Pokušaj Nacionalnog prosvetnog saveta da inicira otvaranje debate o statusu bosanskog/bošnjačkog jezika nije dobio podršku većine članova tog tela, a rasprava pokrenuta na predlog Slavka Gordića, predstavnika Matice srpske u NPS-u, završena je bez konkretnih zaključaka.
Gordić smatra da bi NPS trebalo da se uključi u debatu o statusu tog jezika u kojoj ovih dana sudeluju Islamska zajednica u Srbiji, zamenik zaštitnika građana, Matica srpska, Narodna biblioteka Srbije i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, napominjući da će ova tema 25. oktobra biti na dnevnom redu i Odeljenja za jezik i književnost SANU.
Gordić je rekao da se Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima Srbija obavezuje da će štititi 10 manjinskih jezika, među kojima i bosanski. On međutim, smatra da je u srpskom jeziku jedino moguće i ispravno jezik kojim govore Bošnjaci, a koji je samo varijanta srpskog, zvati bošnjačkim. Kao argument za takav stav Gordić je naveo mišljenje Odbora za standardizaciju srpskog jezika, po kojem naziv bošnjački jezik odgovara nazivu bošnjački narod, dok bi bosanski jezik odgovarao terminu bosanskog naroda, koji ne postoji.
Diskusiju obeležili su suprotstavljeni stavovi pojedinih članova o tome da li ovo pitanje uopšte treba pokretati i da li je ono u nadležnosti NPS-a. Predsednik Saveta Aleksandar Lipkovski je rekao da takva primedba ne stoji i da je pitanje statusa bosanskog/bošnjačkog jezika od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja, te da NPS ima odgovornost da ga pokrene.
– Ne politizujemo ovo pitanje već pokušavamo da ga sagledamo na stručan način. Politika nameće odgovore, a struka ne može ništa da kaže. Ovo je apel da nešto kažemo – rekao je Lipkovski, napominjući da je namera predlagača bila da se pokrene šira diskusija o statusu bosanskog/bošnjačkog jezika, a ne da se menja ono što je utvrđeno zakonom.
Ljubomir Popović, predstavnik Društva za srpski jezik i književnost, rekao je da NPS ne može da donese odluku kako na srpskom standardnom jeziku treba da se zove jezik Bošnjaka, već da mogu da se obrate naučnim i državnim institucijama i ukažu da zvaničan naziv treba da bude ono što odgovara srpskom standardnom jeziku. On je dodao da Bošnjaci imaju pravo da svoj jezik koncipiraju i zovu kako hoće i dodao da u Odboru za standardizaciju srpskog jezika nema predstavnika bošnjačkih institucija i da veruje da Bošnjaci taj odbor ne priznaju. Naveo je i da Odbor ima težinu, ali da njegovo mišljenje nije jedino.
Na sednici je rečeno da je ova tema pominjana i u prethodnom sazivu NPS-a, ali da je jedan od razloga zašto nije bilo nikakve zvanične inicijative to što su mnogi članovi pretpostavljali šta će državne institucije da kažu o ovom političkom pitanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
