Bezbedno letovanje u senci rafinerije

Konstanca zajedno sa obližnjim turističkim centrom Mamajom godinama su slovili kao omiljeno letovalište Rumuna. I površnijem posmatraču namah će, međutim, upasti u oči vidljivi tragovi zuba vremena, nebrige, ali i gramzivosti iz vremena prve tranzicije kad su novi, privatni vlasnici hotela gledali prevashodno da što pre izvuku korist, a ne da ulažu u održavanje i obnovu, ili da investiraju na duže staze. Međutim, uočljivo je danas nastojanja lokalnih vlasti i turističkih radnika ove regije da rumunsku crnomorsku obalu vrate na turističku mapu Evrope, sad kad je zemlja zakoračila u obećavajuću budućnost i postala članica Evropske unije.

Najefikasnije postrojenje u regionu

Poslovna politika koja uvažava i nastrožije zahteve zaštite životne sredine nije ostala bez šireg odjeka, o čemu govori i jedno prestižno priznanje. Svetska asocijacji prerađivača nafte (WRA) proglasila je pre dve godine rumunsku rafineriju sirove nafte Petromidiju za najbolju refineriju u centralnoj i istočnoj Evropi zbog operativne odličnosti i ispunjavanje nastrožijih kritetrijuma za zašptitiu okoline. Menadžer za globalne komunikacije u WRA Stiv Čerč, rekao je tim povodom da je Petromidija ocenjana kao nejefikasnioje postrojenje u regionu koje može da proizvodii gorivo evro tipa.

