Bez uspona i padova život je manje zanimljiv

• Koliko znači za Srbiju i njenu kulturu to što ih na ovom festivalu predstavlja film koji se zalaže za ljudska prava i toleranciju, imajući u vidu naš loš imidž u svetu po tom pitanju?

– Jao, pustite to pitanje! Znate, kada su „Rane“ igrale na festivalu u Čikagu, ustala je nakon završenog filma, tokom razgovora sa publikom, jedna gospođa koja je iz naših krajeva emigrirala u neka srećnija vremena. „Nije to moj Beograd“, vikala je razjareno, „Ovo je sve snimljeno u studijima CIA-e, ovde u Americi“. Evo i sada, kad The Indipendent objavi da je „Parada“ najveći doprinos ljudskim pravima i gay kulturi ove godine i da, paradoksalno, dolazi iz Srbije, nisu bili retki komentari – „Kakva crna gay kultura!? Brukate imidž Srbije, izdajnici!“. Šalu na stranu, ja lično mislim da smo svi mi koji smo napravili „Paradu“ – „autentične srpske patriote“! (kako veli Uroš Đurić u „Lepim selima“). No, svestan sam da mnogima ova tvrdnja neće „grejati srce“. Naprotiv.

• „Parada“ počinje tako što se naslov filma pojavljuje preko mermorabilija iz rata istetoviranih na Limunovom telu… Hteli ste, pretpostavljam, da priču o „prajdu“ stavite u širi kontekst netolerantnosti prema različitosti?

– Pa, ne baš. Najavna špica ide preko Limunovih tetovaža nastalih tokom ratova a on, dok se tušira, pevuši razne pesme iz „bolje prošlosti“, partizanske, novotalasne, zabavnjake… Taj kontrapunkt pokazuje koliko su mnogi ljudi, u biti, „šizoidni“, na emocionalnom nivou; spremni su da brane nekakva „srpstva“, „ustaštva“, neke, često tragikomične nacionalne atribute, a sa druge strane su, duboko, i dalje „deca Jugoslavije“, sa svim i svačim što ih je formiralo tokom 70-ih i 80-ih. E, sad, naslov filma se nalazi na kadru Limunovih „memorabilija“, to da. Svidelo se to nekom ili ne, ovi prethodni ratovi su bili samo jedna velika užasna, tužna „šarada“, beskrupulozna, ubrzana buržoaska revolucija u kojoj su nove, „papanske“ elite razjebale jednu fantastičnu zemlju i 22 miliona Jugoslovena. Ne želim, naravno, da uvredim stotine hiljada poginulih u strašnom i besmislenom ratu, ali hoću, uporno, iz filma u film da podvlačim ovu činjenicu. Ako ikada većina ovo shvati, biće moguće da se tri odsto psihopata, koji su se na patnji te većine Jugoslovena obogatili, zbaci sa vlasti, išutira sa jahti, iznogeta iz poslovnih centara i svojih šugavih, na krvlju Jugoslovena stvorenih imperija.

• Kako komentarišete takmičenje između „Montevidea“ i „Parade“?

– Pa, tako što dok pada sneg, nema mnogo drugih vesti osim – snega! Pa se sad otvara priča o nekakvom „takmičenju“. Ja to mogu, zaista, da gledam samo sa šaljive strane, pogotovo što sam pisao scenario za oba filma. Mogu samo da se radujem što je nešto što sam napisao videlo, za godinu dana, milion ljudi u bioskopima. Što se „Montevidea“ tiče, to je film koji svojim neverovatnim šarmom, Draganovom veštom i diskretnom režijom kao i fantastičnim „kast-om“ osvojio srca toliko ljudi da će proći godine dok neko ne ostvari taj rezultat. „Parada“ je dosta drugačiji film, koji se još uvek daje u svih šest država bivše domovine sa velikim uspehom i koji dokazuje nešto što mnogima može da bude „trn u oku“ – da Jugoslavija još uvek postoji, doduše, ne kao teritorija, ispresecana, prekrojena i unesrećena, već kao civilizacijska i kulturna realnost koju ne mogu da ugase, ma koliko se trudili, svi ti udruženi desničari, ksenofobi, mrzitelji i šovinisti.

