseli Tita iz Kuće cveća u Beogradu ima ideju da se obračuna sa jugoslovenskim antifašizmom, pa samim tim i sa srpskim antifašizmom“, rekao je Bešlin.
 
Podsetio je da je Jugoslavija u Drugom svetskom ratu podnela milion žrtava, a da je iz njega izašla sa milion ljudi pod oružjem.

„Partizanski pokret je bio najuspešniji kontinentalni antifašistički pokret, ovenčan svetskom slavom, i to niko ne može osporiti“, kazao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da su jugoslovenski antifašisti, predvođeni Titom i Komunističkom partijom Jugoslavije, pokazali da je „mala organizovana grupa uvek dovoljna da povede veliku neorganizovanu grupu“.

„Antifašizam je samo onda antifašizam samo ako je borben i ako se svesno, borbeno i aktivno suprotstavlja fašizmu. Svaki pacifizam u vremenu kada fašizam besni zapravo radi u korist fašizma“, rekao je Bešlin.

Govoreći o četnicima u Drugom svetskom ratu, Bešlin je kazao da oni nisu bili antifašisti jer se nisu borili protiv fašista već protiv partizana, dakle borili su se protiv antifašista.

„Vrlo je jednostavno: da li se neko borio protiv fašizma ili ne. A četnici se nisu borili protiv fašizma. Partizani su bili jedini antifašisti u Jugoslaviji“, naveo je Bešlin.

Dodao je da nije sporno da su se četnici i partizani zajedno borili kada je stvorena Užička republika u jesen 1941. godine, ali je naveo da je već u leto 1941. godine četnički zapovednik Draža Mihailović slao prve emisare okupacionim nemačkim vlastima u Beogradu, sa ponudom za saradnju u borbi protiv partizana.

„Tokom oktobra je dogovoren susret Mihailovića sa predstavnicima nemačkog Trećeg Rajha, do kojeg je došlo 11. novembra u selu Divci. I kada čitate zapisnik tog razgovora, svaki neočetnik danas koji se kune u Dražu Mihailovića, ako je iole funkcionalno pismen, morao bi imati neki transfer blama s obzirom kako je Mihailović sramotno ponizno nastupao pred Nemcima“, naveo je Bešlin.

Objasnio je da su Nemci Mihailovića prvo ponizili tako što su mu na pregovore poslali „trećerazrednog emisara“, a potom su odbili da mu daju oružje.

„Ali, Draža Mihailović je i pre tog sastanka, 31. oktobra 1941, izdao opštu naredbu da se na teritoriji Užičke republike izvrši napad na partizanske položaje“, naveo je Bešlin.

Odbacio je revizionističke argumente da se četnici nisu borili protiv fašističkih okupatora jer su navodno „čuvali biološku supstancu naroda“.

„Kako to čuvaš biološku supstancu kada si izdao naredbu da napadnu partizane koji su tada gotovo isključivo bili Srbi? Kako to čuvaš biološku supstancu kad naređuješ masovne pokolje tokom rata“, upitao je Bešlin.

Dodao je da je Draža Mihailović dobio orden od francuskog vođe pokreta otpora Šarla de Gola, koji tada „nije znao šta se dešava ni u Francuskoj a kamoli u Jugoslaviji“.

Bešlin je objasnio da je sve vreme rata jedino britanski premijer Vinston Čerčil imao pune informacije o dešavanjima na jugoslovenskom frontu te je 1943. godine odustao od bilo kakve saradnje sa četnicima zbog njihove saradnje sa Nemcima i potpuno se okrenuo partizanima, u čiji štab je poslao čak i svoga sina Randolfa.

Dodao je da je američki predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Mihailovića 1946. godine, kako bi se osvetio Titu za rušenje dva američka aviona iznad Jugoslavije, što je bilo poniženje za SAD.

„Dakle, to je kontekst: Trumanov orden za Mihailovića je u stvari osveta Titu. Ali, posle razlaza Tita sa Staljinom, odnosi sa SAD su normalizovani i Amerikanci više nikada taj orden nisu pominjali“, naveo je Bešlin.