Bez pušenja i ćumura

– Za Bogojavljenje su tradicionalno oni najhrabriji plivali za krst, a svi gosti počašćeni su hiljadama litara vina i ribljom čorbom koju će naši ribari spremati na Trgu svetog Klimenta – priča Trajče Stavreski, nekadašnji ugostitelj a sada penzioner koji izdaje luksuzno sređene apartmane u centru Ohrida.

Cene u Ohridu su ispod beogradskih i novosadskih, a u rangu onih po kafićima u Nišu i Kragujevcu. I tako je iz godine u godinu u makedonskom turističkom „rudniku na vodi“.

Meštani kažu da je Ohrid totalno zaboravljen od vlasti u Skoplju. Da država malo ulaže u ovaj veliki turistički potencijal. Lokalna vlast je u rukama partije bivšeg predsednika Makedonije i lidera SDSM Branka Crvenkovskog. Centralnu predvodi premijer Nikola Gruevski predsednik VMRO-DPMNE.

Godinama je Ohrid uporište partije Crvekovskog koji je i rodom iz ovog dela Makedonije.

– Jednostavno, građani na izborima odlučuju kao svuda o svojoj sudbini pa je tako i ovde u Ohridu, ali nerazumno je da smo potpuno u drugom planu sa ovakvim potencijalom – komentariše Trajče, konobar na Trgu svetog Klimenta upitan da prokomentariše odnos vlasti u Skoplju prema njegovom rodnom gradu.

I odavde studenti odlaze, uglavnom na studije u Skoplje, računajući da posao pronađu u makedonskoj prestonici. Nekada je ovde bila čuvena Viša turistička škola koju su pohađali studenti iz cele bivše SFRJ. Uprkos svemu, Ohriđani se trude da maksimalno zarade od turizma. Stari grad je jedno od najluksuznijih mesta za prenoćište. Tu vlada poprilični haos kada je u pitanju parkiranje vozila, a ima primedbi i na odnos prema kulturnom nasleđu jer svakodnevno niču nove zgrade sa apartmanima za izdavanje koje nisu u duhu arhitekture starog grada. Čak je i UNESKO poslednjih godina upozorio nadležne u Ohridu da bi morali posebno da obrate pažnju na urbanistička rešenja u delu grada koji je pod međunarodnom zaštitom, kao svetska kulturna baština.

Interesantno je da se u restoranima i kafićima u Ohridu, gde goste zabavljaju orkestri, ne može čuti nijedna pesma uživo koju je pevao legendarni Toše Proeski. To je neka vrsta prećutnog poštovanja prema muzičkoj ikoni Makedonije i Balkana. Zašto je to tako, objasnio nam je talentovani pevač Vlatko Miladinovski.

– To je poštovanje prema njemu i svemu što je ostavio u svojoj karijeri. Tako je svuda, na svim veseljima i slavljima. U kafićima se mogu čuti Tošetove pesme samo sa CD-a i radio programa. Tako će biti zauvek – rekao je Miladinovski.

Gostima sa strane, a ponajviše onima iz Srbije i Crne Gore posebno teško pada činjenica da je u svim javnim objektima, restoranima i kafićima u potpunosti zabranjeno pušenje. Kazne su rigorozne, pa u slučaju da se prekrši slovo zakona sledi zatvaranje restorana i hotela i do mesec dana uz enormne novčane kazne. Kreću se i do 10.000 evra za pravna lica. U javnim objektima, pa ni u restoranima, nema prostorija za pušenje, te se duvani isključivo napolju, a to nije nimalo prijatno, pogotovo što je napolju temperatura uveče u debelom minusu, jer se Ohrid nalazi na nadmorskoj visini iznad osamsto metara.

Gotovo da je paradoksalno za sve ugostiteljske objekte u Ohridu da se specijaliteti sa roštilja uključujući i čuvenu šarsku pljeskavicu spremaju isključivo na plinskim skarama. Ćumur je u skladu sa evropskim propisima zabranjen pa je roštiljanje dozvoljeno samo u privatnoj režiji. U menijima restorana nigde nema u ponudi „ohridske pastrmke“ koja je zaštićena zakonom, ali se nudi mavrovska i uvozna, koja se takođe priprema na plinskoj skari. Alkoholna pića u dragstorima i kioscima prodaju se samo do 19 sati, što se objašnjava činjenicom „zaštitom ugostiteljskih objekata i prometa u njima“.