• Mnoge je sablaznilo vaše učlanjivanje u Socijalističku partiju Srbije. Sa druge strane, u „Paradi“ ste veoma kritični prema policiji. Da li je to izazvalo neke komentare?

– Ne, vi ste prvi. Radnja „Parade“ se događa 2009. zar ne? Što se tiče gospodina Dačića, on je najviše „potegao“ da se prvi „prajd“ u istoriji Srbije održi. Dao je reč i održao je, iako su se svi ostali političari ponašali u maniru „Pazi, tako da ostanem nevina“. Tu me je i „kupio“ svojom hrabrošću i držanjem date reči. Sablazan? Bojim se da preterujete, sasvim neprikladna reč. Bilo je, doduše, optužbi da hoću da iskoristim partiju. E, i u pravu su ti, što to vele, zaista hoću. Hoću da je iskoristim kako bi nešto učinio za kulturu u Srbiji koja je već čitavu deceniju u samrtnom hropcu. Znate, političari koriste umetnike pretežno tokom predizbornih kampanja, revanširajući im se tu i tamo, kasnije, onima što su na binama, tokom kampanja, „glumili mečke“.

• U filmu „Anđeli 2“, vi ste i producent i reditelj. Koje ustupke je morao da pravi Dragojević reditelj a koje Dragojević producent da bi film bio uspešno realizovan?

– Dragojević producent je u tom filmu bio – autentični moron! „Anđeli 2“ su imali jednu jedinu svrhu – da, nakon što, posle dve godine pokušaja da snimim „Bodljikavo prase“, adaptaciju romana Juliana Barnesa, nisam u tome uspeo, ma nisam se primakao ni blizu, stisnem petlju i iskoristim taj usrani liberalni kapitalizam (protiv koga i jeste „Bodljikavo prase“) nađem milion sponzora, napravim ultimativni hit i tako sam skupim tu „kritičnu masu“ novca, kad već nikoga nije interesovala priča koja je, najblaže rečeno, krajnje ambivalentna prema vrednostima novo-demokratskih, tranzicionih društava. Nije interesovala ni ovde a ni u Evropi! Komunizam je bio osuđen, mrtav i pokopan, svi su mogli da kupe na kredit kuće, fabrike, jahte i sise, ko da se „pača“ sa temom koja je u svojoj suštini – passe? I eto mene, snimam, za inat, „hitić“, sam ću, velim, da finansiram svoj film. Ali, onda na scenu stupa Dragojević reditelj koji, u žaru snimanja, pošto nije ništa snimao šest godina, zaboravlja zašto je uopšte počeo da radi „exploatation film“ i probija budžet sopstvenog filma – za pune dve nedelje, te uzima kredit u banci na 150.000 eura i ulazi u distribuciju sa tolikim minusom. Da bi se u toj distribuciji „pirat“ pojavio nakon 10 dana od premijere… Šta da vam kažem? Ne svedoči ovo suviše o mojoj inteligenciji, ali teško da mi se može zameriti na – borbenosti. I naravno, taj film je „slepo crevo“ moje karijere ali ima tu dobrih scena… I mislim da je režiran – izvrsno. Pogledajte scene sa vozom, to korišćenje „kondicionala filmskog vremena“ u banalnoj teen komediji. Ne mogu da kažem da se kajem, uprkos svemu. Jeste da su mi hiljade ljudi zamerali i kritikovali me posle, godinama, moguće – s pravom. Šta da vam kažem? Bez velikih uspona i padova, život je manje zanimljiv.

• Osim što je „Parada“ gledan i popularan film pratite li i druge reakcije na njega, recimo na forumima i koja vrsta komentara vam je najinteresantnija bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu?

