Bez snažnih vernika Evropa nema budućnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da prosti gospodin nadbiskup, buducnost Evrope je BEZ religije. U mnogim zapadnoevropskim zemljama niko nece u popove. I katolicka i mnoge protestantske crkve uvoze popove iz Afrike, Latinske Amerike, Hrvatske, i takvih mesta. Hrvatski su se slabo pokazali jer su zadrti. Crkva kao institucija je bogata ali su joj bogomolje prazne. Jos samo po selima i malim gradovima poneko ide u crkvu pa i tamo nikad dovoljno da napuni bogomolju. Jedno vreme su dzamije bile pune ali se sad i one prazne jer zadrti uplase normalne.

2. Za pismene ljude sasvim je dovoljno Sveto pismo, gde nema nikakvih podela na Katolike, Pravoslavce, Muslimane, Budiste, itd.Politicke elite ovo ne zele, jer im je lakse da imaju svoju teritoriju i deo naroda koje mogu da drze u proslosti.

3. Svi su apsolutizmi bili blagosloveni od Crkve. Religija je uvek, još od Konstantina, bila uz diktatore i tlačitelje i nikada na dobrobit ugnjetavanih. Uvek je bila prva da ponizi, prokune pametno, duhovito. Uvek je bila udarna pesnica protiv mladosti i protiv žena, protiv života. I Tomas Džeferson je bio u pravu: „U svakoj zemlji i u svakom dobu, sveštenik je bio neprijatelj slobode. On je uvek u savezništvu s despotom, pomažući njegove zloupotrebe u zamenu za zaštitu svojih.“
   Bilo koji papa je, otkada je hrišćanstvo postalo državna religija, pre sadašnjeg Franciska, ono što je bio Kajafa u Hramu u Jerusalimu, a koji je ubedio rimskog namesnika Pilata da Isusa osudi na smrt. Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdio je: „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio – hrišćanin!“
   Crkva je svojom ideologijom sprečavala određene ljude da osveste čovečanstvo. Crkva ćuti dok Asanža drže u pritvoru, jer je ona, relativno, mnogo veće delatnike usmrćivala, i to u živoj vatri. Vekovima Crkva zajedno sa vladarima, kasnije državnim institucijama, bila je bestijalni izvršilac umorstva najobdarenijih umova koje je čovečanstvo imalo – onih koji su govorili istinu. Vlast i Crkva su izazivali sukobe, a u Prvom i Drugom svetskom ratu učinjena su najveća i najgora masovna ubistva. A šta reći za uništene cele civilizacije, od kojih su neke živele dajući prednost duhovnom ispred materijalnog, na kontinentima koje će uništitelji nazvati Amerikom. Crkva je sa vladarima delila plen potopljen krvlju i okađen dušama ubijenih.
   Iako je Isus bio izričito protiv osvete, Crkva, koja se poziva na Hrista, ne samo da je ćutala, već je pomagala dok su masovno u gasnim komorama ugušivani njegovi sunarodnici – Jevreji tokom Drugog svetskoga rata, i ubijani na bestijalan način od strane ustaških monstruma Srbi, Jevreji, Romi i retki oboženi Hrvati u Hrvatskoj.
   Bilo koji papa je, otkada je hrišćanstvo postalo državna religija, pre sadašnjeg Franciska, ono što je bio Kajafa u Hramu u Jerusalimu, a koji je ubedio rimskog namesnika Pilata da Isusa osudi na smrt. Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdio je: „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio – hrišćanin!“