Bez napretka ka EU

Ukoliko se ne ubrza tempo u sprovođenju akcionih planova, a fokus ostane na formi, umesto na suštini, malo je verovatno da će Srbija ispuniti sve obaveze i postati članica Evropske unije do 2025. Ovo je zaključak izveštaja o napretku Srbije u pomenutom periodu koji je predstavila koalicija prEUgovor.

Jedna od ključnih novina u strategiji proširenja, kako je istakla Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jeste jasna namera EU za proširenjem, s obzirom da je Evropska komisija početkom februara ove godine objavila dokument o perspektivi proširenja za Zapadni Balkan, u kome je upravo 2025. označena kao datum pristupanja Srbije članstvu. Međutim, još je važnije što se u ovom dokumentu prvi put identifikuje element „zarobljene države“, na šta organizacije civilnog društva već godinama upozoravaju.

– Još jedna ključna novina je ta što se prvi put pravilno dijagnostikuje problem „zarobljene države“, u kojoj određene neformalne grupe zloupotrebom izvlače javne resurse, rekla je Stojanović Gajić i dodala da ta dijagnoza nije ispraćena rešenjima kojima bi se ona predupredila.

Fenomen „zarobljene države“ Branko Čečen iz CINS-a ilustrovao je na primeru prekomernih kontrola medijskih kuća, među kojima su trenutno na udaru Južne vesti, a o ovim inspekcijama se konkretno govori i u izveštaju Evropske komisije. Međutim, uprkos tom izveštaju, naglasio je Čečen, i dalje dramatično slabi finansiranje medija, dok „od istraživačkog novinarstva neće ostati ništa“.

– Srbija može do 2025. da uđe u EU samo u radikalnoj suprotnosti. Ja ne vidim u stvari kako će ona ući – zaključio je Čečen.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra naglasila je da je sve što se tiče rodne ravnopravnosti u zastoju i skrenula pažnju najpre na protivustavne izjave predsednika države dok je govorio o natalitetskim merama.

– Posebno zabrinjavaju obavezne procedure u vezi sa abortusom, koje će podrazumevati savetovanje sa sveštenicima, psiholozima, koje će za posledicu imati i lekarske „prigovore savesti“, a potom i smanjenje broja sigurnih mesta za obavljanje abortusa, što će direktno ugroziti zdravlje žena, navela je Ignjatović. Na primeru nacionalnog SOS telefona, za koji je licencu jedino dobila predstavnica Sigurne kuće koja je u poslednjim izborima bila na listi vladajuće stranke, istakla je da je veliki problem što u socijalnoj zaštiti „ne možemo da kontrolišemo na koji način i kome se dodeljuju sredstva“.

O ustavnim amandmanima

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija ukazao je na primere iz oblasti pravosuđa, gde se o ustavnim amandmanima raspravlja u atmosferi u kojoj predstavnici vlasti vređaju profesionalna udruženja i odbacuju njihove kritike, dok je Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484 govorila o migracionoj politici i zakonima o azilu i strancima.