– Ma kako da ne! Grešan sam, ali stvarno gubim toliko vremena čitajući komentare, kao da ništa pametnije nemam da radim. Ali, šta ćete, zanima me vox populi. Sada, posle tri meseca distribucije, dominiraju oni – „Imal’ đe za skinut’?“ ali su, generalno, mnogo pozitivniji no što su bili na početku, kada je bilo mnogo predrasuda o tome da je to „neki tu tamo pederski film finansiran od CIA-e i pederskog lobija lapo-lapo“. Drago mi je da su u Federaciji BIH jako pozitivni komentari, posebno s obzirom na to da, nakon „Lepih sela“ nisam tamo bio najpopularnija ličnost na svetu…U Hrvatskoj i Sloveniji su „tradicionalno“ OK komentari, tamo vole moje filmove možda više nego u Srbiji. Ovde kod, nas, komentari su bili sve bolji i bolji, sve dok se nisam „drznuo“ da organizujem besplatne projekcije za direktore i nastavnike škola, predlažući im, da ukoliko im se film dopadne i ako ga smatraju kao nešto sto promoviše pozitivne vrednosti, predlože učenicima da gledaju. E tu su fašisti i ova „obična“ desnica skočili i, uz pomoć nekih medija, organizovali pravu kampanju da se spreči da učenici potpadnu pod „rđav uticaj“ „Parade“.

• „Rane“, iako antirežimski film, producirao je RTS. „Parada“ je takođe antirežimski film ali je njega Ministarstvo kulture odbilo da finansira. Kako to objašnjavate? Da li to znači da je ranije bilo lakše snimiti antirežimski film?

– Ma ne, nije Ministarstvo kulture. Mene već četvrti put zaredom odbijaju na konkursima baš moje kolege koje su u tim komisijama. Sad ih se već, posle četiri konkursa i četiri komisije, nakupilo toliko da se može, bez ikakve paranoje, lepo reći da postoji jedan „konsenzus“ da se ja eliminišem iz srpske kinematografije. Pa dobro, šta se tu može. Evo, ipak snimim film, nekako, malo teže, pokidam malo više živce, namučim se. Ali, na kraju, i tako svaki put, gledalaca za novi film imam onoliko koliko „kamara“ tih mojih kolega neće imati – u čitavoj karijeri. Pa, festival A kategorije, pa najbolji film po oceni kritičara. Šta se može, potrudili ste se, zlobno se cerekali – džabe! I evo, i njima, iza leđa vadim ruku, a u ruci – šipak!

Ličnosti i izborne liste

* Da li će vaše ime biti na izbornoj listi SPS-a?

– Iskreno, pojma nemam. Nisam sa gospodinom Dačićem pričao o tome. Što se izbornih lista tiče, moj doživljaj demokratije se razlikuje od trenutnog izbornog zakona. Verujem da mi, birači, treba da se opredeljujemo za ličnosti a ne za izborne liste.

Država u plusu

* Da li distribucija filma Parada može da povrati sredstva uložena u nju?

– Apsolutno može. Ovde pre svega mislim na sredstva koja je država uložila. Parada je od Ministarstva kulture kroz Filmski centar dobila nešto malo manje od 20 miliona dinara (15 tokom snimanja plus pet u postprodukciji) i kroz PDV na prodate karte, poreze na honorare i usluge, državi vratila ceo iznos. Ovde je država čak, i u plusu. A pri tom je zaposlila skoro sto filmskih radnika i nekoliko stotina bioskopskih radnika. Sličan je slučaj i sa distribucijama u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. Meni je izuzetno drago da „Parada“ demantuje one koji već godinama pričaju da država Srbija „baca“ novac na kinematografiju. Ne sporim, često ga baca – vi ste tokom prethodne decenije imali „nisku bisera“, filmove koji su dobijali 250-300.000 evra i ostvarivali po par hiljada gledalaca i nisu odlazili ni na kakve značajne festivale gde predstavljaju kulturu ove zemlje. To su zaista, najskuplji filmovi.

Nisu ljudi „slepci“

* Da li ćete se uključiti u predizbornu kampanju stranke kroz produkciju događaja, režiju spotova…?

– Moje iskustvo sa izbornim marketingom je dosta skromno. Ako se sećate, radio sam pre dosta godina kampanju za „Otpor“, televizijski deo. Bila je to dosta originalna i primećena kampanja ali nije bog zna šta donela ljudima iz „Otpora“, čini mi se, zato sto su predstavnici ove partije delovali kao „tutumraci“ u TV duelima i predstavljanjima. Mislim da se pomalo i preteruje u vrednovanju izbornog marketinga. Nisu ljudi „slepci“.