Bez okupljanja povodom 1. maja, ali problemi radnika i dalje prisutni

SSSS: Podignimo glas kako bi nas svi jasno čuli i razumeli

Pandemija korone, koja već predugo traje, promenila je svet, živote i navike ljudi, način rada i komunikacije, modele saradnje i poslovanja. Ekonomska kriza, prouzrokovana zaključavanjem, izolacijom, smanjenim obimom proizvodnje, propadanjem preduzeća i čitavih grana proizvodnje, ostavlja nesagledive posledice, navodi se u prvomajskom prgolasu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Oni su istakli da prekarni rad postaje svakodnevica, a otkaze dele mejlovima i sms porukama. Ugovori se potpisuju na mesec ili nešto više dana, a nakon toga ne produžavaju, „lizing“ agencije sve više imaju posla sa radnikom, kao glavnom robom za trgovanje, zaposleni „svojevoljno“ potpisuju „blanko otkaze“…

„Zakoni se menjaju gubeći svaki smisao i dušu. Radnicima se nude usmeni ili pisani ugovori, kojima nisu regulisana njihova osnovna prava iz rada. Sindikat se i dalje gleda kao na „nužno zlo“, čiji se zahtevi za poštovanje prava radnika ocenjuju kao kočnica razvoju i ignorišu“, ističe se u proglasu.

Otkaze, kako su dodali, dobijaju i žene koje su ostale u drugom stanju, zaposleni se nezakonito premeštaju na lošije plaćena i neadekvatna radna mesta. Sve je više primera otpuštanja zbog sindikalne aktivnosti ili zbog obelodanjivanja detalja o krađi i korupciji u preduzećima.

„Može li se neoliberalnom kapitalizmu čiji je jedini cilj profit odupreti neka snaga iza koje će stati radni čovek?“, pitali su iz sindikata.

Njihov odgovor je da može, sindikat. Jer, kako su objasnili, sindikat je bio i ostao oslonac radničkoj klasi i istinski borac za bolji i pravedniji svet.

„Zato, na naš i vaš praznik, Međunarodni dan rada, ponovo sprečeni da se tradicionalno okupimo, sa svojih radnih mesta ili od kuće, podignimo glas kako bi nas svi jasno čuli i razumeli. Pokažimo da, iako je pandemija obustavila mnoge uobičajene aktivnosti, borba za radnička prava neće mirovati. Da nećemo stati dok ne dokažemo poslodavcima i državi da bez radnika nema napretka, jer radnici su ti koji stvaraju, grade, uče i leče. Da ćemo se oštro suprotstaviti svakom pokušaju da opravdani, ali i oročen rad iz dnevnih soba i trpezarija u sopstvenim domovima, postane pravilo pojedinih poslodavaca i da ugovori o radu na neodređeno postanu samo izuzetak“, ističe se u proglasu.

Pokažimo odgovornost za svoje porodice i kolege, nagalasili su, poštujući preporuke naših heroja, lekara u prvim borbenim redovima u crvenim zonama, jer borba za život i zdravlje se nastavlja.

„I ne zaboravimo, samo udruženi, jedinstveni i solidarni možemo se izboriti za veća prava, bolje uslove rada i veće zarade, za bolju budućnost Srbije u kojoj rastu naša deca. Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlje i srećan Međunarodni dan rada“, navodi se na kraju proglasa.

Nezavisnost: Ni ustanka, ni uranka

Pandemija i rizici koje ona nosi učiniće da i ove godine ne bude tradicionalnih prvomajskih manifestacija. U našoj memoriji, 1. maj je simbol radničkih borbi za dostojanstvo rada ali i prazničnog roštiljanja. Dakle, neće biti „ni ustanka, ni uranka“, piše u autorskom tekstu za NiN predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković

