Foto: Stefana SavićU proteklih godinu dana dve osobe iz kućnog pritvora, osumnjičene za ozbiljna krivična dela, pobegle su organima gonjenja države Srbije, čime se postavljaju dva ključna pitanja – da li je MUP uopšte u stanju da drži pod kontrolom osumnjičene sa nanogicom, kao i da li ta mera ima ikakvog smisla.
Prvi se nanogice oslobodio Slobodan Milutinović zvani Snajper, a sada i osoba koja je pretila novinarima Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću.
Goran Stupar, advokat i bivši šef Krvnih delikata u Novom Sadu, objašnjava da nadzor lica u kućnom pritvoru vrši Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, da oni imaju Monitoring centar gde se to prati, te kada osumnjičeni preseče nanogicu njima se aktivira alarm. Ipak, dok se policija obavesti, dok dođe na adresu, osumnjičeni može biti ko zna gde.
„Kada nema elektronskog nadzora onda oni nasumično zovu na fiksni telefon i moraš da se javiš, ali sada ide elektronski nadzor u 90 odsto slučajeva. Ranije nije bilo nanogica pa je zato išlo bez nje, tako je i Snajper pobegao. Dakle, individualna odgovornost postoji isključivo ako neko iz monitoringa na vreme ne javi policiji, ali to je retkost“, ukazuje Stupar.
Slavica Radovanović, PR Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, povodom slučaja bekstva iz kućnog pritvora osumnjičenog za ugrožavanje bezbednosti novinarke Ane Lalić, objašnjava da je nakon registrovanja da je osumnjičeni skinuo nanogicu, poverenik iz njihove kancelarije prvo pokušao da kontaktira lice, nakon čega je policija izašla na trend.
Važno je naglasiti da oprema koja se instalira licu lišenom slobode ne poseduje GPS sistem za praćenje.
Advokat Rodoljub Šabić za Danas navodi da slučaj Ane Lalić nesumnjivo govori da sistem kućnog pritvora ne funkcioniše kako valja.
„Odgovor na pitanje da li je u razlog tehnološka inferiornost ili ljudski faktor je u sferi spekulacija ali u krajnjoj liniji – na tom primeru je jasno da sistem ne obezbeđuje ono što bi morao da obezbedi. Konkretan slučaj otvara još jedno bitno pitanje – jednakosti građana pred zakonom odnosno selektivnoj primeni i ovakvih mera. Jer lik koji je uspeo da „izigra“ sistem bio je pod tom merom zato što je ugrožavao bezbednost novinarke koju sistem doživljava kao oponenta, čak neprijatelja, koja je i sama već bila predmet, na sreću neuspešnog krivičnog progona“, objašnjava Šabić.
Sa druge strane, kaže da se sistem pokazao vrlo efikasnim u odnosu na neke mlade ljude učesnike demonstracija koji su bili predmet istih mera i tretirani kao neko ko ugrožava ustavno uređenje, a na kraju su pravnosnažno oslobođeni.
Iz kućnog pritvora pre mesec dana je pobegao osumnjičeni za ugrožavanje bezbednosti novinarke Ane Lalić, a za to je javnost saznala tek sinoć.
Novinarka Ana Lalić je za Danas navela da ona nije pravovremeno obaveštena da je osumnjičeni S. I, koji je u bio u kućnom pritvoru zbog toga što joj je ugrožavao bezbednost, odnosno pretio njoj i njenoj prorodici, pobegao, te da je za tu činjenicu saznala kad i naš list.
Pre samo godinu dana isto je učinio i Slobodan Milutinović Snajper.
Nalazio se u kućnom pritvoru od početka aprila prošle godine, nakon što je novosadski Viši sud posle presude na dve godine i šest meseci zatvora zbog prinude, lišavanje slobode i zlostavljanja devojke sa kojom je bio u emotivnoj vezi, odlučio da ga iz zatvorskog pritvora prebaci u kućni pritvor sa nanogvicom.
Snajper je tek nakon godinu dana uhapšen u Španiji, ali se i dalje ne zna da li je za njim raspisana Interpolova poternica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
