Bez pozadine paljenja Ambasade Nemačke nema zatvaranja pregovora sa EU

Nemačka, čiji je Bundestag 2013. usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da pristupni pregovori neće moći da budu zaključeni pre nego što napad na ambasadu u potpunosti ne bude rasvetljen, od tog zahteva verovatno neće odustajati, smatraju oni.

Poglavlja 23, 24 i 35 prva su otvorena i poslednja će biti zatvorena, što bi značilo završetak pregovaračkog postupka sa EU. Odgovornost nadležnih ali i vrha vlasti, kao pozadina tog događaja, morali bi da budu prioritet ove vlasti koja namerava da bude spremna za članstvo, odnosno da uradi sve što je do nje u pregovorima sa EU, do 2021.

Napad na Ambasadu Nemačke dogodio se u februaru 2008, posle mitinga „Kosovo je Srbija“, koji je organizovala tadašnja vlast sa premijerom Vojislavom Koštunicom na čelu, a u znak protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. Da je istraga o tome pokrenuta, javnost je saznala u septembru 2012. od tada prvog potpredsednika Vlade, sada predsednika države Aleksandra Vučića. Najava o istrazi, stigla je samo dan nakon što je sudski proces za paljenje Ambasade SAD, koja je u noći 21. februara 2008. najgore prošla, završen oslobađajućom presudom za to delo, odnosno osuđujućom samo zato što su iz objekta ukradeni jakna, rukavice i punjač za baterije. Kako su mediji pisali, istraga je pokrenuta na osnovu izveštaja Radne grupe MUP Srbije, koju je osnovao ministar policije Nebojša Stefanović, i nosila je oznaku službene tajne.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo novu istragu o tome ko je i kakve propuste napravio tokom i nakon obezbeđivanja mitinga „Kosovo je Srbija“. Prema pisanju medija, istragom su obuhvaćeni penzionisani generali Stevan Bjelić, tadašnji načelnik Beogradske policije, Borivoje Tešić, koji je komandovao Žandarmerijom, tadašnji načelnik Uprave policije MUP Srbije Mladen Kuribak, kao i nekadašnji rukovodilac u beogradskoj policiji Slobodan Vukolić i oficiri iz vrha komande Žandarmerije – Bojan Marković i Zoran Rašković.

Viši sud u Beogradu je u septembru 2015. osudio je devet optuženih na uslovne kazne zatvora za paljenje Ambasade SAD u trajanju od pet do deset meseci. Prema rečima sudije, tužilaštvo nije podnelo dovoljno dokaza da su optuženi nasrnuli i na ambasade Hrvatske i Nemačke, tako da je taj deo „izostao iz izreke presude“.

Vladimir Međak, iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da je vrlo teško dati decidan odgovor na pitanje može li Srbija da zatvori Poglavlje 23 a da u potpunosti ne rasvetli slučaj paljenja nemačke ambasade i da bi sve bi bilo u domenu spekulacije.

– Mislim da će insistirati. Ipak odluka će biti njihova politička procena šta je bitnije. Zato se ne bih upuštao u ocenu nemačkih poteza, naveo je Mađak.

Marinika Tepić, poslanica Nove stranke i nekadašnja predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, za Danas podseća na to da Nemačka ima posebnu rezoluciju Bundestaga o Srbiji u kojoj se izričito pominje ovaj slučaj.

– Dakle, njihov parlament je o tome raspravljao i usvojio dokument. Mislim da ne postoji takvo čudo na svetu, niti kakav oproštajni politički paket koji bi učinio da Nemačka zažmuri nad tim. Ne bi ni Srbija da je situacija obrnuta, budite uvereni. I ne treba. A to će biti samo jedan od problema koji se oslanja na Poglavlje 23, jer vladavina prava, sloboda medija i ljudska i manjinska prava jesu u Srbiji na nivou jaslica, diploma je jako daleko, ukazuje ona. Tepić ukazuje i da treba imati u vidu da parlament svake države članice EU treba da se izjasni o našem i napretku, a i pristupanju na kraju, to jest potpisivanju ugovora sa EU o pristupanju.