„Ni bez pandemije nema razloga za ritualne prvomajske protestne šetnje kojima ne slede nikakva osmišljena kampanja i pokret za promene. Pitanje je danas i svrhe upućivanja zahteva Vladi i parlamentu, institucijama lišenim moći, čiji mandat je oročen do kraja godine. Ima li uopšte smisla obraćati se političkim akterima u atmosferi permanentne predizborne groznice i prakse nuđenja obećanja u čijoj proveri i kontroli nećete učestvovati? Osim ako stranačke jednokratne ugovore sa građanima ne zameni Novi društveni ugovor o razvoju, demokratiji i socijalnoj pravdi iza koga će stati sindikati i građanske inicijative i pokreti i koji će od potencijalnih političkih partnera tražiti da prihvate listu preciznih zahteva sa unapred utvrđenim kontrolnim stanicama i prolaznim vremenima“, naveo je Stojiljković.

On je dodao da živimo u vremenu kada je realnost postala tvrdnja da kada bi se na izborima zaista menjao sistem a ne tek ekipa na vlasti, oni se ne bi ni organizovali. Na drugoj strani, kaže, teško da se vlast može oboriti samo protestima, ma kako oni bili uporni.

„Dosegnuti planetarni nivo ekonomskih, socijalnih i političkih nejednakosti i rastuće polarizacije govori da živimo u doba nakaznih ekstrema. Srbija u ovom pogledu nije nikakav izuzetak. Srbija je selektivno slaba, lukava država okrenuta interesima korporativnog kapitala i njegovih domaćih izvođača radova. Država raširenog siromaštva i nejednakosti uhvaćena u koruptivne mreže političkog klijentelizma i partijskog zapošljavanja. Država u klopci srednje razvijenosti u kojoj kakav- takav rast i zaposlenost ne garantuju pristojan kvalitet života. Država u kojoj je plata za život od proračunatih 98.000 dinara nedosanjani san za bar četiri od pet uposlenih. Država u regionu koji se opasno demografski prazni“, istakao je predsednik UGS Nezavisnost.

SINOS: Za bolji i sigurniji položaj novinara i medijskih radnika

Povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, Sindikat novinara Srbije (SINOS) još jednom upozorava na težak socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika u Srbiji i poziva kolege da se sindikalno organizuju i zaštite svoja radna i profesionalna prava.

Većina novinara i medijskih radnika u Srbiji prima  malu, često minimalnu zaradu. Imaju lako raskidive ugovore o radu, ili ih uopšte nemaju. Mnogima prekovremeni rad nije plaćen, ne mogu da koriste zakonsko pravo na godišnji odmor. Poslodavci u privatnim medijima zabranjuju i na svaki način obesmišljavaju sindikalno udruživanje uz obrazloženje da su oni „najbolji sindikalci“ zaposlenima.

SINOS poziva kolege da se udruže u odbrani ličnog integriteta i dostojanstva profesije na način kako to rade novinari u Evropskoj i Međunarodnoj federaciji novinara (EFJ i IFJ).

SINOS je uputio dopis sindikatima u medijima da formiraju koaliciju (sindikalnu medijsku mrežu) čiji je cilj  pokretanje socjalnog dijaloga u medijskoj delatnosti i potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora koji će uvesti red i uspostaviti radno-profesionalnu zaštitu SVIH zaposlenih u ovoj grani.

Uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijima i potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora  u medijskoj delatnosti predviđeno je i Medijskom  strategijom i Akcionim planom ovog dokumenta koje je Vlada Srbije usvojila prošle godine.

SINOS ukazuje da je nesiguran (prekarni) rad najčvršća  “podloga” za jačanje udvoričkog novinarstva koje umesto javnog služi interesima poltičkih i ekonomskih moćnika.

ASNS: Sve posledice Kovid krize u Srbiji se svaljuju se na leđa radnika

„I ovaj radnički praznik, 1. maj, obeležićemo u uslovima Кovid epidemije zabrinuti, pre svega, za zdravlje svojih bližnjih, ali i za egzistenciju naših porodica i za neizvesnu i nepredvidljivu budućnost“, poručila je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), čestitajući 1. maj radnicima i građanima.

