Bezbedno kupanje i boravak pored vode – najčešće zablude o utapanju

DA LI ZNATE?

Svake godine preko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica.

9 od 10 nenamernih utapanja dešava se u nerazvijenim i  srednje razvijenim zemljama u koje spada i naša.

Čak 60% utopljenika je mlađe od 30 godina!

Utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do 5 godina starosti, i jedan je od vodećih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama kod dece!

IAKO SU DECA U NAJVEĆEM RIZIKU OD UTAPANJA, BILO KO SE MOŽE UTOPITI!

Zablude o utapanju su brojne… na mnoga pitanja poput onih – Da li smo bezbedni u vodi? Znamo li kako izgleda utapanje? mnogi od nas ne znaju tačan odgovor.

U najvećem broju slučajeva utapanje NE IZGLEDA ONAKO MISLITE.

Upoznajte se najčešćim zabludama o utapanju, kako biste bili što bezbedniji u vodenom okruženju!

ZABLUDA 1. UTAPANJE TRAJE DUGO

Ovo je možda jedna od najvećih zabluda o utapanju. Osoba koja se utapa će se boriti za vazduh oko 20 do 60 sekundi. Nakon toga, ona više neće biti u mogućnosti da se održava iznad površine vode. Kada se nađe ispod površine ovo vreme postaje još kraće.

Utapanje može potrajati nekoliko minuta, ali se može dogoditi i za 30 sekundi i manje.

ZABLUDA 2. UTAPANJE JE BUČNO-OSOBA ĆE VIKATI, PRSKATI I PRIVUĆI PAŽNJU NA SEBE

Prskanje i dozivanje u pomoć je još jedna zabluda vezana za utapanje. U stvarnosti, to se retko dešava. Osoba koja se utapa će veoma teško disati, što znači da nije u stanju da pozove pomoć. Glava utopljenika će se naizmenično kretati iznad i ispod površine vode pre potpunog potapanja, što otežava disanje ili govor.

Kako prepoznati osobu u nevolji? Kada se neko utapa, telo će verovatno uključiti instinktivnu reakciju na utapanje. Ovo su neki od znakova:

• Ruke osobe su ispružene. Kada se aktivira instinktivni odgovor na utapanje, osoba će se boriti da zadrži glavu iznad površine vode tako što će ispružiti ruke u stranu i gurati ih nadole. Ako vidite nekoga sa ispruženim rukama u stranu i licem nadole, moguće je da je u opasnosti.
• Ako se telo osobe pomera vertikalno gore-dole, sa licem blizu ili ispod površine vode, a osoba ne udara nogama ili se ne kreće, to može biti znak utapanja.
• Osoba ostaje bez vazduha. Ovaj znak se može teže uočiti ako ste daleko, ali ako vidite nekoga u vašoj blizini kako ima poteškoća sa disanjem, pitajte ga da li je dobro. Ukoliko ne može da odgovori, definitivno mu je potrebna pomoć.

ZABLUDA 3. UTAPANJE SE DEŠAVA SAMO POD VODOM

Kada većina ljudi pomisli na utapanje, pomisli na osobu koja nestaje pod vodom – u bazenu, na jezeru, reci ili moru. Međutim, utapanje može nastati u samo nekoliko centimetara vode u vašem domu. Na primer, potrebno je samo 10 sekundi da se dete potopi u kadici za kupanje.

Takođe postoje i dve vrste utapanja do kojih može doći, a da osoba čak nije ni u vodi. Ove vrste utapanja nisu tako uobičajene kao utapanje pod vodom, ali se mogu dogoditi.

Suvo utapanje: Dešava se kada neko udiše vodu kroz usta ili nos. Voda ne ulazi u pluća, ali izaziva grčenje i stezanje glasnih žica, sprečavajući vazduh, odnosno kiseonik, da dođe do pluća. Znaci suvog utapanja uključuju kašalj, gušenje i povraćanje. Trebalo bi da budu odmah uočljivi – neće se dogoditi iznenada par dana kasnije.

Sekundarno utapanje: komplikacija uzrokovana utapanjem u vodi. Osoba koja je spasena od utapanja može imati vodu u plućima. Tečnost u plućima može iritirati sluznicu pluća, otežati disanje i dovesti do plućnog edema. Iako je sekundarno utapanje retko i čini samo 1 do 2 procenta utapanja, važno je na vreme prepoznati znake i simptome i odmah adekvatno reagovati.

