Bez detalja o sadržaju predloga optužnice

To je za kosovske medije na albanskom jeziku potvrdio Čekuov advokat Atan Ćerkini, tvrdeći da je to sve što može da kaže.

Čeku je na saslušanje, koje je trajalo duže od dva sata, stigao samo u pratnji advokata i posle izlaska iz Specijalnog tužilaštva nije davao izjave.

Detalji o čemu se izjašnjavao i zašta ga Tužilaštvo tereti juče nisu obelodanjeni.

Danasovi izvori u međunarodnim diplomatskim krugovima spekulišu da bi Čeku, zbog uloge koju je imao u stvaranju jedinstvene komande i delovanju OVK, umesto optužnice navodno mogao da dobije status „svedoka-eksperta“, o čemu odlučuje Tužilaštvo.

Specijalno tužilaštvo u ovoj fazi bavi se zločinima počinjenim među kosovskim Albancima, pre svega u obračunima pripadnika FARK, bliskih Demokratskom savezu Kosova i OVK, na čijem su čelu bili Čeku, aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti ga, po komandnoj odgovornosti, za ubistva 669 Srba i 18 drugih nealbanaca.

Kosovsko tužilaštvo pre dve godine podiglo je protiv njega optužnicu zbog sumnje da je sa još 11 osoba oštetio kosovski budžet u aferi „lažnih veterana OVK“.

Agim Čeku će 29. oktobra napuniti 60 godina.

Rođen je u selu Ćuška, u opštini Peć.

Završio je Vojnu akademiju u Beogradu i bio je artiljerijski kapetan JNA do 1991, kad je na početku ratnog raspada SFR Jugoslavije prešao u Hrvatsku vojsku.

Učestvovao je u njenim operacijama „Maslenica“, „Medački džep“ i „Oluja“.

Prema podacima iz bele knjige „Albanskog terorizma i organizovanog kriminala na KiM“, Čekuu se stavlja na teret da je kao pukovnik ZNG odgovoran za kidnapovanje, ubistva i masakriranje 156 najuglednijih Srba iz Gospića 1991, masakr 87 srpskih civila 1993. u Medačkom džepu i da je jedan od glavnim „planera“ akcije „Oluja“.

Srpske službe bezbednosti navode i da je zajedno sa generalom hrvatske vojske Rahimom Ademijem organizovao slanje Albanaca iz Hrvatske u OVK.

Iz hrvatske vojske je 1998, preko Tirane, prebačen na KIM da kao načelnih Glavnog štaba, tada terorističke OVK, uspostavi jedinstvenu komandu nad različitim naoružanim albanskim grupama.

Srpske vlasti terete ga da je kao komandant OVK odgovoran za organizaciju terorističkih akcija protiv pripadnika MUP Srbije, Vojske Jugoslavije i nealbanskog stanovništva.

U izveštajima srpskih službi navodi se da je posle NATO bombardovanja preko brata Besima Čekua kontrolisao kosovske zatvore u kojima su bili zatvoreni srpski civili od kojih su mnogi likvidirani.

Posle rasformiranja i razoružavanja OVK pod protektoratom UN, imenovan je za komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, koji se pod njegovom komandom dovodi u vezu sa napadima na MUP Srbije u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije i učešće u akcijama ONA u Makedoniji.

Srpske službe Čekua terete i za šverc oružja i droge, nelegalnu trgovinu akciznom robom na području Peći, kao i da stoji iza preduzeća Sloga u Prištini u čijem su vlasništvu hoteli „Grand “ i „Božur“ u kojima su bili „centri prostitucije, droge i kocke“.

Na mestu premijera u martu 2006. Čeku je zamenio Bajrama Kosumija, kad je postalo jasno da na KiM, ni pod protektoratom UN ne može da prođe „civilna vlada“ sa premijerom bez OVK prošlosti.

U premijerskoj fotelji Čeku je sedeo dve godine, a po povlačenju sa te dužnosti najavljivao je da će pridružiti Reformističkoj stranci ORA, ali je završio u Socijaldemokratskoj partiji Kosova.

U vladu se vratio 2011. kao ministar za Kosovske bezbednosne snage i zdušno radio na formiranju kosovske vojske.

Živi na relaciji Priština – Zadar, iz kog je njegova supruga.

Zbog poternice srpskog Interpola, više puta je hapšen, ali nije izručen Srbiji. U oktobru 2003. zadržan je na aerodromu Brnik u Sloveniji, ali je pušten na intervenciju tadašnjeg šefa Unmika Harija Holkerija. Godinu dana kasnije bio je zadržan u Mađarskoj, ali je i tada pušten na zahtev Unmika.

Čeku je 2009. potvrdio da je proteran iz Kolumbije, kad je u Parizu nakratko uhapšen po zahtevu za isporučenje u Srbiju, ali je potom pušten zbog francuskih zakona koji ne dozvoljavaju zadržavanje i izručivanje stranih državljana.

Iste godine bio je zadržan i na graničnom prelazu Geševo između Makedonije i Bugarsku.

Na sajtu međunarodnog Interpola navodi se da Agim Čeku nikada nije bio na „crvenoj poternici“, ali jeste bio „predmet obaveštenja o „difuziji“ koje su srpske vlasti poslale Interpolu 4. juna 2002. preko Nacionalnog centralnog biroa u Beogradu“.

U tom predmetu traženo je Čekuovo „hapšenje u cilju izručenja na osnovu naloga za hapšenje koji je izdao 18. marta 2002. srpski sud zbog optužbi za genocid“.

„Ta difuzija je uredno registrovana u Interpolovoj bazi traženih osoba“, ali su sve informacije o Čekuu suspendovane, zbog imuniteta, kad je 2010. izabran za premijera Kosova.

„Suprotno izveštajima medija i javnim izjavama pojedinih zvaničnika u Srbiji, Interpol nije ‘ukinuo’ srpski nalog za hapšenje, jer ne može i ne pokušava da ukine poternice izdate od nacionalnih sudova“, navodi se na sajtu Interpola.

Odluka o Tačiju do 24. oktobra?

Odluka o eventualnoj optužnici protiv nekadašnjeg političkog komesara OVK Hašima Tačija trebalo bi da bude doneta do 24. oktobra, tvrde zapadni mediji. Tači je u Specijalnom tužilaštvu u Hagu sredinom jula saslušan zbog predloga optužnice protiv njega i Kadrija Veseljija zbog ratnih zločina počinjenih na KiM. U diplomatskim izvorima u Hagu spekulišu da je Tači navodno postigao dogovor sa Tužilaštvom da bude u pritvoru samo tokom sudskog procesa, ako optužnica protiv njega bude podignuta. U visokim političkim krugovima u Prištini nezvanično se priča da se Tači još posle prvih nagoveštavanja o suđenjima za ratne zločine na KiM navodno dogovorio sa turskim predsednikom Redžepom Taipom Erdoganom o azilu u Turskoj.