Bez primedbi na Nacrt zakona o pravima boraca i žrtava

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Podsetimo, Kancelarija je imala rok do 2. novembra da odgovori Ministarstvu za rad, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, da li je Nacrt zakona u skladu sa propisima Evropske unije. Odgovor je Ministarstvu stigao 3. novembra. Inače, oko ovog Nacrta zakona se skoro godinu dana vode žučne rasprave između predstavnika Vulinovog ministarstva i nevladinih organizacija, a najviše zbog statusa civilnih žrtava rata.

Kako je Danas ranije pisao, u Ministarstvu su nam rekli da pripremljenim tekstom nije propisano potpuno izjednačavanje u pravima civilnih invalida rata i vojnih invalida, ali da je predviđeno da se civilnom žrtvom rata mogu smatrati i lica koja su nestala pod ratnim okolnostima. Upitani da nam objasne šta znači to „pod ratnim okolnostima“, iz Ministarstva su nam dali sledeći odgovor: „Dosadašnji propisi, a i predloženi zakon, obezbeđuje zaštitu civilnim licima, koja su zadobila telesno oštećenje na teritoriji Republike Srbije. To se odnosi i na zaštitu članova porodica civilnog lica koje je poginulo ili nestalo pod ratnim okolnostima na teritoriji Republike Srbije.“

Navodi se i da se svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti samo po osnovu rane, povrede ili ozlede zadobijene pod ratnim okolnostima, a ne i po osnovu bolesti. Dakle, iz svega se može zaključiti da većina civilnih žrtava koje danas žive u Srbiji neće biti prepoznate kao žrtve, niti će dobiti bilo kakvu podršku države, a prema procenama Fonda za humanitarno pravo, radi se o najmanje 15.000 osoba.