Skidanje ili uništavanje saobraćajne signalizacije, pre svega saobraćajnih znakova, kao jedan od mnogobrojnih primera srpskog pragmatizma, dovitljivosti, ali i bahatosti, postao je uzročnik nimalo bezbedne situacije na putevima širom naše zemlje.
Nečija neverovatna potreba da od potencijalne opasnosti za drugog napravi sopstvenu korist, objašnjava se samo bizarnostima. Skinuti saobraćajni znaci koriste se kao sekundarne sirovine, ponekad kao odlična podloga za pečenje paprika, ali i za ograđivanje dvorišta.
Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su stupile na pravnu snagu početkom decembra prošle godine, izvršenje ovog krivičnog dela kvalifikovano je kao uništenje i oštećenje javnih uređaja iz člana 279 KZ, za koje je predviđena kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Prethodno se ovo delo tretiralo kao uništavanje tuđe stvari.
Od tog perioda do danas pred Osnovnim sudom u Novom Sadu nije pokrenut niti jedan krivični postupak za napred navedeno krivično delo, kažu iz ove institucije za Danas, iako je oštećen ili nestao veliki broj saobraćajnih znakova. Vođeni ovakvom statistikom, kradljivci neće biti sprečeni, već će nastaviti svoje dosadašnje aktivnosti, bez obzira na to što ovakvim delovanjem svakog učesnika u saobraćaju mogu koštati života.
U pojedinim regionima u Srbiji na putevima u proseku nestane jedan znak dnevno, sva signalizacija vodi se kao nestala, a prijave se podnose protiv nepoznatih počinilaca, odnosno N.N. lica. Kako su počinioci nepoznati, tako se i dalje procesuiranje slučajeva zaustavlja, pa do sada nije zabeleženo da je nekome izrečena kazna koja je propisana zakonom, ili je ona izrečena bila značajno ublažena.
Prema podacima novosadskog Zavoda za izgradnju grada, u prethodnoj godini izvršeno je oko 2.000 intervencija na saobraćajnim znacima, što je podrazumevalo demontiranje oštećenih, postavljanje novih, a negde i ispravljanje istih. Nestanci znakova i to onih veće površine najizraženiji su u prigradskom novosadskom naselju Klisa, od kanala DTD prema auto-putu, kao i u naselju Kisač. Troškovi postavljanja standardnog saobraćajnog znaka staju oko 9.000 dinara, dok je za pojedine višejezične table potrebno izdvojiti i do 72.000 dinara, što pomnoženo sa brojem intervencija daje višemilionske cifre štete nanete gradu i građanima.
Kada uoče da je neki znak nestao ili dobiju dojavu da je oštećen, javno preduzeće „Zavod za izgradnju grada“ daje nalog JKP „Put“ da se ti znakovi zamene.
– Od momenta kada se izda nalog, ukoliko na lageru postoji ta vrsta saobraćajnog znaka, odmah se izlazi na teren i taj znak se postavlja. Za znakove prioriteta se odmah izdaju nalozi i njih obično uvek bude na lageru – kažu iz ZIG-a.
Jedino striktna primena zakona, koji za ova dela predviđa najmanje tromesečne zatvorske kazne, mogla bi da da rezultate u sprečavanju kontinuiranog nanošenja materijalne štete, ali i ugrožavanja života. U suprotnom, bilo kakva obnova saobraćajne signalizacije gubi smisao, a visoki troškovi postaju veliki teret za skromne budžete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.