Stanje putne mreže na ovom području je izuzetno nepovoljno. Ukoliko nema putne mreže nema ni razvijenosti ovog kraja, koji je u 17. i 18. veku doživeo najveći procvat zahvaljujući srednjovekovnim putevima, dubrovačkom, bosanskom i beogradskom.
Tada je ovaj grad bio među najvećim centrima na Balkanu. Kada su oni zamrli, zamro je i razvoj ovog kraja. Zbog toga smo ukazali na stanje putne mreže u ovom kraju, posebno regionalnih saobraćajnica čiji je stepen razvijenosti sada 61 odsto, a na nivou Republike je 82. Na području Sjenice taj procenat je mnogo niži i iznosi 34 odsto – ocenjuje sa Sandžak Danas Izet Ljajić, direktor Preduzeća za puteve Novi Pazar put.
Kakva je situacija sa lokalnim saobraćajnicama i koliko je potrebno sredstava da se uloži u radove na njima?
– Stanje lokalnih puteva na teritoriji Novog Pazara, Tutina i Sjenice je poražavajuće. Sjenica ima samo sedam odsto lokalnih puteva sa savremenim kolovozom. Zbog toga su naše stručne službe uradile predlog najneophodnijeg ulaganja za 10 putnih pravaca u dužini od 340 kilometara, a radovi na rekonstrukciji na 231 km. To čini 25 odsto putne mreže koju mi održavamo i ulaganja su procenjena na 98 miliona evra. Kada bi se sva ta sredstva uložila, stanje putne mreže popravilo bi se sa 61 na 78 procenata i opet bi bilo ispod proseka stanja izgrađenosti putne mreže u Srbiji. Novi Pazar put održava 947 kilometara saobraćajnica u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Raški i Kraljevu.
Pre dvadesetak dana Vaše preduzeće je bilo domaćin godišnje skupštine Društva za puteve Srbije „Via vita“ na kojoj je organizovan i okrugli sto o putnoj mreži Pešterske visoravni i planine Golije. Koji su zaključci doneti na tom skupu?
– Bez preterivanja, to je bio impozantan skup sa 260 učesnika iz Srbije, BiH, Crne Gore, Slovenije, konsultantske firme LOTTI iz Rima i predstavnici ministarstava za infrastrukturu i za životnu sredinu i prostorno planiranje. Organizatori skupa su bili i Javno preduzeće Putevi Srbije i Jugoslovenska inženjerska akademija. Cilj je bio da argumentovano ukažemo na činjenicu da brojni problemi postojećeg stanja putne mreže spadaju u red osnovnih uzročnika dugotrajnog zaostajanja u razvoju ovog područja u odnosu na prosek Srbije, da u najznačajnije uzroke lošeg stanja puteva spada nepostojanje stalnih i stabilnih izvora finansiranja puteva i da ukažemo da će se sa kvalitetnim saobraćajnim otvaranjem ovog područja, izgradnjom autoputa Beograd – Južni Jadran na delu Požega-Boljare (varijanta ISTOK 1) i sa rešenjem stalnih i stabilnih izvora finansiranja putne mreže, stvoriti povoljni uslovi za ubrzaniji sveukupni razvoj Pešterske visoravni i planine Golija. Zaključili smo, da je loše stanje putne mreže posledica neadekvatnog finansiranja i da to spada u red glavnih uzročnika zaostajanja u razvoju Pešterske visoravni i planine Golija, da na ovom području postoje izuzetno povoljni ekološki uslovi za razvoj stočarstva, proizvodnju zdrave hrane i razvoj turizma, koji su neiskorišćeni resursi zbog loše putne mreže i slabe saobraćajne otvorenosti. Za otklanjanje ovih problema, predložili smo državnim organima Srbije da preduzmu hitne korake za unapređenje sistema finansiranja, na bazi direktnog izdvajanja za puteve iz maloprodajne cene naftnih derivata, a to podrazumeva izmenu Zakona o javnim putevima u delu finansiranja, zatim, da nadležni organi preduzmu odgovarajuće mere za izgradnju autoputa Beograd – Južni Jadran. Ove zaključke Društvo za puteve Srbije „Via vita“ uputiće nadležnim organima, uz naglasak da preduzimanje hitnih koraka za unapređenje sistema finansiranja puteva predstavlja uslov održivog razvoja državnih puteva.
Koji su još načini da se problemi loših saobraćajnica reše na ovom području?
– Bez obzira na ovako stanje putne mreže, da Republika nije izdvajala sredstva situacija bi bila još nepovoljnija. Ulaganja u poslednje tri godine najbolji su primer kako stanje može da se popravlja. Ali, ovim načinom finansiranja ovaj prostor još dugi niz godina neće imati puteve sa savremenim kolovozom. Ulaganja u putnu infrastrukturu bi stvorila uslove za povezivanje sela sa privrednim centrima i njegovu bolju komunikaciju sa širim okruženjem. Na taj način bi se rešio problem odlaska mladih sa sela, a selo bi se uključilo u redovne tokove života i razvoja. Zato je neophodno da se formira tim od najstručnijih ljudi koji će angažovati i eksperte iz svih oblasti na nivou Republike. Da bi se ovaj nerazvijeni prostor brže razvijao i približio delimično prostoru Republike, neodložno bi bilo da Vlada uradi plan razvoja, koji bi se zasnivao na njegovim potencijalima i čiji bi raspoloživi resursi opravdali sva ulaganja u njihovo korišćenje. U protivnom prostor će ostati i bez puteva i bez života na njemu.
Kako ocenjujete ovu godinu za putare i na kojim poslovima je angažovano preduzeće Novi Pazar put?
– Ova godina će biti jedna od najlošijih od postojanja novopazarskog Preduzeća za puteve zbog stanja u državi koje se direktno održava na putnu privredu. Ovih dana trebalo bi da se reši dugo očekivani problem dugovanja Republike prema preduzećima. Od postojanja ovog preduzeća do danas, prvi put smo pre petnaestak dana bili u blokadi. Zbog ograničenog finansiranja za 2009. godinu, nastavak izgradnje započetih putnih pravaca sveli smo na najmanju meru. Trenutno izvodimo radove na putevima Sjenica-Aljinoviće u dužini tri km, Kamešnica-Rasno – tri km i Studenica-Mlanča u dužini od četiri kilometra i lokalni put od pet kilometara u opštini Zubin Potok. To nije dovoljno za ostvarivanje našeg plana u ovoj godini. Očekujemo da dobijemo još neke dodatne naloge, ali kada će to biti zavisi od sredstava. Bez obzira na ovakvo stanje, naša potraživanja su mnogo veća od dugovanja. Zbog svega ovoga i ovakvog stanja vlasnik firme Vasilije Mićić čini napore za pronalaženje poslova i van granica naše zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
