Besplatni pregledi kože dermatologa: Koliko smo u riziku od melanoma?

Specijalna ordinacija biće postavljena na početku šetališta na Adi Ciganliji (sa novobeogradske strane), a za pregled nije potrebna najava, samo lična karta.

Ovi pregledi deo su akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“, a očekuje se da će ovoga puta na Adi Ciganliji biti pregledano oko 1.200 ljudi.

„Na javnim dermoskopskim pregledima koji su u okviru ove kampanje organizovani tokom 2016. i 2017. godine u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, pregledano je više od 3.000 građana. Na dodatne konsultacije i preglede u svrhu sprečavanja razvoja sumnjivih promena na koži tada je upućeno oko 10 do 15 odsto pregledanih građana. Kod 62 pacijenta potvrđen je melanom, najopasniji rak kože koji se brzo širi, a lako uklanja jednostavnom hiruškom intervencijom ukoliko se otkrije na vreme“, poručuju organizatori.

Oni dodaju da je istovremeno, skoro 90 odsto državnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, uključujući najveće zdravstvene centre i zdravstvene ustanove u manjim sredinama koje imaju dermatološke ordinacije, dobilo ručne i digitalnih dermoskope, koji omogućavaju precizniji uvid u promene na koži.

I Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” ovih dana ukazuje na to da su u mnogim zemljama zdravstveni problemi povezani sa UV zračenjem u porastu, naročito rak kože.

„U Srbiji u 2020. godini od malignih tumora kože obolele su 2.533 osobe oba pola, a umrlo je 205. Za razliku od drugih malignih tumora kože, maligni melanom je redak tumor u obolevanju, ali zbog svojih karakteristika odgovoran je za veliku većinu smrtnih ishoda od raka“, navode iz Batuta.

U Srbiji oko 600 ljudi godišnje oboli od ovog tumora, dok jedna trećina njih umre, podaci su ovog instituta.

„Iako smo svesni oštećenja koje sunce može prouzrokovati i da 91 odsto ljudi shvata da izlaganje suncu može dovesti do problema sa zdravljem, samo 14 odsto ljudi se štiti od sunca tokom cele godine, a 13 odsto nikada ne preduzima nikakve mere zaštite“, rekao je ranije u intervjuju za Danas prof. dr Željko Mijušković, dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije.

On je objasnio da se melanom kože najčešće može videti i da ukoliko se otkrije u ranoj fazi, jednostavnom hirurškom intervencijom može dovesti do izlečenja.

„Sve osobe bi trebalo da redovno pregledaju svoju kožu i provere da li imaju fleke koje su: asimetrične, imaju nepravilne ili nejasne ivice, imaju više različitih boja, prečnik promene je veći od 6 milimetara ili postoji evolucija u veličini ili ponašanju promene tokom vremena“, naveo je doktor Mijušković.

Prema njegovim rečima, osobe koje imaju svetlu boju kože, svetlu boju očiju i svetlu dlaku imaju povećan rizik od nastanka opekotina od sunčevog zračenja, a time i povećan rizik od nastanka karcinoma kože. Takođe, povećan rizik imaju i osobe koje su ranije imale karcinom kože ili u porodici imaju bliskog srodnika koji je imao karcinom kože.

„Ove osobe moraju izbegavati nepotrebno izlaganje sunčevim zracima, sprovoditi preventivne mere i redovno se kontrolisati kod dermatologa. Oštećenja koja nanose UV zraci su trajna, i ne moraju biti vidljiva. Ova se oštećenja nakupljaju i mogu dovesti do raka“, poručio je on.

Solarijumi „kancerogeni za ljude“

Agencija za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 2009. godine je ustanovila da su solarijumi „kancerogeni za ljude“ i uvrstila ih u kategoriju najvećeg rizika za razvoj raka. Do tog zaključka, SZO je došla na osnovu nekoliko istraživanja koja su pokazala da se rizik od pojave raka kože povećava za 75 odsto kod ljudi koji počnu da koriste solarijum pre 30. godine. U Srbiji je 2019. usvojen Pravilnik o posebnim sanitarnim uslovima kojim je mlađim od 18 godina zabranjeno korišćenje solarijuma.