Bez jedinstvenog broja i SMS obaveštenja ni posle 14 godina: Zašto sistem ranog upozorenja na nepogode nije zaživeo u Srbiji?

Iz nadležnog Sektora za vanredne situacije MUP još nije stiglo zvanično objašnjenje zašto se kasni sa uspostavljanjem tog sistema.

Podsetimo, još pre više od decenije utvrđena je obaveza da se, osim sirena za uzbunu pokrene i jedinstven telefonski broj 112, koji bi objedinio sve hitne službe, kao i obaveštavanje građana drugim načinima, poput SMS poruka, kako se to radi u većini evropskih zemalja.

U uvođenju ovog sistema Srbija znatno kaska za ostalim zemljama EU, a poslednja u okruženju koja je pokrenula rano upozoravanje i uzbunjivanje je Hrvatska, koja je 3. juna u sklopu testiranja svim građanima EU koji su se u tom trenutku zatekli na njenoj teritoriji, u isto vreme poslala test SMS poruku Sustava civilne zaštite za rano upozoravanje i uzbunjivanje.

Kada je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić nedavno izjavio da će implementacija nacionalnog sistema 112 u Srbiji početi 1. jula, rekao je da će to policiji, vatrogascima-spasiocima i hitnim medicinskim službama omogućiti efikasnije reagovanje u hitnim i vanrednim situacijama.

Stručnjaci su saglasni da je ovakav sistem upozoravanja preko potreban i veoma koristan, jer pruža mogućnost građanima da se pripreme za bilo koju vanrednu situaciju koja može da se dogodi, pogotovu sada, u trenutku kada region pogađaju jake oluje i poplave. Ipak, pokazalo se da ni sistem zvučnih sirena godinama nije pravilno održavan, proba gotovo da i nije bilo, a pitanje je i koliko ih je sada ispravno i pripravno za upotrebu.

Advokatica Nina Nicović kaže za Danas da bi sistem ranog upozoravanja morao da postoji u okviru sistema 112 koji je faktički objedinio sve brojeve za hitne službe – policiju, vatrogasce i hitnu pomoć koji su pre toga isključivo zasebno postojali.

– Imajući u vidu da sistem 112, odnosno njegovi mehanizmi ranog upozoravanja već dugo vremena postoje u zakonskom smislu ne postoji nijedan razlog zašto do sada taj sistem nije funkcionisao. Kada govorimo o ranom upozoravanju putem SMS poruka, koji je najefektniji i već dugo se koristi u većini zemalja, sve što MUP treba da uradi je da sastavi i pošalje dopis svim mobilnim operaterima na teritoriji Republike Srbije sa tekstom koji će svim korisnicima te mobilne telefonije, pa i onima koji koriste istu putem roaminga, biti pušten putem SMS poruka, objašnjava Nicović.

Ta poruka, dodaje ona, prema dosadašnjim međunarodnim standardima, treba da sadrži nekoliko podataka. Najpre, za koju teritoriju Srbije se izdaje upozorenje (zbog ljudi koji žive tamo ili prolaze kroz istu), zatim koja vanredna situacija je u pitanju (poplave, klizišta, požari, hemijska zagađenja i slično), kratka uputstva za zaštitu stanovništva (da li da odmah izađu iz kuća ili ostanu u istima i popnu se na gornji sprat, zatvore prozore, i slično. i na kraju vremenski period za koji se očekuje da će vanredna situacija prestati, odnosno napomena da se prate poruke sistema 112, kada će se izdati sledeće uputstvo, da li će doći pripadnici odeljenja za vanredne situacije i slično.

– U Španiji se, na primer, ove poruke šalju na španskom i engleskom zbog brojnih turista. Ovo je veoma jednostavna radnja koju MUP treba da preduzme. Te poruke ne treba ni da budu naplaćene jer se, po mom mišljenju, tiču obaveza mobilnih operatera kao pravnih lica koja su zbog svoje delatnosti u obavezi da učestvuju u sistemu hitnih, vanrednih situacija, kaže Nicović.

Ona, međutim, upozorava da je mnogo problematičniji deo sistema ranog upozoravanja onaj koji se tiče sirena, jer treba redovno proveravati njihovu ispravnost na nivou cele Srbije.

– Takođe neobično je da, za razliku od drugih zemalja, ne postoje probe istih barem jedanput godišnje, zaključuje Nicović.

Sirene su se poslednji put u Srbiji oglasile tokom NATO bombardovanja, a od tada gotovo da nije bilo njihovih proba. Danas je više puta pisao da u Beogradu gotovo polovina njih ne radi, a održavanje, koje je Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa iz 2018. povereno lokalnim samoupravama, skupo je i gotovo niko ga ne kontroliše.

Bogoljub Milosavljević, profesor upravnog prava sa Pravnog fakulteta Union, saglasan je da je otežavajuća okolnost to što je postavljanje i održavanje sirena prepušteno opštinama i gradovima, te da je zbog toga njihovo stanje i brojnost sada veoma loše.

Kada je u pitanju sistem ranog upozoravanja i uvođenje jedinstvenog hitnog broja, on napominje da se Srbija na to obavezala još 2009, i to prethodnim Zakonom o vanrednim situacijama.

– Još 2010. godine sam razgovarao sa tadašnjim načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP Predragom Marićem. Tada je Vlada trebalo da obezbedi prostor na Novom Beogradu za gradnju objekta gde bi trebalo da bude smešten i opremljen centar iz kog bi se vodio takav sistem, ali do sada ni kamen temeljac nije postavljen, napominje Milosavljević.

Kako kaže, takvim sistemom bi se obezbedila veoma važna i korisna stvar.

– Najpre, građani bi na jedna broj zvali i dobijali sve hitne službe, jer kada se nesreća desi najčešće vam trebaju sve tri ili dve službe. Druga stvar , taj centar bi imao sve potrebne informacije koje su i pretpostavka za rana upozorenja na katastrofu, bilo da je prirodna nepogoda ili tehničko-tehnološka nesreća i mogao bi te informacije da korisno razmenjuje sa drugima zemljama. Takođe, iz tog centra mogle bi da se aktiviraju sirene za uzbunu u celoj Srbiji, da to sve bude povezano, smatra Milosavljević. Ipak, ceo sistem je još „na dugom štapu“, napominje.

– Možemo samo da nagađamo kada će takav sistem i kod nas da zaživi. O tome sigurno znaju više oni koji rukuju novcem i biraju prioritete države, da li je bitnije efikasno štiti građane od elementarnih nepogoda, ili je prioritet da se gradi stadion, zaključuje Milosavljević.

Bez odgovora iz Ministarstva

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Danasu nije stigao odgovor na pitanja zašto sistem još nije zaživeo iako je najavljen za početak ovog meseca, kao i da li su ispunjeni svi preduslovi da on uskoro bude uveden i kod nas.

Sirene potpuno ućutale

Da sistem upozorenja putem sirena trenutno ne funkcioniše u skoro polovini mesta u Srbiji potvrđuje i Vladimir M. Cvetković, profesor na Fakultetu za bezbednost u Beogradu, govoreći za BBC na srpskom. „Ima primera da je u lokalnim samoupravama proglašeno vanredno stanje odbrane od poplava, a nikada se sirena nije uključila“ kaže Cvetković i objašnjava da za različite vrste opasnosti postoje i različite vrste signala. „Čak i kada biste uključili sirene, postavlja se pitanje da li bi građani uopšte znali o kojoj vrsti opasnosti se radi, kaže Cvetković, dodajući da je upravo zato izuzetno važna edukacija građana.