Bez mira nema ni dobrog obrazovanja

Mi obrazovanje tretiramo kao temeljno pitanje vrednosti i kvaliteta društva. Danas u savremenim tokovima, obrazovanje jeste uslov slobode pojedincu. U savremenoj civilizaciji čovjek uči o slobodi i pravima, o potrebama drugih ljudi, uči da suzbije vlastite potrebe koje idu na štetu drugih. Etičke norme i moralna dela se uče i ostvaruju u ljudskoj zajednici. Svoja dela i svoj identitet čovek verifikuje očima drugih ljudi; društvo je ogledalo čovekovog identiteta, opredmećenje njegovog najbitnijeg svojstva – društvenosti, ocenjuje u razgovoru za naš list Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA).

– U uslovima dinamičnog razvoja društva i specifične kulturološke različitosti, puno obezbeđivanje prava na obrazovanje na albanskom jeziku bitno određuje identitetsko očuvanje, kao i društveni i ekonomski položaj albanske nacionalne manjine. Obrazovanje pripadnika albanske zajednice u Preševskoj dolini je nepotpuno, albanskoj zajednici je funkcionalno otežano obrazovanje na maternjem jeziku – dodaje Mustafa.

Prema njegovim rečima, evidentan je nedostatak sistematskog tretmana obrazovanja na pripadnika/ica ove manjine albanskom jeziku, što ne doprinosi razvoju integrativnog multikulturalizma, a kao osnovne probleme identifikuje: manjak udžbenika, literature i materijala za rad, loše stanje objekata obrazovnih institucija, skromnu digitalizaciju – što se posebno videlo u tekućoj epidemiološkoj krizi – neadekvatan školski kadar, finansiranje visokoškolskog obrazovanja i status diploma sa Kosova, Makedonije i Albanije, te loš kvalitet učenja srpskog jezika i nepostojanje programa učenja oba jezika u skladu sa dvojezičnošću na terenu.

Za Mustafu nema spora da bez jednakosti, uključujući obrazovanje, nema mira. A bez mira nema ni obrazovanja.

Mustafa podseća da je pravo na obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina na maternjem jeziku garantovano Ustavom, zakonima i pravno obavezujućim međunarodnim dokumentima.

Jedno od tih prava je i pravo na očuvanje posebnosti, koje se u članu 79. specifikuje u pogledu obrazovanja kao pravo na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama“.

U Preševu, Bujanovcu i Medveđi ne sme se potceniti značaj obrazovanja na albanskom jeziku. Očekuje se da ć e obrazovni sistem pojedincu pružiti znanje koje ć e učesnika učiniti vrednijim društva, ali i doprineti očuvanju manjinske kulture i identiteta ako su u obrazovni proces integrisani njihova istorija, kultura i tradicija.

Obrazovni sistem treba da bude otvoren za etnokulturnu stvarnost i potrebe privrede i društva i da posreduje znanje i sadržaj koji su važni za održavanje identiteta pripadnika manjina kao i njihov položaj i šanse na tržištu. Prema zakonodavstvu, svi ljudi u Srbiji imaju pravo na jednaku kvalifikaciju, a posebni zakoni osiguravaju da manjinske zajednice uživaju, između ostalog, pun pristup obrazovanju na svom jeziku, s ciljem pružanja jednakih moguć nosti u odnosu na već inu. Međutim, uprkos snažnoj zakonskoj osnovi, studenti i učenici iz manjinskih zajednica – posebno albanskih – i dalje se suočavaju sa značajnim izazovima u svom obrazovanju, kaže Ragmi Mustafa za Danas.

Ovaj problem nije od juče već je u domaćim, ali i međunarodnim institucijama registrovan kao „tekuće nerešavanje“. Kakvi su pomaci?

– Tokom više od dve decenije, nedostatak udžbenika otežavao je učenicima osnovnih škola postizanje najviših obrazovnih standarda. Ova je prva školska godina koju smo započeli sa udžbenicima, iako proces nije dovršen za sve predmete. Takođe, preko donacije Kosova i Albanije realizovali smo najveći projekat od osnivanja NSA; za 4.052 učenika podelili smo oko 24 hiljade kompleta udžbenika u svima školama u kojima se nastava vodi i na albanskom jeziku.

Udžbenici za osnovne škole iz Albanije dozvoljeni su kao deo bitke za kvalitetno obrazovanje naše dece, u koordinaciji sa ministarstvima prosvete Albanije i Srbije i u saradnji sa međunarodnom zajednicom.

Sveobuhvatno rešenje u obrazovanja sa nastavom na albanskom jeziku trebalo bi dalje primeniti u bilateralnim sporazumima Srbije i Albanije, u okviru izgradnje dobrosusedskih odnosa i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Kako se stiglo do ovog konkretnog rezultata?

– Bilo nam je potrebno malo političke volje i malo više razumevanje. Ja moram da se zahvalim na izvanrednoj posvećenosti bivšoj ministarki Besi Shahini iz Albanije, kao i razumevanju bivšeg ministra Mladena Šarčevića. Imali i snažnu podršku OEBS-a i neformalne grupe ambasadora „Prijatelji doline“. Zahvalan sam na korektnoj podršci Izdavačkoj kući „Albas“ u Preševa, lokalnoj komisiji za obrazovanje, kao i svima koji su ovo shvatili kao prioritet u zajedničkim obavezama koje su preuzeli.

Smatrate da, ipak, ne funkcioniše sve po dogovoru, kao da vas nova Vlada ignoriše?

