Koliko Šapićevi besplatni vrtići utiču na ishranu dece?

„Kupus sa makaronama – ručak za decu u vrtićima na Voždovcu. Kao da ručak nije dovoljno ponižavajući, umesto limunade, deci je za užinu poslužena voda – jer “nema limuna”. Dok Beograđani trpe korupciju SNS-a, naša deca u vrtićima jedu splačine. Sram vas bilo! Na ishrani dece ste našli da punite džepove“, navela je Šerbula u objavi.

Ovo su Šapićevi „besplatni” vrtići:

👉🏻KUPUS SA MAKARONAMA – ručak za decu u vrtićima na Voždovcu.

Kao da ručak nije dovoljno ponižavajući, umesto limunade, deci je za užinu poslužena voda – jer „nema limuna“.

Dok Beograđani trpe korupciju SNS-a, naša deca u vrtićima jedu… pic.twitter.com/X4pR45ujze

— Tijana Šerbula (@TSerbula) November 19, 2024

Šerbula (SSP): Besplatni vrtići – populistička mera Aleksandra Šapića

Šerbula naglašava za Danas da je ovakvo “tužno stanje” u dečijim vrtićima i na drugim beogradskim opštinama.

– Ishrana je poražavajuća ne samo zbog toga što za ručak deca imaju kupus sa makaronama, iako verujem da je zdraviji sa mesom, već u jelovniku imaju i dva puta nedeljno boraniju. Zatim, roditelji se žale da osim limuna nedostaje i ostalo voće. I to nije prvi put da se dešava od kako su vrtići postali besplatni. Mi smo fotografije dobili od roditelja, a imamo i informacije od vaspitačica koje, naravno, ne mogu javno da izađu i govore o tome. Čitav teret se sada stavlja na vaspitačice. Ružno je i što neko pripisuje zamerke kuvaricama, ne smatram da su one krive. Uopšte ne sumnjam ni da nutricionisti savesno obavljaju svoj posao, sve zavisi od uprave koja je našla način da uštedi da bi vrtići bili besplatni – ističe naša sagovornica.

Šerbula navodi da već tri godine u predškolskim ustanovama, prema njenim saznanjima, nedostaje i likovni materijal, a ubruse, toalet papir, plastične čaše i toalet papir donose roditelji.

Ocenjuje da su subvencionisani privatni vrtići i besplatni državni vrtići „klasična podmetačina i populistička mera gradonačelnika Aleksandra Šapića“.

– Nije bilo bolje ni kad je SNS došao na vlast, ali urušen kvalitet je izražen od kako je počela priča sa subvencionisanjem, koja jeste sjajna mera kao mera kada vi gradite državne vrtiće da to bude privremena, ali to ne može da bude trajna mera. Šapić nema para, dok sa druge strane troši novac na razne bespotrebne, koruptivne projekte i to sve na uštrb, evo sada vidimo, ishrane dece. Neko se ohrabrio i poslao nam je i dokaz koliko se sve to odrazilo na ishranu dece u vrtićima. To je jelovnik PU Voždovac, ali recimo predškolska ustanova Novi Beograd ga skriva – dodaje ona.

Predškolske ustanove u Beogradu imaju svoje centralne kuhinje, ali kako naglašava Šerbula, problem je što su već nekoliko godina sve nabavke namirnica centralizovane, preko Grada.

– Pokušavamo da dođemo do tendera za nabavku mesa, povrća, voća i itd. Međutim, sve je to sakriveno – dodaje ona.

Janjić: Zbog besplatnih vrtića budžet „lakši“ za 300 miliona dinara mesečno

Istovremeno, Vesna Janjić, predsednica Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda ukazuje da su deca predškolskog uzrasta u najosetljivijem dobu, te da o kvalitetu njihove ishrane treba posebno voditi računa.

– Nutricionisti koji rade u predškolskim ustanovama su izuzetno odgovorna lica i oni zaista naprave jelovnike koji pokrivaju sve nutritivne vrednosti koje su potrebne toj deci, ali tenderi koji se ne sprovode na vreme, nabavke koje kasne dovode u pitanje sprovođenje onoga što nutricionisti planiraju. To je činjenica i neminovnost – ocenjuje Janjić.

Podvlači da svaka predškolska ustanova, naspram svog stanja u magacinu, pravi nabavke koje idu preko Srekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu, jer predškolske ustanove nemaju svoje račune.