Milan Antonijević, direktor Jukoma, za naš list navodi je očigledno da Srbija neće moći da zatvori ovo poglavlje a da se proces ne okonča u celosti.

– Kada pogledamo kako teku pregovori, oni za osnovu imaju to poglavlje 23 koje definiše tačne i jasne korake, ali za vladavinu prava nema još uvek tih predmeta i slučajeva koji moraju biti rešeni kako bi se napredovalo u tom poglavlju. Mi na tome insistiramo. Insistiramo i na tome da ovako konkretan slučaj paljenja ambasada bude nešto što je i jasno stavljeno kao uslov ne samo Nemačke i Bundestaga već da to bude jasno i uslov za dalji tok pregovora, kaže on.

Kako dodaje, i za neke druge oblasti u Poglavlju 23, kao što su ratni zločini, mora se jasno pokazati da ima konkretnog napretka i to na konkretnim slučajevima.

– A kada govorimo o vladavini prava, tu je više jedna opšta ocena o napretku a nema toliko detalja prema kojima možemo stvarno ceniti da li ima pomaka ili ne. To je pre svega smanjenje broja slučajeva koji su pred našim sudovima i rešavanje onih slučajeva koji su i te kako izazvali pažnju nekada i pokazali nefunkcionisanje države u tom periodu. Paljenje ambasade je direktno vezano za postupanje unutar MUP-a i propuste i namere. I zato je to jedan od slučajeva koji zaslužuje pažnju i da bude uslov za dalje napredovanje, smatra Antonijević.

Na pitanje koliko će Nemačka na tome insistirati, on odgovara da se Nemačka u nekoliko pitanja obavezala odlukama Bundestaga.

– Mislim da je takav stav jako teško menjati. Pogotovo kada imate stvar na jasnim činjenicama. U državama u celom svetu nemate takve napade na ambasade. Sam događaj kada se desio bio je presedan i nije jasno prikazano građanima kolika je šteta od toga što je dozvoljeno da se radi tada. Verujem da će Nemačka stalno na tome insistirati, kaže on. Upitan hoće li to biti tretirano kao bilateralno pitanje ili kao stav EU, on kaže da kada gledate kako teku pregovori, vidite da na Koeli (grupi koja se na nivou EU bavi ocenom stanja i gde su predstavnici svih zemalja članica) svaka od zemalja članica može postaviti takva pitanja.

– Tada to nije bilateralno pitanje već postaje nešto što postaje pitanje EU. Ne vidim razlog da EU, znači i ostale države članice, ne bi insistirale da se takva pitanja ne rešavaju. U krajnjoj liniji to je u našem interesu. Možete kao država prepoznati odgovornost, makar to bili i ljudi koji su bili na čelu policije u tom trenutku i visoko pozicionirani, i pokazati da se to ne može više desiti. Ako se konačno reši slučaj, zaključuje Antonijević.

Od ministarke za evropske integracije nismo dobili odgovor na pitanje može li Srbija da zatvori Poglavlje 23 a da se ne otkrije pozadina napada na nemačku ambasadu.

Obećanje ministra pravde

Početkom avgusta prošle godine tada ministar pravde, sada generalni sekretar predsednika Srbije, Nikola Selaković rekao je da je uveren da će pravosuđe Srbije utvrditi istinu o paljenju Ambasade Nemačke „ma kakva ona bila“. „Vladavina prava je put koji je pred sebe postavila Vlada, čije napore u tome potvrđuje i samo otvaranje Poglavlja 23 od strane EU“, rekao je Selaković. Povodom izjave predsedavajućeg Odbora za evropske poslove Bundestaga Gintera Krihbauma da Nemačka neće odustati od zahteva da se rasvetli napad na Ambasadu Nemačke, Selaković je rekao da je uveren da će taj uslov biti ispunjen.

U saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava (JUKOM)