Kašalj, bol u grudima i otežano disanje su česti znaci sekundarnog utapanja. Pored navedenih simptoma može se javiti i izrazit umor i pospanost, a kod dece i promena ponašanja i raspoloženja – razdražljivost ili pad energije, što je posledica nedovoljne snabdevenosti mozga kiseonikom.

Svi ovi znaci se mogu drastično pogoršati u roku od 24 časa od prvobitnog incidenta utapanja.

Ukoliko primetite znake suvog ili sekundarnog utapanja kod deteta ili odrasle osobe, pobrinite se da ta osoba dobije adekvatnu medicinsku pomoć što je pre moguće!

ZABLUDA 4. VEŠTI PLIVAČI SE NE MOGU UTOPITI

Ukoliko ste dobar plivač verovatno ćete se osećati prilično samouvereno u svakom vodenom okruženju. Znate da plivate različitim stilovima, možete se dugo održavati na vodi, možete plutati na leđima, roniti i sl. Iako posedovanje ovih veština pomaže u bezbednosti u vodi, one ne znače da je utapanje nemoguće. U dve trećine slučajeva utapanje se dešava upravo kod veštih plivača.

Kako se iskusni plivači mogu utopiti?

Razloga je mnogo a najčešći su…

Nepredviđeni uslovi vode: Ukoliko plivate u prirodnim vodama, podložni ste promenama vremenskih i vodenih uslova. Struje i podvodni tokovi su moćne sile koje mogu da ponesu i najjače plivače. Uvek proverite stanje vode pre nego što uđete u jezero, reku, more, okean. Ako niste sigurni kakvi su uslovi, budite veoma oprezni prilikom ulaska i sve vreme boravka u vodi.

Pomračenje svesti u plitkoj vodi: Snažni plivači vole da pomeraju svoje granice kako bi postali bolji. Uranjanje u vodu i preplivavanje određene udaljenosti bez uzimanja vazduha, su uobičajene vežbe za vešte plivače, ali nose rizik. Nedostatak kiseonika može dovesti do pomračenja i gubitka svesti u plitkoj vodi, dok je osoba pod vodom.

Neočekivana stanja i reakcije organizma: Grčevi u nogama se mogu desiti svakome dok pliva. Ukoliko grč zadesi plivača u nezgodnom trenutku, možda neće moći da ostane iznad površine dovoljno dugo da se uhvati za nešto.

Druga neočekivana stanja, kao što je nepravilan rad srca, mogu se javiti bilo kome dok pliva.

Bez obzira koji nivo plivačkog znanja posedujete, izbegavajte da plivate sami. Ako se nešto neočekivano dogodi, tu će biti i neko ko vam može pomoći.

ZABLUDA 5. SVE DOK JE SPASILAC U BLIZINI, MOJE DETE ĆE BITI BEZBEDNO

Spasioci su obučeni da paze na znake utapanja, spasavaju osobu u nevolji i obavljaju reanimaciju. Roditelji prirodno veruju ovim profesionalcima da će zaroniti i spasiti im dete. Međutim, imajte u vidu da spasilaca ima malo i da oni moraju da posmatraju čitavo područje, a ne samo vaše dete – njihove oči ne mogu biti svuda odjednom. Kao što znate, do utapanja može doći za nekoliko sekundi ili minuta. Odrasla osoba se može utopiti za samo 60 sekundi, a dete za samo 20 sekundi. Ako spasilac gleda u drugi deo bazena ili plaže, moglo bi biti prekasno za spasavanje plivača u nevolji.

Kada vodite svoju decu u bazen ili u prirodnu vodu, uđite s njima u vodu. Na ovaj način možete ih pažljivo posmatrati i odmah ponuditi pomoć ako se nešto desi. Ako želite da provedete vreme opuštajući se van vode, dođite sa svojim partnerom ili odraslim prijateljem. Možete se naizmenično igrati i plivati sa decom.