– Imamo objedinjeni račun i sve što vam treba da li je u pitanju hrana, internet, voda, popravke sve morate da pišete Srkretarijatu. Ako vam se pokvari lift u centralnoj kuhinji, vi morate da pišete osnivaču i za to, da se sprovede tender i da čekate mesercima da bi vam popravili lift kako bi mogli da transportujete hranu na više spratove. Za to vreme servirke, spremačice, pomoćne kuvarice moraju sve ručno da nose, ljudi zaista izgaraju – navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ne može se dovesti u pitanje količina hrane, ali kvalitet i raznovrsnost svakako.

– Neretko se dešava da se predškolske ustanove dovijaju na razne načine, te pozajmljuju namirnice međusobno ako neko ima nečeg više da pošalje ovima kojima treba. Vrlo često kad dobiju veliku količinu piletine, recimo, onda se taj jelovnik redukuje da ne bude meso različitog sastava svaki dan nego ono čime trenutno raspolažu i od toga prave deci ručak – objašnjava Janjić, navodeći probleme koji su doveli do ove situacije.

– Na kvalitet hrane jednostavno je uticala i činjenica da, uvođenjem odluke o besplatnim vrtićima, svakog meseca u budžet Grada sada imamo 300 miliona dinara manje. Diskutabilno je i to sa tenderima, jer je Beograd pola godine bio bez budžeta pa su onda morali da imaju maltene blanko nabavke, isplata je kasnila. Sve je to bilo administrativno zahtevno, ali da hrane u predškolskim ustanovama ima – ima, da je kvalitet kao pre dve godine apsolutno nije. A najveći je problem taj što sad i da bude dopremljeno ne znam koliko namirnica, niti će imati ko da spremi, niti ko da prevezi hranu jer iz predškolskih ustanova kadar odlazi masovno – naglašava sagovornica Danasa.

Janjić smatra da su zaposleni u kuhinjama najranjivija kategorija u predškolskim ustanovama, te da se na tom radnom mestu mnogo ne zadržavaju.

– Plate su male, nešto iznad minimalca, pa i najavljeno povećanje od 1. januara 2025. godine neće zadržati kadar, jer će opet biti u skladu sa republičkom osnovicom. U kuhinjama fali od 30 do 50 osto zaposlenih. Jedan izvršilac negde radi za dvoje, negde za troje. Džabe što dobiju i slobodne dane kad te dane ne mogu da iskorite jer uvek treba radnika. Fale kuvari, pomoćni kuvari, servirke, vozači. Dakle, čitava logistika pripremanja obroka u centralnim kuhinjama i razvoženje obroka je u pitanju – ističe ona.

Sa druge strane, problem je i vozni park koji je, kako tvrdi Janjić, trebalo da bude obnovljen još pre pet godina, ali se tender za nabavku kombi vozila za prevoz hrane odlaže, a pojedina rashodovana vozila stoje.

– Čak se više puta dešava da vozači sa svojim privatnim vozilima vrše prevoz hrane, naravno refundira im se gorivo. Situacija sa vozilima je alarmantna već par godina, posebno na većim opštinama gde imate puno vrtića. Dakle, na prvom mestu se dovode u pitanju finasije koje su sada manje, na drugom mestu je kadar koji nemate, treće su uslovi rada jer pored tih kombi vozila vi na terenu nemate u pojedinim kuhinjama ni svu spremnu aparaturu – zaključuje Vesna Janjić.

U 17 beogradskih predškolskih ustanova boravi oko 60.000 mališana, o kojima brine skoro 10.000 zaposlenih.

Podsetimo, od septembra 2023. godine Odlukom Skupštine grada vrtići u Beogradu su besplatni tako da su roditelji oslobođeni plaćanja kako boravka, tako i ishrane dece. Koliko Grad Beograd mesečno troši novca za ishranu mališana u predškolskim ustanovama i ko je odgovoran za nabavke iz Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu nismo dobili odgovore.

Na Paliluli pripremaju obroke u tri smene

Najviše problema, kako ukazuje Vesna Janjić, trenutno ima u centralnoj kuhinji predškolske ustanove na Palilluli, gde je kapacitet do 1.700 obroka, a sprema se i do 4.000. To je jedina centralna kuhinja koja radi u tri smene.

– Trenutno je u pripremi novi objekat koji će imati kapacitet 2.000 obroka pa se mi nadamo da će to u budućnosti rasteretiti kapacitete. Ali u ovom trenutku broj ljudi je prenapregnut, a tehnička opremljenost te kuhinje je upitna, jer imate velike miksere, sekcalice koje su neispravne i po godinu dana zato što nema dovoljno sredstava da se reše popravke – navodi naša sagovornica.