Bez multifunkcionalnih stadiona nema sporta

Moglo se čuti i da klubovi nisu svesni svoje uloge i da o tome uopšte ne razmišljaju. Sa druge strane, predočeni su svetli primeri Velike Britanije koji su dobrom organizacijom postigli da infrastruktura za Olimpijske igre 2012. u Londonu bude završena godinu dana pre otvaranja takmičenja.

Aleksandra Damnjanović Petrović, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije istakla je da bi svi zainteresovani, odnosno sportska društva, trebalo da uzmu učešće i pokrenu inicijativu za prenamenu objekata da pored sportskih mogu da imaju i druge komercijalne sadržaje.

– Usvajanje plana generalne regulacije trebalo bi da se završi do kraja ove godine, do kada se može predvideti da se na prostoru današnjih stadiona pored sportskih grade i drugi kompatibilni komercijalni sadržaji. Inicijativu za to moraju podneti sama sportska društva koja uglavnom nisu svesna svoje uloge. Pored toga, nijedno sportsko društvo kod nas nema zakonit osnov kao dokaz da ima rešene imovinsko pravne odnose na gradskom građevinskom zemljištu na kojem su sada stadioni. Tako smo se mi iz Ministarstva namučili da ne prekršimo zakon kada je trebalo samo da se naprave novinarske kabine na stadionu Partizana kako bi se igrala Liga šampiona – naglasila je Damnjanović Petrović.

Ona je dodala da izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji dopuštaju, ukoliko se propusti prilika do kraja godine, ipak da se kroz urbanistički projekat izvrši precizna promena namene u odnosu na planska rešenja, odnosno da se pored sportskih grade i drugi kompatibilni komercijalni sadržaji.

Jedan od najsvetlijih primera gde je ovo zakonima dobro regulisano i sprovedeno u delo jeste Velika Britanija na čijoj su teritoriji nikli brojni ekonomski održivi komercijalni i sportski objekti. Ambasador Velike Britanije Majkl Devenport apostrofirao je da bi izmenjeni pravni okvir za investicije u sport u Srbiji otvorili brojne mogućnosti za razvoj moderne sportske infrastrukture.

– Siguran sam da vam ekspertiza i tehnološka rešenja, kao i praktični saveti koje su akumulirale britanske kompanije mogu biti od koristi na nekom od kapitalnih projekata koje razmatraju vaši klubovi, nacionalni savezi i lokalne samouprave. Zato se nadam da će ova konferencija biti korisna za uspostavljanje prvih kontakata i osnov za trajniju saradnju koja će se vremenom materijalizovati u vidu modernih i tehnološki naprednih multifunkcionalnih sportskih objekata širom Srbije. U Beogradu su danas prisutne neke od 1.500 britanskih kompanija koje su aktivno učestvovale u izgradnji olimpijske infrastrukture za London 2012. i koje su olimpijske građevinske snove pretvorile u realnost – kazao je Devenport.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji podsetio je da je njegova zemlja privilegovana što je London prvi grad u svetu koji je dobio priliku da bude domaćin Olimpijskih igara po treći put. Kada su u pitanju razvojni i ekonomski aspekt pripreme Olimpijskih igara, Devenport je u prvi plan stavio opštinu Hekni u istočnom Londonu gde je premijer Dejvid Kamerun otvorio veliku sportsku arenu za rukomet kapaciteta 7.000 mesta.

– Mi smo završetkom tog objekta postigli da je 80 odsto infrastrukture za Olimpijske igre već završeno i da smo blizu ostvarenja ambicioznog cilja da svi ključni građevinski poduhvati za Olimpijske i Paraolimpijske igre budu završeni pre 27. jula ove godine, odnosno tačno na dan kada počinjemo da odbrojavamo poslednjih godinu dana do otvaranja igara. Olimpijada je u razvojnom i ekonomskom smislu fantastična šansa i ogroman izazov za London i celu zemlju. Mi smo uprkos veoma teškoj ekonomskoj situaciji i najrestriktivnijim merama javne štednje od strane koalicione vlade moje zemlje postigli da dobijemo prvoklasne i moderne objekte koje će mnogo godina posle Olimpijade koristiti ne samo vrhunski sportisti već i svi građani Londona. Mnogi su u Igrama, kako vi u Srbiji kažete, videli priliku koja se javlja jednom u sto godina. To je najizraženije u pet opština istočnog i jugoistočnog Londona, koje su do sada iskreno govoreći, imale malo stvari koje su mogle privući strane posetioce. One su sada dobile priliku zahvaljujući snažnom partnerstvu vlade, grada, lokalne zajednice, privatnih preduzetnika i građana da se potpuno reprofilišu i nađu svoj nov identitet – objasnio je Devenport.

