Bez upisane svojine nema budućnosti

Junska prosečna neto zarada u Zemljoradničkoj zadruzi u Kljajićevu, kod Sombora, dostigla je 30.000 dinara. Dobre plate u ovom kolektivu rezultat su uspešnog poslovanja, koje se ogleda u vrhunskim prinosima u ratarstvu – pivarskog ječma više od sedam tona po hektaru, pšenice 6,6 tona, a prinos kukuruza, u normalnim klimatskim uslovima za proizvodnju, kreće se između osam i devet tona po hektaru, soje oko 3,5 tona, šećerne repe između 50 i 60 tona, suncokreta od 2,5 do 3,3 tone.
Na farmi se godišnje utovi između 10 i 12 hiljada svinja, za stalnog kupca. Upotrebom silaže smanjuju se troškovi proizvodnje, pa je i finansijski rezultat uglavnom povoljan. Zadrugare, međutim, brine status svojine, pre svega 1.700 hektara zemljišta.
– Ovo je zadružno zemljište, postoje overeni ugovori o kupovini njiva od privatnih lica. Drugim rečima, odvajanjem sredstava članovi kolektiva su kupovali parcele, umesto da su povećavali plate. Tako je, dakle, nastalo ovo zadružno zemljište, ali se ono vodi kao društveno. To bi značilo da će biti privatizovano, da će dospeti u ruke nekog od tajkuna, a zaposlenima kako bude, uglavnom na Zavodu za zapošljavanje – ogorčeno govori Dušan Milanko, direktor ZZ u Kljajićevu.
Zemljoradnička zadruga je 1968. godine „izgubila“ svoje ime, po zahtevu ondašnje politike postala je Poljoprivredno dobro, PIK, te OOUR. Pre četiri godine vraćen je naziv, ali ne i status zemljišta. Podneti su mnogi zahtevi, pokrenut je i sudski postupak za upis svojine. Rezultata još nema, a ako se bude moralo – ići će se do Strazbura.
– Ova neizvesnost dugo traje, umara, zabrinjava, ali i usporava razvoj. Zadruga zapošljava 145 radnika, realno 30 odsto je tehnološki višak. Ne pominjem ga zbog otpuštanja, nego zbog zapošljavanja. Odavno već postoji želja da se zalivni sistem izgradi na 270 hektara, a da bi sistem mogao da funkcioniše, neophodan je stajnjak. Znači, morali bismo podići i farmu goveda od najmanje 270 krava. Tu su, dabome, radna mesta, ne samo za trenutno zaposlene. Investicije ovog obima zahtevaju zaduživanje, podizanje kredita. Ne možemo, međutim, da konkurišemo ni kod jedne banke, jer imovinu, zemljište ne možemo da stavimo pod hipoteku – ističe direktor Milanko, dodajući da Zadružni savez Vojvodine podržave zahteve da se svojina zadruga njima i vrati.
Ova zadruga državi kroz poreze i doprinose godišnje uplati oko 40 miliona dinara. Od 1.300 hektara državnog zemljišta, koje je do prošle godine obrađivala, u zakup, pod nepovoljnim uslovima, uzela je 623 hektara. Iz tekućih sredstava mehanizacija se redovno obnavlja, a savremene mašine omogućuju blagovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta, što je jedna od tajni vrhunskih prinosa koji se ovde godinama postižu. Direktor nam pokazuje dokument, obaveštenje da je u ministarstvu primljen njihov zahtev za upis svojine nad zemljištem. Što se pre reši pozitivno, pre će se stvoriti uslovi za razvoj, nova zapošljavanja.