Vazdušne snage KFOR stacionirane na Kosovu do najnovije odluke NATO imale su od 2001. godine potpunu kontrolu vazdušnog prostora u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB), koja se u četiri sektora proteže na površini od 2.010 kvadratnih kilometara. Reč je o kontroli vazdušnog prostora od granice sa Makedonijom, preko područja opština Bujanovac, Preševo, Vranje, Leskovac, Medveđa, pa do Kuršumlije, Brusa, Raške, Novog Pazara, Tutina i Rožaja na granici sa Albanijom.
Ovim prostorom redovno su patrolirale bespilotne letelice, a vrlo često prilikom međuetničkih incidenata između državnih snaga bezbednosti i pripadnika radikalne Oslobodilačke vojske za Bujanovac, Preševo i Medveđu (OVPMB) tokom 2001. godine i helikopteri KFOR-a, pa i avioni zaduženi za prikupljanje obaveštajnih podataka iz vazduha, poznatiji kao avaksi.
Najnovijom odlukom NATO, Srbija je povratila teritorijalni integritet nad delom svog vazdušnog prostora. To praktično znači da vlasti u Beogradu za korišćenje ovog dela vazdušnog prostora od strane vojnih i policijskih letelica neće morati da dobijaju prethodnu saglasnost KFOR-a, što je do sada bio slučaj. Ovakva odluka podrazumeva i normalno patroliranje srpske vojne i policijske avijacije u nadgledanju područja uz granicu sa Makedonijom, administrativnom linijom sa KiM, kao i granice sa Crnom Gorom i Albanijom.
Na ovaj način državne snage bezbednosti preuzele su i kontrolu na najneuralgičnijom tačkom administrativne linije sa Kosovom na potezu Bujanovac – Preševo – Medveđa – Raška – Novi Pazar, stvarajući prostor za konstantno praćenje situacije iz vazduha u širem regionu, što je punih petnaest godina bilo u isključivoj nadležnosti KFOR-a. Tome su prethodili i višegodišnji stalni sastanci, u prvom redu predstavnika Vojske Srbije i čelnika KFOR-a koji su održavani najčešće na području Bujanovca, Preševa i Vranja.
Na ovaj način je otvoren i širi prostor za razmenu bezbednosno-operativnih podataka vezanih za moguće terorističke izazove koji vrebaju od ekstremnih grupa iz Makedonije, sa Kosova i Albanije, čime se ojačava bezbedonosni prsten u regionu ovog dela Zapadnog Balkana.
Vojnotehničkim sporazumom iz Kumanova (jun 1999) kojim je okončano NATO bombardovanje Srbije formirana je Kopnena zona bezbednosti ukupne dužine 402 kilometara, uz pet kilometara po dubini u teritoriju Srbije. KZB je formirana kao „tampon zona“ na zemlji i u vazduhu u strahu međunarodne zajednice od moguće akcije srpske vojske i policije na Kosovu. Kopneni deo KZB prešao je u nadležnost srpske vojske i policije juna 2001. godine pod nadzorom vojnih predstavnika KFOR.
Baza „JUG“ regionalna osmatračnica
Vojna baza „JUG“ koja se nalazi u neposrednoj blizini Bujanovca, a čija izgradnja je počela 2003. godine sada predstavlja savremeni vojni objekat koji je namenjen usavršavanju i obuci pripadnika VS, ali i drugih vojski za međunarodne mirovne operacije pod pokroviteljstvom UN. U opremanju baze Ministarstvo odbrane imalo je značajnu podršku predstavnika SAD i drugih država, uglavnom članica NATO, a u okviru programa „Partnerstvo za mir“. O
Dolazak Dikovića uvredljiv
Priština – Zvaničnici opozicionih partija i organizacija za ljudska prava izrazili su nezadovoljstvo zbog dolaska načelnika generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića u Prištini i zahtevali izvinjenje od KFOR, piše prištinska štampa. Diković je boravio u Prištini na poziv komandanta KFOR generala Đulielma Milijete radi potpisivanja sporazum o ukidanju zone zabrane letova na jugu Srbije. Lider pokreta Samoopredeljenje Visar Imeri je ocenio da je poseta Dikovića neprihvatljiva i ozbiljna uvreda za narod Kosova jer je on, po Imerijevim rečima, odgovoran za zločine i masakre 1999. godine i KFOR treba da se izvini narodu Kosova, piše Epoka e Re. Poslanica Demokratske partije Kosova Blerta Deliu je izjavila za RTV Kosova da je dolazak Dikovića u Prištini ponižavanje žrtava, dodajući da su organizacije za ljudska prava u Srbiji pružile dokaze da je on odgovoran za zločine na Kosovu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.