Foto: Fonet/Zoran MrđaAgencija za borbu protiv korupcije hitno je izvršila nedavnu presudu Upravnog suda kojom se poništava nezakonita odluka Odbora Agencije o izboru Tatjane Babić za direktorku agencije, tako što je ispravila proceduralne nedostatke u toj odluci, inače donetoj još pre četiri godine.
Babić od decembra prošle godine nije na čelu Agencije, jer je otišla na funkciju sutkinje Ustavnog suda Srbije.
Saopštenje povodom njenog spornog izbora na direktorsku funkciju, kao i presudu Upravnog suda, donetu sredinom decembra prošle godine, Agencija je objavila tek prekjuče, nakon pisanja našeg lista o ovom slučaju. Tom prilikom objavljena je i „ispravljena“ odluka Agencije o njenom izboru, usvojena na nejavnoj sednici Odbora 25. januara ove godine.
U „novoj“ odluci Odbora Agencije o izboru Babić za direktorku našlo se obrazloženje za njen izbor, odnosno navedeni su razlozi koji su predstavljali njenu prednost u odnosu na druge kandidate, čega nije bilo u prvobitnoj odluci Odbora, donetoj 21. januara 2013. godine, a što inače nalaže Zakon o opštem upravnom postupku. U presudi Upravnog suda, kojom se poništava prvobitna odluka o njenom izboru, navedeno je da se „predmet vraća nadležnom organu na ponovno odlučivanje“, odnosno na ispravljanje ovih procesnih nedostataka u odluci, a ne nalaže i ponavljanje samog postupka izbora direktora Agencije.
U Upravnom sudu su za naš list kazali da je presuda doneta tek nakon četiri godine, pa i odlaska Babić sa direktorke funkcije, između ostalog i zbog toga što ovakvi predmeti „ne spadaju u hitne i naročito hitne“. U tom sudu za naš list su kazali da su su „sudije dužne da rešavaju predmete po redosledu prijema tužbe u sud, u skladu sa Programom rešavanja starih predmeta i sa posebnim prioritetom u rešavanju predmeta koji se po zakonu i Sudskom poslovniku smatraju hitnim i naročito hitnim“. Upravni spor povodom izbora direktora Agencije se po Zakonu o upravnim sporovima , kazali su,“ ne smatra hitnim, odnosno naročito hitnim“, a po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije „nije propisan okvirni rok za rešavanje upravnog spora“.
U obrazloženju „dopisanom“ u „novoj“ odluci Odbora Agencije o izboru direktora, navodi se da su članovi Odbora pre četiri godine jednoglasno odlučili da je Babić najbolja kandidatkinja jer je, između ostalog, odlična pravnica sa visokim integritetom, hrabrošću, autonomijom , izgrađenom pravnom kulturom, ozbiljnim organizatorskim sposobnostima, institucionalnim iskustvom i poznavanjem prirode i evolucije nezavisnih regulatornih tela, posebno onih za borbu protiv korupcije. Podsećajući da je Babić pre izbora za direktorku Agencije, između ostalog, bila „odličan“ v. d. direktora Agencije, a da je od samog početka radila u Agenciji, Odbor navodi da je njena prednost u odnosu na druge kandidate i što „najbolje poznaje genezu i rad Agencije tako da će joj najmanje vremena trebati da Agencija bude stabilna“, „najbolje poznaje zaposlene u Agenciji“ , a i jasno je pokazala da ume dobro da se postavi kada ima „negativnoj dejstava prema Agenciji“.
Upravni sud je, pak, u presudi konstatovao da je osim nedostatka obrazloženja „i pisanog rešenja u kojem se navode pravni osnov i razlozi za odluku“, što spada u „bitnu povredu pravila upravnog postupka“, osporenom odlukom o izboru Babić „povređeno načelo jednake dostupnosti pod jednakim uslovima poziciji za koju je raspisan konkurs svim kandidatima“.
Postupak pred ovim sudom pokrenula je kandidatkinja Gordana Božilović Petrović, jedna od 44 kandidata koji su se javili na konkurs za direktora Agencije, raspisan još 20. novembra 2012. godine. Božilović Petrović ocenila je da Odbor Agencije „nije postupao nepristrasno“, te da je odluku doneo „na osnovu neprincipijelnog i u krajnjem smislu koruptivnog odlučivanja po javnom konkursu“. Ona je u tužbi Upravnom sudu tvrdila da „ima veliku prednost“ nad ostalim kandidatima jer je dugogodišnja sutkinja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu, doktorka pravnih nauka i docentkinja na Akademiji za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, sa iskustvom u postupanju u krivičnim predmetima korupcije, magistraturom i autorskom knjigom o primanju i davanju mita, te „značajno dužim radnim stažom na poslovima neposredno vezanim za borbu protiv korupcije“ i od izabrane Tatjane Babić.
Pri tom je navela da je u vreme izbora direktora Agencije u medijima „namerno, tempirano i spinovano“ diskreditovana „neistinitom informacijom da je navodno branila članove paravojne jedinice Škorpioni, a ona im je zapravo izrekla pravosnažne presude“. Dodala je da joj je tadašnji član Odbora Agencije Zoran Stojiljković „pred svedocima“ kazao da nije ušla ni u uži izbor za direktora Agencije zbog „protivljenja nevladinih organizacija“ i „čaršije“.
O tužilji Gordani Božilović Petrović
Pred Većem za ratne zločine, kojim je predsedavala Gordana Božilović Petrović, aprila 2007. godine, doneta je presuda kojom su četvorica pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni“ osuđena na ukupno 58 godina zatvora zbog streljanja šest srebreničkih muslimanskih civila u Trnovu (BIH), među kojima su bila tri maloletnika. Dvojica od četvorice osuđenih, komandant „Škorpiona“ Slobodan Medić i neposredni izvršilac Branislav Medić, osuđeni su na tadašnje maksimalne zakonske kazne od po 20 godina, dok su ostala dvojica osuđena na 13 i pet godina zatvora, pošto su im priznanja zločina uzeta kao olakšavajuća okolnost. U presudi je navedeno da država Srbija nije imala veze sa formiranjem Škorpiona. Posle presude Božilović Petrović je vraćena u Okružni sud, a potom je otišla u advokaturu zbog, kako je navela, protesta usled pritiska na pravosuđe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
