Krizni štab u Šapcu doneo je odluku o zabrani javnih manifestacija, pored ostalog za Šabački vašar i Čivijaški karneval.
Međutim, nekako se provuklo da se održi „krnja“ Čivijada jer je prethodno bio raspisan nagradni konkurs za karikature, aforizme i šaljive priče.
Grad je okićen čivijaškim obeležijima, a u petak je na gradskom trgu otvorena izložba karikatura.
I mada je bilo najavljeno da će to trajati do 20. septembra, naprečac je već u subotu sve poskidano, od karikatura do okićenih ulica.
Takođe, u petak je u Šabačkom pozorištu inaugurisan novi predsednik „Čivijaške republike“ Andrija Milošević umesto sudije Miodraga Majića.
Postavlja se pitanje kome su smetale izložene karikature, koje nisu pretile povećanjem broja zaraženih jer su bile na otvorenom.
Prethodno su na nivodu države dozvoljeni festivali poput Egzita i Guče, zatim fudbalske i druge utakmice, a u obližnjoj Koceljevi u subotu održan je Festival zimnice, gde je za nastup Zorice Brunclik plaćeno milion dinara.
Čivijada je obeležje Šapca, jer još početkom 20. veka ovde je izlazio list „Čivija“, da bi prva Čivijada bila održana 1968 . godine.
Nedugo zatim, 1972. godine, zabranjena je zbog karikatura i napisa u listu „Čivija“ koji su otvoreno ukazivali na albanski separatizam.
Čivijada je obnovljena 1990. godine, a za predsednika Čivijaške republike izabran je Dušan Kovačević.
Kasnije je pridodat međunarodni Čivijaški karneval, koji je okupljao karnevalske trupe iz sveta, a pogotovo je bio atraktivan Dečiji karneval, sa više hiljada dece učesnika.
Uzgred, u Šapcu je organizovana masovna proslava Dana srpskog jedinstva i zastave, gde je kolona automobila bučno prošla kroz grad, da bi u staroj tvrđavi bio priređen vatromet, na železničkom mostu bakljada, a slično je bilo još i na krovovima zgrada u Šapcu.
S druge strane po prvi put od kako je Rukometni klub “Metaloplastika“ naveliko ušao u svet rukometa, od 1975, u subotu je uzvratni susret sa švedskom ekipom morao da se odigra u Sremskoj Mitrovici.
Još kada su bili opozicija šabački naprednjaci su zamerali tadašnjoj gradskoj vlasti što ne obezbeđuje gradsku halu.
Nekadašnja Hala „Zorka“, sa 3.200 mesta, pripala je posle privatizacije AIK banci, koja je za nju tražila oko 1,2 miliona evra. Po tadašnjim cenama, nova hala bi koštala manje od milion evra, a u pregovorima je tadašnja gradska vlast obezbedila da „Metalopalstika“ igra u Hali „Zorka“.
Uz to, tokom predizborne kampanje naprednjaci su obećavali da će iz pomoć države biti izgrađena hala sa pet hiljada mesta kao i otvoreni bazen. Od toga nije bilo ništa, a „Metaloplastika“ će i u buduće međunarodne susrete igrati u Mitrovici, jer hala Šabačke gimnazije ne odgovara međunarodnim standardima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.