Da Srbija više ne može da čeka, već da treba da sledi primer Britanije upozorio je i Jovica Jakovac, izvršni direktor firme Soliditi Ril estejr.

– Evropa i svet neće žaliti puno ukoliko mi ne izgradimo moderne stadione i zbog toga ne budemo igrali na međunarodnoj sceni, već ćemo mi žaliti za njima. Već dovoljno kasnimo sa izgradnjom infrastrukture i samo je pitanje kada će se to odraziti na slabljenje naših vrhunskih rezultata u sportu. A svi znamo koliko sport znači društvu jer nikad niko nije punio gradske trgove kad se otvori 50 kilometara puta, već samo kad naši sportisti donesu najsjajnija odličja – rekao je Jakovac.

On je napomenuo da je zato potrebno da shvatimo da postoje tri modela ulaganja i izgradnje sportske infrastrukture. Prvi je u kojem država ulaže 100 odsto kapitala, drugi je upliv privatnog kapitala (država obezbeđuje zemljište) i treći partnerstvo javnog i privatnog sektora.

– Bez pomoći države nema investicija, ali ne treba očekivati da država sve uradi. Najveći problem je taj što ljudi iz sporta nisu zainteresovani i ne shvataju važnost infrastrukture. Na kraju, ne gradi se infrastruktura za sportiste već za gledaoce koji donose prihod svojim dolaskom na stadione – istakao je Jakovac.

Marko Hajduković izvršni direktor Energoprojekt Visokogradnja a.d. istakao je na jučerašnjoj konferenciji da bi ulaganje u sport podstaklo i oživelo građevinarstvo u Srbiji.

– Mi smo tokom 60 godina rada gradili objekte, među kojima i brojne sportske, širom sveta. Tu je Saah alam stadion u Kuala Lumpuru sa 80.000 mesta koji pred terena ima i brojne komercijalne prateće sadržaje. Međutim, ne moraju stadioni u Srbiji biti toliki, a za to je najbolji primer sportske hale u Igalu sa blizu 2.000 mesta koja je jednako multifunkcionalna. Dobili bismo moderne stadione, oživeli bi se celi gradovi, a u građevinarstvu bi se na najmanje tri godine uposlilo do hiljadu ljudi na samim gradilištima, i još nekoliko puta toliko ljudi na pratećim delatnostima – zaključio je Hajduković.

ARUP: Veliko iskustvo na svim meridijanima

Generalna direktorka internacionalne projektantske kompanije ARUP Beograd Olga Đurić Perić prezentovala je na jučerašnjoj konferenciji projekte na kojima je ova firma do sada radila na svim meridijanima. Tako je ARUP bio deo stvaranja Alijans arene u Minhenu, stadiona Šahtjora u Donjecku, Akva centra u Pekingu, te renoviranja stadiona Mančester sitija u Engleskoj.

Higins: 40.000 gledalaca magičan broj

Da stadioni ne moraju da budu veliki već multifunkcionalni, dostupni gledaocima i ekonomski održi potvrdio je i Leon Higins iz britanske građevinske i infrastrukturne kompanije Mot Mek Donald. Prema njegovim rečima, cifra od 40.000 gledalaca, koliko bi bio kapacitet stadiona je magičan broj jer predstavlja optimalnu veličinu da bi stadion bio ekonomski isplativ. Na osnovu proračuna koje je predstavio vidi se da stadioni mogu da budu i energetski nezavisni, da krov na borilištu predstavlja prednost ali i veliki trošak, te da se za povećanje dimenzija stadiona, kao u slučaju Vemblija, mora naći opravdanje.

Džajić u publici

Među brojnim gostima koji su prisustvovali 50. konferenciji Danas konferens centra bio je i legendarni fudbaler Crvene zvezde i naše reprezentacije Dragan Džajić. Posebnu pažnju Džajiću je, kao i ostalim gostima, skrenula tema o vlasništvu nad sportskim objektima, ali i realnost mogućnosti da njegovi naslednici igraju na savremenim terenima pred punim tribinama.