Bez političke “žice”

Priča se da će dati ostavku ukoliko se ovih dana raspišu izbori, ali i da zajedno sa Ivanom Tasovcem osniva novu političku partiju.

Logično je zbog čega je novi ministar privrede izazvao gnev svog prethodnika, Mlađana Dinkića, jer nije samo doveo u pitanje do tada neprikosnovene postulate o subvencijama i privlačenju stranih investicija. Još gore. Objavio je spisak svih firmi koje su od Fonda za razvoj dobijale kredite, od kojih neke očigledno nisu ni nameravale da ih vrate i odmah je listu nezadovoljnih proširio na deo poslovne elite koja je, ispostavilo se, slavu uspeha dugovala našem novcu.

Ali, to nije sve. Kada je zatražio od javnih i državnih preduzeća „lične karte“, političke partije koje njima upravljaju već decenijama pridružile su se taboru protivnika. Koliko su neke od stranaka bile pogođene, bilo je jasno kada su aktuelnog ministra „dohvatili“ tabloidi, jer zna se ko koga „drži“ i ko iza koga stoji. Ni sindikati nisu bili kolateralna korist, jer su reforme onako kako ih vidi Radulović pretile da ozbiljno ugroze poziciju pre svega državnih službenika i radnika u javnim preduzećima.

S druge strane, onima koji odobravaju dosadašnje mere Radulović nije mogao da da previše argumenata, jer iako su delovi iz njegove nadležnosti poznati, reč je o celovitom konceptu o kome bi morala da se izjasne i druga ministarstva. Ona za sada ćute i grčevito se drže inercije zaduživanja. Nešto veći stepen razumevanja pokazuju međunarodne institucije, MMF, Svetska banka i ovdašnji NALED. Ali, za stabilnu ministarsku poziciju, a još manje za tešku reformu, to nije dovoljno. Uz to, širok front ljutih protivnika pokazao je da ministar privrede zaista nije stranačka ličnost i da ima frapantan nedostatak „političke žice“ i volje da iz pritiska neophodnih poteza odabere one koji su mogući.

Radulović je rođen 1965. u Bihaću, završio je Elektrotehnički fakultet, a više od petnaest godina, do 2005. živeo je u Nemačkoj, Kanadi i SAD, gde je radio na vodećim pozicijama u tamošnjim kompanijama. Po povratku u Srbiju osnovao je firmu, postao licencirani stečajni upravnik. Radio je i kao savetnik Saveta Evrope, OEBS-a, Ambasade SAD, GIZ-a, NALED-a i kao finansijski ekspert Republičkog i Specijalnog tužilaštva u oblasti stečaja i berze, a sa timom eksperata držao je kurseve za tužioce iz oblasti privrednog kriminala. Oženjen je i ima dvoje dece.