Кovid epidemija, kako navode, pokazala je sve slabosti savremenog sveta, a pre svega ekonomski, zdravstveni i socijalni egoizam i potpunu nespremnost da se, na iskustvima zadravstvene i socijalne katastrofe, naprave i minimalne promene i resetovanje ka pravednijem i podnošljivijem društvu.

„U Srbiji sve posledice Кovid krize, po običaju, svaljuju se na leđa radnika uprkos tome što je, pre svega njihovom zaslugom, održana ekonomija, ekonomski rast i napunjen budžet. Tabloidnim spinovanjem i trivijalnim aferama zamagljuju se otpuštanja, sve veća nesigurnost radnih mesta, zakidanja na zaradama i platama, brojni pritisci i svi drugi problemi sa kojima se radnici svakodnevno suočavaju. Jednostavno, radnici i njihovi problemi nisu tema ni u državi, ni u javnosti, ni u društvu“, navodi ASNS u prvomajskom proglasu.

Dodaju da će nastaviti da se beskompromisno bore i izbore za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika i to svim pravnim i sindikalnim sredstvima.

„Posebno ćemo nastaviti sa aktivnostima da se zaposlenima koji rade u Кovid bolnicama i ambulantama prizna beneficirani radni staž, da nedelja bude neradni dan, da se reši problem zarada u komunalnim javnim preduzećima, da zaposleni u javnom sektoru dobiju regres i topli obrok, da se spreči svaki oblik zlostavljanja na radu, kao i inicijativama za promenu Zakona o radu“, navodi Asocijacija sčpbodnih i nezavisnih sindikata, pozivajući sve sindikate i radnike da se udruže i da se, kao najveća društvena snaga, izbore za dostojanstvo rada i dostojan život radnika i naših porodica.

Sloga: Prvi maj se u Srbiji uopšte ne obeležava

Sindikat Sloga je saopštio da danas, 135 godinu posle događaja u Čikagu zbog kojih ceo svet obeležava 1.maj kao dan borbe radnika za svoja prava, u Srbiji, osnovni zahtev tadašnjih demonstranata, osmočasovno radno vreme, za većinu zaposlenih predstavlja samo misaonu imenicu, a Prvi maj se uopšte i ne obeležava.

„To nije zato što su naši poslodavci gori od onih od pre jednog veka. To nije ni zato što je naša policija brutalnija od one koja je pre sto godina demonstrante rasterivala mecima i metalnim palicama. Nije ni zbog toga  što je naše zakonodavstvo restriktivnije od onog koje je važilo krajem 19. veka. TAKO JE ZBOG TOGA ŠTO JE NAŠA RADNIČKA SVEST DALEKO ZAOSTALIJA NEGO KOD  RADNIKA  IZ VREMENA  NAŠIH PRADEDOVA!“, ističe se u saopštenju Sloge.

Kako su dodali, naše radništvo danas je jedna besvesna, kukavička gomila, nespremna da se na bilo koji način odupre svom propadanju, unižavanju i iskorošćavanju.

„Rad i  u Srbiji više ne predstavlja  sredstvo za obezbedjivanje boljeg ekonomskog, socijalnog i egzistencijalnog statusa i standarda zaposlenih, već je postao sam sebi svrha. Mi ne radimo da bi živeli već živimo da bi radili. Preduzeća i ustanove u kojima smo zaposleni ne postoje zbog nas, već mi postojimo zbog njih. Kada im više ne trebamo poslodavci nas jednostavno izbrišu. Nemali broj zaposlenih radni dan izgura jedino uz pomoć alkohola, brufena, bromazepama, ksalola…“, ističu iz Sloge.

Prema njihovim navodima, polovina nas radi na crno, a od one druge polovine bar polovina radi za istu platu- minimalac. Pri tome, kako navode, mnogi za taj minimalac rade i po 12 sati dnevno, svakoga dana, bez nedeljnog odmora.