Foto FoNet– Sada kada je Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, oslobođen svih optužbi u Haškom tribunalu, ne postoje pravne prepreke da ga domaći nadležni državni organi saslušaju u vezi sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića, smatraju sagovornici Danasa – advokat Rajko Danilović i Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije. Međutim, obojica sumnjaju da će do saslušanja zaista i doći.
Danilović podseća da nije bilo nikakve dodatne istrage o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića, ali ističe da je sada „povoljno“ da se Šešelj sasluša, jer je dostupan državnim organima, te da više nema izgovora da je u Hagu. Korać kaže da „ne računa“ da će doći do saslušanja Šešelja, podsećajući da „niko nije reagovao“ na tužbu advokata Srđe Popovića. Naš sagovornik ističe da je svakako potrebno istražiti vezu Šešelja sa pokojnim vođom „Zemunskog klana“ Dušanom Spasojevićem.
Nakon ubistva premijera Đinđića 12. marta 2003, pokrenuta je istraga u kojoj je Šešelj bio osumnjičen za saradnju sa „zemunskim klanom“. Međutim, postupak protiv lidera radikala je „zakočio“, jer je Šešelj dobrovoljno otišao u Hag, pa ga je štitio Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom koji predviđa da se postupak pred domaćim sudom mora prekinuti do okončanja postupka pred Haškim tribunalom.
U zahtevu za sprovođenje istrage protiv Šešelja stajalo je da se više puta sastajao sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom u svojoj kući, ali i u Šilerovoj u Zemunu, kao i da su oni finansirali Srpsku radikalnu stranu (SRS) i da je nekoliko puta od njih tražio da ubiju Đinđića.
Šešelj je 4. avgusta 2003. u Tribunalu dao iskaz istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu Vučku Mirčiću kada je izjavio sledeće: „Ja sam se iskreno obradovao kada sam čuo da je Đinđić poginuo, da je mrtav. Ovde sam se obradovao jer je Đinđić veliki izdajnik svog naroda.“ Inače, Šešelj je u Hag dobrovoljno otišao dve nedelje pre Đinđićevog ubistva, tačnije posle atentata na premijera kod hale „Limes“. U februaru 2003. je najavio „krvavo proleće“ u Srbiji.
Pokojni advokat Srđa Popović je u svojstvu zastupnika majke i sestre Zorana Đinđića, 11. novembra 2010. Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal podneo krivičnu prijavu za oružanu pobunu JSO protiv Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića, Vojislava Koštunice, Aca Tomića i još petorice saučesnika, u kojoj se tvrdi da je taj događaj bio uvertira u atentat na premijera Đinđića.
Potom je sredinom decembra 2011. Popović u ime Gordane i Mile Đinđić podneo krivičnu prijavu protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića, koje optužuje za neprijavljivanje krivičnog dela napada na ustavno uređenje koje je pripremao Ulemek, a Čovića za podršku u atentatu na Đinđića i podstrekavanje Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića da to krivično delo izvrše.
Upravo u toj krivičnoj prijavi se spominje Šešelj. Naime, Popović navodi da se iz iskaza Dejana Milenkovića Bagzija i izjave Miloša Simovića vidi da je Ulemek nastojao da obezbedi političku podršku da se, nakon atentata, sruši i sama obezglavljena Vlada.
O tome svedoči i svedok saradnik Milenković kada govori da su se Ulemek i Spasojević obratili pre svega Vojislavu Šešelju, jer su verovali kako on može obezbediti da se u datom trenutku na ulici pojavi „veliki broj ljudi, masa“. Pokušali su, svedoči Dejan Milenković, „da s njim naprave dogovor i govorili mu da je pokojni premijer izdajnik, da isporučuje ljude Hagu, da nije nikakav Srbin, i nagovarali ga da se ne predaje Hagu, da su im potrebni ti ljudi ovde, jer bi Šešelj mogao da podigne veliki broj ljudi, masu“.
„Međutim, Šešelj ih nije poslušao i 24. februara 2003, tri dana nakon pokušaja atentata na Zorana Đinđića kod hale Limes, predao se Tribunalu. Pre odlaska, dao je intervju, 19. februara 2003. pod naslovom „Kad odem u Hag goreće Srbija“, u kome potvrđuje navode Dejana Milenkovića. Iz ovog intervjua je danas jasno da Šešelj zna da se spremaju atentati i pokušaj nasilnog svrgavanja legitimno izabranih predstavnika vlasti, i da će se on odvijati na ulici“, navodi se u krivičnoj prijavi Srđe Popovića.
Ponosan što se radovao ubistvu
Na svojoj prvoj konferenciji za novinare nakon što je pušten na privremenu slobodu iz pritvora u Sheveningenu 2014, Šešelj je ponovio da je i danas ponosan što se radovao ubistvu premijera Đinđića. „Srbija se tada oslobodila izdajnika i mafijaša“, rekao je Šešelj, a zatim upitao – „Ko se još seća Đinđića“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