– Tokom prošle nedelje uputio sam dopis ministru prosvete, obrazovanja, nauke i tehnologije Branku Ružiću i pozvao ga na poboljšanje kvaliteta obrazovanja uopšte i poboljšanje obrazovnog sistema na albanskom jeziku. Izazovi su mnogobrojni, naročito za albansku zajednicu.

Ipak, navešću tri mere kojima bismo mogli da unapredimo obrazovanje na albanskom jeziku, posebno što znamo da je ova vlada oročena do predsedničkih izbora.

Prvo, radujem se nastavku saradnje sa svima koji su doprineli sistemskom rešavanju ovog problema i nadam da ćemo uspešno okončati proces obrade svih udžbenika i za osnovne škole i za srednje škole.

Zamislite da u 21. veku, sa novim školskim planom i programom nemamo nijedan srednjoškolski udžbenik na albanskom jeziku!

Mi smo, naglašavam, spremni da doprinesemo i sprovođenju Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji koji je potpisan 4. septembra u Vašingtonu, posebno u delu koji se odnosi na priznavanje kosovskih diploma u Srbiji. Podsećam da tačka 6. predviđa da „obe strane uzajamno priznaju diplome i profesionalne certifikate“.

Može li vlast u Beogradu da ignoriše vaše pozivanje na Vašingtonski sporazum?

– Plašim se da ova tačka neće biti realizovana, kao i ona iz Briselskog sporazuma kad je ova materija obrađena, a Vlada Srbije je usvojila Uredbom o priznavanju diploma sa Kosova. Na kraju nije bilo ništa.

Već dvadeset godina imamo „brain drain“. Tradicionalno, Albanci Preševske doline studiraju na Kosovu bez bilo kakve pomoći države Srbije, iako ima zakonsku obavezu da nacionalnim manjina obezbedi sve uslove za visokoškolsko obrazovanje.

Država ne investira ništa i na kraju ne da ti za pravo da se baviš stečenom profesijom; kosovske diplome se ne priznaju, a nostrifikacija diploma iz Albanije i Makedonije je problematičan izazov.

Šta vidite kao rešenje?

Nacionalni savet Albanaca od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja očekuje da uvažava manjinsku samoupravu albanske nacionalne manjine.

Jer, do sada smo imali situacije da Ministarstvo nije uvažavala zakonske norma prema kojima se biraju rukovodioci obrazovnih ustanova na albanskom jeziku, monopolizovan je taj proces prema političkim „sitnicama“, što je nanelo nepopravljivu štetu ovim ustanovama.

Zbog toga pozivam sve nadležne institucije, a posebno školsku upravu u Leskovcu, odeljenje u Vranju, da više ne manipuliše školskim ustanovama u Bujanovcu, Preševu i Medveđi koje nastavu izvode na albanskom jeziku.

Što je dosta, dosta je. U suprotnom ovde postoji raspoloženje za preduzimanje nekonvencionalnih mera, jer su nepotizam, zagovaranje inspektora za angažovanje određenih lica i krajna politizacija ustanova nedopustivi.

Savet albanske nacionalne manjine je za poštovanje zakonskih nadležnosti u skladu sa ovlašćenjima institucija ili organa nadležnih za obrazovanje na albanskom jeziku.

Dosta propalim projektima

Kakve su željene perspektive u pogledu obrazovanja Albanaca?

– Savet i ja lično iskreno smo zainteresovani da pružimo rešenja obrazovnih pitanja albanske zajednice u skladu sa važećim zakonom i usredsređeni smo na kvalitet i podsticanje mehanizama za unapređivanje obrazovanja, jer je u Srbiji petina petnaestogodišnjaka funkcionalna nepismena po rezultatima PISA-testiranja,

Došlo je i vreme da kažemo dosta eksperimentalnim rešenjima visokog obrazovanja na albanskom jeziku; prvo je otvoren Pravni fakultet iz Niša u Medveđi, koji je posle zatvoren. Propali projekat.

Onda je, uz podršku našeg saveta, komesara za ljudska i manjinska prava, Delegacije EU u Srbije, Ministarstva prosvete i Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, u Bujanovcu otvoreno odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice, koje ne funkcioniše od izbora novog dekana.

Po sporazumu bi trebalo da počnemo sa trideset odsto nastave na albanskom jeziku i izbalansirano da upisujemo studente iz svih zajednica, ali izgleda da su novi akreditovani programi master studija svi na srpskom jeziku, pa sem sem jednog referenta iz Bujanovca svi drugi su iz Vranja i drugih gradova sa severa zemlje.

Posle skoro jedne decenije ovaj fakultet nije proizveo nijednog kvalifikovanog i opredeljenog kadra za asistenta na ovom instituciji.

Mi u Savetu ozbiljno razmatramo mogućnost da izađemo iz ovog projekta koji nije ispunio očekivanja albanske zajednice, zakonsko pravo pripadnika albanske manjine na visoko obrazovanje.

I političko pitanje

Da li je obrazovanje i političko pitanje, ne samo deo života manjinske zajednice?

– U pravu ste obrazovanje albanske zajednice jeste i političko pitanje. I to je već dve decenije. Obrazovanje albanske zajednice jeste i ustavno i zakonsko pravo, samih Albanaca, ali i države Srbije koja mora da obezbedi adekvatne uslove. Ovo je i ozbiljna referenca za poštovanje manjina i jednakosti.

Tekst je deo projekta „Obrazovanje na maternjem jeziku – jednaka šansa za sve“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u sadržajima ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.