„Besmisleno je zbog jednog zločina kriviti celu generaciju“: Šta kažu zvanični podaci o maloletnim počiniocima krivičnih dela posle tragedije u „Ribnikaru“?

Ako išta, broj krivičnih prijava koje se podnose protiv maloletnih lica je u poslednjih deset godina u kontinuiranom padu.

Prema poslednjem dostupnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine o maloletnim izvršiocima krivičnih dela, najviše krivičnih prijava protiv maloletnika podneto je 2012. godine – 3.913.

Od te godine broj prijava se smanjuje – 2013. godine bilo ih je 3.844 prijava, a naredne 3.110. Broj prijava se 2015. popeo na 3.355, a 2016. godine 3.643. Pad ponovo počinje 2017. godine u kojoj je prijavama bilo obuhvaćeno 3.465 maloletnika, a naredne godine broj pada na 2.744. I naredne tri godine broj krivičnih prijava protiv maloletnika bio je ispod tri hiljade – 2019. (2.903), 2020. (2.524) i 2021. (2.513).

Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku takođe pokazuje i za koja krivična dela su prijave podnete.

Ubedljivo najveći broj maloletnika je u 2021. godini prijavljen zbog krivičnog dela krađa (416), a isto krivično delo je najzastupljenije i kod odraslih. Za tešku krađu podneto je 398 krivičnih prijava protiv maloletnika, dok je za nanošenje lakih telesnih povreda prijavljeno 260 maloletnika. Zbog ubistva u 2021. godini podnete su tri krivične prijave protiv lica koja imaju manje od 18 godina.

Dobrivoje Radovanović, bivši direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, smatra da je besmisleno optuživati celu generaciju zbog zločina koji je počinio pojedinac.

– To jeste prirodna reakcija ljudi da traže društvene korene nekog zločina. Međutim, zločin je individualna stvar i ne može se generalizovati ni na neposredno okruženje, a kamoli na celu generaciju, ističe Radovanović.

Nakon ubistava u školi “Vladislav Ribnikar” vrh vlasti je najavio niz mera koje bi  trebalo da osiguraju da se nešto slično neće ponoviti. Između ostalih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je i mogućnosti zakonskih izmena koje bi snizile granicu krivične odgovornosti sa 14, na 12 godina života.

Naime, Zakon o maloletnim učiniocima krivičih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisuje da se licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela ima manje od 14 godina ne mogu izreći krivične sankcije, niti druge mere.

Ova odredba zakona došla je pod lupu javnosti kada se ispostavilo da je u trenutku izvršenja dela u školi “Vladislav Ribnikar” počinilac imao manje od 14 godina.

Vladimir Vučinić, advokat i nekadašnji predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, navodi da sumnja da bi izmena zakona mogla da doprinese rešavanju problema.

– Ne može izmena propisa, a pogotovo ukoliko je urađena ishitreno i bez detaljne analize, da reši neki društveni problem. A posebno je upitno menjati zakone zbog pojedičanog slučaja, koliko god težak on bio. Tim pre što izmene ne bi ni bile primenjive na ovaj slučaj, kaže Vučinić.

On navodi da Zakon o maloletnim učiniocima krivičinih dela pravi razliku između mlađih i starijih maloletnika, ističući da se po postojećim odredbama mlađim počiniocima mogu izreći samo blaže mere.

– Kada bi u takvoj situaciji i došlo do izmene zakona, deci od 12 godina bi mogle da budu izrečene samo takve blaže mere. Nikako ne bi moglo da se desi da se deca od 12 godina šalju u zatvor na dugogodišnje sankcije, nezavisno od težine dela. Uostalom, ta granica je definisana na osnovu procene psihofizičke zrelosti osobe u određenom dobu. Ne može se ta granica pomerati pukom izmenom zakona, ističe Vučinić.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović je saglasan da nije dobro rešenje da se mlađi maloletnici šalju na izdržavanje zatvorskih kazni. Ipak, on prepoznaje potrebu da se radi na izmenama zakona, navodeći da je situacija nakon zločina u vračarskoj školi pokazala da ne postoje nikakve procedure za počinioce dela koji su mlađi od 14 godina.

– Da bi se to uradilo, potrebno je da sednemo i da znamo šta želimo da postignemo. Pritom, ne bi trebalo da u izmenama učestvuju isključivo pravnici, jer ovo pitanje zahteva da se uključe i stručnjaci brojnih drugih profesija, zaključuje Radovanović.