Na prvi pogled, takve namere deluju sasvim logično, jer Konstanca i Mamaja imaju šta da ponude posetiocima. Rumunska obala Crnog mora duga 245 kilometara, koja započinje kod fascinantnog i nedirnutog prirodnog rezervata u delti Dunava, leži na istoj geografskoj širini kao recimo,Venecija, Azurna obala ili Jalta. Priroda i istorija bile su ovde izdašne.
Pre više od 2.500 godina Grci su na ovoj obali osnovali svoje kolonije Histriju, Kalitas i podigli grad Tomis kako se nekad zvala Konstanca. Istorija se tu prepliće sa legendama koje kažu da je na ove obale pristao jedrenjak Argonauta kad su krenuli u potragu za Zlatnim runom. Nedaleko od Konstance u mestu Adamklisi stoji impresivni kružni spomenik izgrađen krajem prvog veka nove ere u slavu pobede imperatora Trajana nad Dračanima. Rimski imperator Konstantin preimenovao je Tomis u Konstnacu u šestom veku u čas svoje sestre.
Glavno letovalište Mamaja leži, inače, na uskom pojasu zemlje stešnjenom s jedne strane slatkovodnim jezerom, dok drugu zapljuskuju vode Crnog mora. Čuvena je po svojoj plaži dugoj sedam kilometara od neverovatno finog peska, duž koje su načičkani brojni hoteli, restorani gde se služi nadaleko poznat čuveni, rumunski morski specijalitet – riba kalkan, kafei, barovi koji ožive u noćnim satima. U pozadini su tipična rumunska sela, ostaci tvrđava iz antičkih vremena, a okolna brda pokrivaju bujni vinogradi i vinski podrumi gde se proizvode pikantna rumunska vina, uključujući i čuveni murfatlar.
No, bez obzira na obilje prirodnih lepota, istorijskih i arhitektonskih znamenitosti, ili tragove starih civilizacija, putniku namerniku takvi ambiciozni turistički planovi deluju pomalo nerealno. Razlog za to je, pre svega, što se u mestu Midija, nedaleko od Konstance nalazi najveće rumunska rafinerija i petrohemijski kompleks Petromidija,koji se prostire na povšini od oko 450 hektara.
Najveća rumunska rafinerija podignuta je između 1975. i 1977, u vreme vladavine Nikolae Čaušeskua, kad je zaštita životne okoline bila bukvalno poslednja rupa na svirali. Danas je u vlasništvu prve rumunske multinacionalne kompanije Rompetrol Grupe, koja je sprovela ambiciozan plan modrenizacije i rekonstrukcije, tako da se u refineriji sada dnevno preradi 10.500 tona sirove nafte. Prošle godine ostvarena je proizvodnja od 3,81 miliona tona proizvoda, a prema procenama zvaničnika rafinrije ove godine biće proizvedeno četiri miliona tona.
U čemu je onda tajna, odakle turistički poslenici ove regije crpu svoj turistički optimizam i entuzijazam? Objašnjenje za takav polet ponudio je u razgovoru za Danas Kozmin Kocean, potredsednik Rafinerije i petrohemije Petromidija.
– Sledeći instrukcije Grupe da se proizvodne operacije usklade sa najvišim standardima Evropske unije za zaštitu okoline, stručnjaci Rompetrola za obezbeđivanje kvaliteta i RISC (Risk Standardization Certification) postavili su osnovu za Ekomaster, ili prvi ruminski snadbevač usluga za zaštitu okoline u oktobru 2001 – kaže Kozmin Kocean. – Istovremeno, zajedno sa vodećim svetskim liderom za industrijsku bezbednost Dipon sejfti risorsis razvijen je kompleksan program za sprovođenje kulture bezbednosti i menaddžmenta po najvišim evropskim standradima. Program je dizjaniran tako da uključi sve zaposlene u smanjene rizika od incidentata u okviru svih operacija na Petromidija platformi.
Prema rečima sagovornika Danasa, proteklih godina uveden je niz značajnih tehničkih i tehnoloških poboljšanja u ovaj oblasti. Modernizovana su postrojenja za za desumporizaciju gasa, zamenjena katalitička postrojenja u cilju smanjenja nivoa emisije uglendioksida u atmosferu, dok će druga faza modernizacije u prvoj polovini naredne godine obezbediti ispunjavanje i najstrožijih standarda EU. Rafinerija je razvila i esktenzivan program za smanenje nivoa emisije organski isparljivih smesa, a da bi se sprečila vazdušnja zagađenja koje izazivaju goruće instalacije uveden je moredan, aktivan sistem komntrole za vazdušenu i vakumsku ventilacije i praćenje tragova azotnih oksida, sumpor dioksida, uglen monoksida I uglendioksida.
Takva poslovna politika koja uvažava i nastrožije zahteve zaštite životne sredine nije ostala bez šireg odjeka, o čemu govori i jedno prestižno priznanje. Svetska asocijacji prerađivača nafte (WRA) proglasila je pre dve godine rumunsku rafineriju sirove nafte Petromidiju za najbolju refineriju u centralnoj i istočnoj Evropi zbog operativne odličnosti i ispunjavanje nastrožijih kritetrijuma za zašptitiu okoline. Menadžer za globalne komunikacije u WRA Stiv Čerč, rekao je tim povodom da je Petromidija ocenjana kao nejefikasnioje postrojenje u regionu koje može da proizvodii gorivo evro tipa.
Primer Konstance i Mamaje zajedno sa rafinerijom svedoči, kako to vole danas da kažu ovdašnji žitelji, a ponajviše oni koji svoju egzistenciju zasnivaju na turizmu, da je izvodljivo simbiotičko povezivanje nekadašnje takozvane prljave industrije i turizma. Poznati rumunski fudbalski internacionalac Georgi Hadži adaptirao je staru administrativnu zgradu i pretoviro je u jedna od najluksuznijih hotela na obali, sa svim pratećim sadržajima. Postoji čvrsta nada da Hadži neće biti i jedina lasta i da Rumuni neće više pogledivata sa izvesnom dozom zavisti u susedno, bugarsko dvoriše čija je crnomorska obala pretvorena u turističku zonu najvišeg standarda.