Besplatne radionice mentalne aritmetike za decu obolelu od raka

Među radionicama su moduli mentalne aritmetike, finansijske pismenosti, brzog čitanja i poznavanja sveta oko nas.

“Ideja je da deca iz ugroženih grupa dobiju priliku za intelektualni i kognitivni razvoj kroz brojne programe”, kaže Čedomir Ninčić, osnivač SmartyKids Srbija.

“Ovi mališani često, iz različitih razloga, nemaju priliku da učestvuju u klasičnoj nastavi ili zaostaju za programom. Važno je da prepoznamo potrebe i želje dece i omogućimo razvoj mladih kojima je to najpotrebnije, a čiji roditelji ili staratelji često nemaju uslove za to”.

Predavači obrazovnog centra “SmartyKids -Nbg” nastoje da deci omoguće dodatno obrazovanje, pored školskog, kao i da najmlađi dobiju priliku da se edukuju iz oblasti kojima nemaju pristup u školi.

Školu mogu da pohađaju deca od četiri do 14 godina, a u obrazovnom centru postoji i gluma za decu, časovi slikanja i muzike, kao i specijalna joga za decu.

“Mentalna aritmetika, finansijska pismenost i ostali moduli deci treba da omoguće učenje kroz igru, na lakši i zanimljiviji način”, kaže Nataša Toskić, psihološkinja i suosnivač “SmartyKids -Nbg”.

Početkom sledeće godine na portalu www.smarty-kids.rs. zaživeće onlajn platforma, preko koje će deca imati mogućnost da prate nastavu u virtuelnoj učionici sa svojim vršnjacima. Na taj način će i namlađi koji nisu u mogućnosti da prisustvuju nastavi zbog korona virusa, ili koji su van Beograda ili u inostranstvu, dobiti priliku da se, kroz igru i specifične programe, dodatno edukuju.

Platforma će omogućiti da se prati rad i napredak dece, a psiholozi će raditi i psihiloško savetovalište za mlade koji se suočavaju sa brojim izazovima jer dolaze iz ugroženih grupa.

Statistike u Srbiji svedoče o teškom životu, ali i komplikovanim procedurama i slabim mogućnostima za obrazovanje dece iz ugroženih grupa. U Srbiji svake godine od raka oboli od 300 do 350 dece, što je oko dva odsto od ukupnog broja obolellih u našoj zemlji.

Mališani oboleli od karcinoma “suočavaju sa teškim, bolnim, dugotrajnim i neizvesnim lečenjem, roditelji su prepušteni sami sebi u teškim trenucima, a medicinski radnici su svakodnevno izloženi stresnim situacijama”, kažu iz Nacionalnog udruženje roditelja dece obolele od raka.

Jednu četvrtinu izbeglica i migranata koji su došli u Evropu čine deca, podaci su Unicefa. Od 2015. godine kroz Srbiju je prošlo više od milion i po izbeglica i migranata od kojih je izmedju trećine i četvrtine bilo deca. Iako se deca migranti upisuju u škole u Srbiji, problem diskriminacije i otežane inkluzije i dalje postoje, pisao je Birn.

U Srbiji, po podacima Centra za socijalni rad, živi oko 6.500 dece bez roditeljskog staranja, a od njih tek tri odsto nastavi obrazovanje posle srednje škole.