ZABLUDA 6. KADA DECA NAUČE DA PLIVAJU, NE TREBAJU IM PRSLUCI ZA SPASAVANJE

Naučiti decu da plivaju je veliko dostignuće. Nakon što vaša deca savladaju ovu veštinu, verovatno će želeti da prestanu da nose prsluk za spasavanje u i oko vode. Ukoliko ste zadovoljni plivačkim sposobnostima vašeg deteta u bazenu pod nadzorom, možete ga pustiti da pliva bez prsluka za spasavanje, ali procena je samo na vama.

Kada je u pitanju boravak u prirodnoj vodi – bilo da je to jezero, reka, more ili okean – prsluk za spasavanje ne bi trebalo da bude opcija već obaveza. Rizici od utapanja se povećavaju na strmim obalama, na rekama ili dokovima, na mestima gde je voda brza, tamna i hladna, a spasavanje postaje mnogo izazovnije. Prsluk za spasavanje je važna mera bezbednosti jer pomaže onome ko ga nosi da pluta, obezbeđuje izolaciju u hladnoj vodi i olakšava uočavanje nekoga ko je u nevolji.

Prilikom vožnje čamcem, splavarenja ili plivanja u otvorenim vodama poput reka i jezera, odrasli i deca bi uvek trebalo da nose prsluke za spasavanje. Čamci se mogu prevrnuti i uslovi u vodi se mogu neočekivano promeniti. Prsluk za spasavanje omogućava da vi i vaša porodica bezbedno uživate u vremenu provedenom na vodi.

Zapamtite, važno je da prsluci za spasavanje budu odgovarajuće veličine i pravilno pričvršćeni!

ZABLUDA 7. MIŠIĆI ZA RUKE ĆE SPREČITI DA SE DECA UTOPE

Plutajući rekviziti za ruke, tzv. «mišići», odličan su alat za pomoć deci da nauče da plivaju. Mišići na naduvavanje klize preko dečijih ruku i pružaju dodatnu potporu. Iako su od pomoći, nemojte ih mešati sa uređajima za spasavanje. Dok se deca igraju i plivaju u vodi, mišići mogu lako da skliznu.

Neki ljudi greškom smatraju da su mišići ekvivalentni prsluku za spasavanje, ali ovo je netačno. Prsluci za spasavanje pokrivaju ceo torzo, a dizajnirani su da korisnika obrnu na leđa u vodi ukoliko se previše umori od plivanja. To znači da osoba može bezbedno da pluta i diše dok pomoć ne stigne. S druge strane, mišići mogu da obrnu onoga ko ih nosi tako da uroni licem u vodu. Dete može da nosi mišiće za ruke i da se utopi. Čak i kada vaše dete nosi ove rekvizite za plutanje, uverite se da su pod pažljivim nadzorom.

Konačno, važno je da mišići budu samo privremeno sredstvo za učenje plivanja i da dete što pre nauči kako da pliva i bez njih.

ZABLUDA 8. REKVIZITI ZA VODU POPUT DUŠEKA I SL. ĆE ZAŠTITITI DECU

Igračke za bazen mogu da održavaju decu na površini, ali ujedno stvaraju iluziju sigurnosti. Imajte u vidu da igračke za bazen nisu sredstva za spasavanje života. Adekvatan i pravilno postavljen prsluk za spasavanje je najbolji rekvizit za zaštitu na vodi za svakog plivača, ali nijedna od ovih stvari ne bi trebalo da se koristi umesto direktnog nadzora odrasle osobe.

ZABLUDA 9. ALKOHOL I PLIVANJE SU DOBRA KOMBINACIJA

Ljudi na odmoru često konzumiraju različita alkoholna pića pored ili na vodi. Dok sunce, voda i piće zvuče kao dobra kombinacija za opuštanje, alkohol zapravo predstavlja značajan faktor rizika za nastanak utapanja. Pre svega, alkohol smanjuje mentalnu inhibiciju i narušava pravilno rasuđivanje. Na primer, ako ste pod dejstvom alkohola možda ćete misliti da je u redu skočiti u reku, jezero ili okean, bez prethodne provere uslova u vodenom okruženju (temperatura vode, postojanje brzaka, struja). Ovu rizičnu odluku verovatno ne biste doneli trezni.

