Bez hepatitisa do 2030. godine

Iz godine u godinu se registruju novi, moćni antihepatitis C virusni lekovi sa kojima se za 12 nedelja postiže stabilan virusološki odgovor. Zahvaljujući novoj terapiji Svetska zdravstvena organizacija pravi plan i program eliminacije ove infekcije do 2030. godine. O ovoj temi bilo je razgovora na konferenciji za medije koju su organizovali Udruženje Hronos kao predstavnik Srbije u hepatitis zajednici, član ELPA-e (evropsko udruženje pacijenata) i WHA (svetska hepatitis alijansa), a povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, pod sloganom „Eliminacija hepatitisa do 2030“.

Načelnica odeljenja za virusne hepatitise KC Vojvodina Milotka Fabri istakla je da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u svetu 70 odsto obolelih od virusnih hepatitisa ne zna svoju dijagnozu. Većina ne zna da su nosioci virusa zbog blagih i nespecifičnih simptoma pa se zbog toga ova bolest naziva „tihim ubicom“, koja, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do ciroze i karcinoma jetre. Hepatitis C virus ima sposobnost replikacije van ćelija jetre, u limfocitima, ćelijama pljuvačnih žlezda, žučnih vodova i drugim tkivima. Hronično prisustvo virusa uzrokuje stalnu stimulaciju odbrambenog sistema domaćina, što dovodi do nesvrsishodne produkcije čitavog spektra antitela uperenih protiv sopstvenih tkiva. Tako se hepatitis C dovodi u vezu sa brojnim drugim bolestima: B ćelijski limfom, glomerulonefritis, poremećaj rada štitne žlezde.

– Hepatitis C dovodi i do poremećaja metabolizma šećera i masti. Uzrok je nastanka određenog tipa šećerne bolesti, a sa tim u vezi i povećane smrtnosti od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Takođe, u Srbiji je i sve veći broj osoba koje su neuspešno lečene i za koje ne postoje druge terapijske opcije a u vrlo su teškom zdravstvenom stanju – upozorila je dr Fabri.

Govoreći o lečenju pacijenata Jasmina Simonović Babić iz KC Srbije, napominje da samo podaci sa odeljenja KCS pokazuju da je struktura bolesnika koje treba lečiti: 10 odsto novootkrivenih a 90 odsto prethodno neuspešno lečenih.

– Zabrinjava da je broj obolelih od hepatocelularnog karcinoma (HCC) od 2011. u porastu, dok je broj lečenih značajno smanjen. Dodatni problem u Srbiji je hronični nedostatak PCR testova. Sve to dovodi do toga da se bolest otkriva u odmaklom stadijumu i da broj neuspešno lečenih kumulativno raste. Savremenom oralnom terapijom o trošku RFZO se za sada ne leči niti jedan pacijent. Pacijenti su prepušteni „crnom“ tržištu na kojem sami nabavljaju lekove (naravno oni koji imaju finansijskih mogućnosti čime se vrši dodatna diskriminacija pacijenata) – rekla je dr Simonović Babić.

Ivana Dragojević, predsednica udruženja „Hronos“, naglašava da je Srbija izgubila korak sa svetom. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da lečenje hepatitisa kao zarazne bolesti ima prioritet u odnosu na druga oboljenja.

– Nažalost, svedoci smo da je lečenje hepatitisa C i pored zakonski propisanog prioriteta i višegodišnjih obećanja nadležnih zdravstvenih vlasti da će savremene oralne terapije koje su odavno dostupne u EU, pa i u svim zemljama u okruženju, biti omogućene i pacijentima u Srbiji, ostaju mrtvo slovo na papiru. Sve ovo dovodi do toga da će se u drugim zemljama broj obolelih smanjivati između ostalog zbog pristupa adekvatnim i uspešnim savremenim terapijama, u Srbiji se broj pacijenata svakodnevno povećava, a njihovo zdravstveno stanje komplikuje i pogoršava, često sa fatalnim ishodom. Savremene terapije za hepatitis C su veoma skupe i veliko su opterećenje za državni budžet i u mnogo bogatijim zemljama, ali pravljenje uspešne nacionalne strategije omogućilo bi našoj zemlji da u okviru svojih mogućnosti vremenom izađe na kraj sa ovim velikim problemom – zaključuje Dragojevićeva.

Šta je hronični hepatitis

Hronični virusni hepatitis je zapaljenje jetre uzrokovano virusima koje traje duže od šest meseci. Virusni hepatitisi, u zavisnosti od tipa virusa, mogu biti: A, B, C, D, E, F i G, od kojih su B i C virus najčešći razlozi nastanka hronične infekcije jetre (kada je virus duže od šest meseci u organizmu). Hepatitisi B i C se mogu preneti putem krvi, korišćenjem nesterilnog pribora prilikom medicinskih intervencija ili tokom pružanja higijenskih/kozmetičkih usluga (tetovažom, pirsingom, pedikirom, manikirom), korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu sa inficiranom osobom, primanjem transfuzija krvi i krvnih derivata, naročito pre 1994. godine, seksualnim putem, stomatološkim intervencijama, sa majke na dete tokom porođaja kao i korišćenjem zajedničkog nesterilnog pribora za uzimanje droga.

Bolest se ne prenosi dodirom

Bolest se ne prenosi rukovanjem, grljenjem ili boravkom u istoj prostoriji sa inficiranom osobom. Međutim, pacijenti su društveno diskriminisani iz razloga što opšta javnost ima brojne predrasude o populaciji koja je zaražena hepatitisima B i C. Smatraju da su to isključivo intravenski narkomani, osobe homoseksualne orijentacije, ili seksualni radnici. Procenjuje se da gotovo 70 odsto inficiranih pacijenata ne pripadaju pomenutim kategorijama stanovništva.

Oko 90 odsto slučajeva karcinoma jetre nastaje zbog hepatitisa B i C

Hepatitis C dugo godina ne daje nikakve simptome iako progresivno narušava funkciju jetre. Zaražena osoba ima blage, nespecifične simptome. Virus se otkriva ili slučajno ili kada je bolest već uznapredovala do ciroze ili karcinoma pa su tada simptomi vidljivi. Svega 20 odsto obolelih sazna da nosi HCV (hepatitis C) virus. Iako je rak jetre šesti najučestaliji oblik karcinoma i treći najčešći uzrok smrti širom sveta, značajan je nedostatak svesti kod šire javnosti o povezanosti ovog kancera sa virusnim hepatitisima. Uprkos velikoj prevalenci i smrtnosti od karcinoma jetre, samo 15 odsto stanovnika u većini zemalja Evrope zna da su virusni hepatitisi uzročnik. Oko 90 odsto slučajeva karcinoma jetre, globalno gledano, mogu se pripisati hepatitisu B i C.

Nelečeni slučajevi dovode do karcinoma jetre

U Srbiji sa prevalencijom od 1,13 odsto ima oko 70.000 inficiranih. Kod dugotrajnih, nelečenih infekcija u 10 do 40 odsto slučajeva razvija se ciroza jetre, a kod jedan do četiri odsto pacijenata kao posledica nastaje karcinom jetre, naglasila je dr Simonović Babić.