Drugo, alkohol usporava vreme reagovanja i narušava koordinaciju pokreta. Plivanje pod uticajem alkohola i u najmirnijoj vodi može biti opasno. Ono povećava rizik od hipotermije jer alkohol dovodi do širenja krvnih sudova i bržeg gubitka toplote. Pored toga, alkohol može uticati na centar za ravnotežu u unutrašnjem uhu i dovesti do dezorijentisanosti, naročito ukoliko uskočite u hladniju vodu.

Treće, nikada nemojte voziti čamac, niti bilo koje plovilo, ukoliko ste pod uticajem alkohola. Kao što nećete voziti auto na putu u alkoholisanom stanju – ista pravila važe i za vožnju čamca. Vaše usporeno vreme reagovanja i smanjena mentalna inhibicija su opasna kombinacija kada vozite bilo koju vrstu vozila. Trudite se da izbegavate konzumiranje alkohola dok ste na plovilima, bilo kao vozač ili putnik!

Kod svakog petog slučaja utapanja utvrđeno je da je osoba prethodno konzumirala alkohol!

Odložite konzumaciju alkohola dok ne završite sa plivanjem, vožnjom čamcem, surfovanjem ili bilo kojom drugom vodenom aktivnošću.

ZABLUDA 10. NE MORATE DA ZNATE DA PLIVATE AKO NE ŽIVITE U BLIZINI VODE

Milioni ljudi nemaju izlaz na more. Samo zato što ne živite pored vode i nemate bazen ne znači da ne morate da naučite da plivate. Plivanje je životna veština. Evo tri razloga zašto bi svi trebalo da nauče da plivaju.

Bezbednost: Ljudi vole da provode vreme u vodi i pored nje. Čak i ako ne živite blizu prirodne vodene površine ili bazena, verovatno ćete vi ili vaša deca u nekom trenutku biti u situaciji da plivate. Možda će to biti u letnjem kampu, kod prijatelja ili na odmoru, a vi svakako želite da budete bezbedni u vodi. Za učenje plivanja nikada nije kasno, a ukoliko naučite decu da plivaju u ranom detinjstvu ona će imati veštinu za ceo život.

Vežbanje: Plivanje je takođe odličan oblik vežbanja i za decu i za odrasle.

Zabava: Kada se pridržavate osnovnih pravila bezbednosti na vodi, plivanje je zabavna aktivnost u kojoj cela porodica može da uživa.

ZABLUDA 11. DECA SU BEZBEDNA U BAZENU ILI PLITKOJ VODI

Da bi se dete utopilo dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu se utopiti i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara! Skoro sva utapanja dece, uključujući i ona u plitkoj vodi, su se dogodila u odsustvu aktivnog nadzora odraslih.

Mališani su se utapali u burićima, baštenskim jezercima, koritima, kadama, pa čak i toaletnim šoljama. Držite malu decu van kupatila, osim kada su pod direktnim nadzorom, i ne ostavljajte kante ili burad nepokrivenim. Nikada ne stavljajte malo dete samo u kadi, čak ni na trenutak.

Ukoliko ste sa detetom u vodi, uvek budite pored njega, postarajte se da vam dete uvek bude «na dohvat ruke».

ZABLUDA 12: UVEK TREBA DA SKOČITE U VODU DA BISTE NEKOGA SPASILI

Ukoliko uočite da se neko utapa a vi se nalazite na obali, preporuka je da mu dobacite nešto kako bi mu pomogli da ostane na površini (poput koluta za spasavanje i sl.) ili da mu pružite ruku ukoliko ste blizu. Uskakanje u vodu može predstavljati rizik po vas ako vas uspaničena osoba povuče sa sobom. Ukoliko je osoba bez svesti, onda ćete svakako ući u vodu, ali znajte da čak i iskusnim plivačima može biti teško da nekoga izvuku iz vode, tako da uvek pozovite još nekoga da vam pomogne.

IMAJTE U VIDU…

SVAKO OD NAS POJEDINAČNO, pridržavanjem veoma jednostavnih saveta može mnogo doprineti svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje porodice i okoline, i svesti rizik od utapanja na minimum.

O bezbednom kupanju i boravku pored vode možete se detaljno informisati u najnovijoj publikaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Tekst preuzet sa portala Gradskog zavoda za javno zdravlje