foto: Antonio Ahel / ATAImagesU svetlu atentata na predsedničkog kandidata i bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, kada je prilikom mitinga u Pensilvaniji pucano na njega i ranjen je u uvo, a jedan čovek iz publike ubijen, postavlja se pitanje da li je bilo propusta u njegovom obezbeđenju, ali i kako u našoj zemlji funkcioniše obezbeđenje najviših državnih funkcionera.
U Srbiji je sistem bezbednosti ustrojen na više nivoa.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vojska Srbije i BIA su osnovni nosioci bezbednosnog sistema u našoj zemlji.
Što se tiče zaštite najviših državnih funkcionera, kao što je predsednik Vlade, predsednik Skupštine Srbije, predsednik Republike kao i određeni ministri, visoki funkcioneri bezbednosnih službi, sudije, tužioci, zaštićeni svedoci, ali i druga lica čija je bezbednost ugrožena, o njihovoj sigurnosti brinu različite specijalne jedinice usko specijalizovane upravo za ovakve zadatke.
Kobre – elitna jedinica Vojske Srbije
Odred vojne policije Kobre je specijalna jedinica Vojske Srbije, zadužena za obezbeđenje najviših nosioca funkcija u državi.
Ujedno, ovo je jedina specijalna jedinica koja je u sklopu Vojske Srbije koja je zadužena za obezbeđenje posebnih štićenih ličnosti.
Kobre su zadužene za obezbeđenje predsednika Republike, predsednika Vlade i ministra odbrane.
U pitanju je specijalna jedinica sa dugom tradicijom i njihovi pripadnici su 24 sata angažovani na obezbeđenju navedenih funkcionera.
Pored toga, pripadnici ove jedinice se angažuju i za obezbeđenje visokih stranih zvaničnika koji dolaze u zvanične posete Srbiji.
Kobre su takođe zadužene i za bezbednost najužih članova porodice predsednika Srbije, pa tako možemo da ih vidimo i u pratnji predsednikovog sina Danila Vučića, sa kojim su bili i u Nemačkoj kada je išao da gleda evropsko prvenstvo, gde je na ulicama Gelzenkorhena izbila tuča navijača na mestu na kome se upravo on nalazio.
Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO)
Ova specijalna jedinica je usko specijalizovana za obezbeđenje štićenih ličnosti, ali i objekata od posebne važnosti.
Pripadnici ove jedinice su zaduženi za fizičko obezbeđenje predsednika Srbije, predsednika Vlade, predsednika Narodne skupštine, ministre spoljnih i unutrašnjih poslova, direktora policije, kao i najviših stranih državnih zvaničnika u poseti Srbiji.
Pored ličnosti, kako i samo ime jedinice kaže, oni su zaduženi i za obezbeđenje najvitalnijih državnih objekata, kao što je Narodna skupština, Predsedništvo, Vlada, ali i objekti koje koriste štićena lica.
Pored Kobri i JZO obezbeđenje važnih ličnosti i objekata sprovode i Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) i Žandarmerija, koja je ujedno zadužena i za spoljno obezbeđenje stranih ambasada, a nedavno je jedan pripadnik Žandarmerije sprečio napad na Izraelsku ambasadu kada je ranjen iz samostrela kojim ga je napadać gađao.
Kako kod nas izgleda obezbeđenje visokog funkcionera kada se pojavljuje na javnom skupu?
Kada je u pitanju obezbeđenje visokih funkcionera na javnim skupovima kao što je bio onaj na kojem je pokušan atentat na Trampa, u takvim situacijama sve specijalne jedinice deluju uvezano i sinhronizovano, odnosno nikada ne bude angažovana samo jedna, već svaka od jedinica bude zadužena za određeni zadatak.
Obezbeđenje ovakvih skupova nije samo ono što obični ljudi mogu da vide, već je to čitav niz mera i radnji koje se preduzimaju pre, za vreme i nakon skupa.
Nekoliko dana pre održavanja događaja na kojem treba da se pojavi štićena ličnost pravi se plan obezbeđenja skupa i formira se poseban komandno-operativni štab.
U prvoj fazi pripreme obezbeđenja akcenat se stavlja na operativni rad službi.
U Srbiji, BIA je ta koja je najaktivnija u ovoj fazi. Naša tajna služba u ovoj fazi stavlja akcenat na kontraobaveštajni rad.
Operativci BIA danima prikupljaju informacije o mogućim pretnjama, prate se lica i grupe od kojih je moguće očekivati da će pokušati napad na štićenu ličnost, zatim se te informacije dodatno proveravaju kako bi se izdvojile realne pretnje i opasnosti.
Zajedno sa BIA, inspektori Uprave kriminalističke policije (UKP) takođe rade na prikupljanju informacija koje bi mogle predstavljati pretnju po ličnost koja se štiti.
Neposredno pre samog skupa, pristupa se kontradiverzionom, antiterorističkom i protivpožarnom pregledu samog mesta na kome će se pojaviti štićeno lice, kao i užoj i široj okolini.
Ovo obično rade pripadnici SAJ-a i Žandarmerije koji pregledaju obližnje objekte, mapiraju dominantne objekte kao što su uzvišenja ili neka druga pogodna mesta sa kojih bi atentator mogao da zauzme položaj sa koga bi mogao da puca na metu.
Pored neposrednog obezbeđenja samog mesta na kome se skup održava, postoji i takozvano dubinsko obezbeđenje koje rade pripadnici policije opšte nadležnosti i ogleda se u tome da policijske patrole konstantno obilaze širi pojas mesta gde se održava javni skup.
Oni su dužni da sve što uoče kao potencijalnu opasnost prijave nadređenima koji to dalje prosleđuju u štab.
Takođe vrše legitimisanje lica za koja procene da su sumnjiva po bilo kom osnovu.
Štićenoj ličnosti su najbliži pripadnici Kobri i JZO. Rade u civilu i stoje tik uz nju ili u njenoj neposrednoj blizini.
U slučaju napada njihov primarni zadatak je da po svaku cenu zaštite onog za čiju bezbednost su zaduženi i da ga u najkraćem mogućem roku izvuku iz opasne situacije i odvezu na bezbedno mesto.
Pripadnici ovih jedinica ovakve situacije uvežbavaju konstantno i tačno se zna šta svako pojedinačno treba da uradi.
U slučaju da neko otvori vatru ka štićenom licu, oni ga najpre svojim telima okruže i hitno pronađu zaklon.
Ustaljena praksa je da jedan od specijalaca kod sebe ima pokrivač od kevlara (materijal od koga se prave panciri) koji spakovan izgleda kao akt-tašna, a kada se raširi može da pokrije čitavu siluetu čoveka.
U ovim timovima takođe postoje specijalci koji su prošli posebnu obuku za brzu i opasnu vožnju, kako bi u što kraćem vremenskom periodu uspeli da odvezu napadnuto lice na sigurno.
Cilj prvog prstena obezbeđenja nije da neutrališe napadača, već da se što pre štićeno lice izvuče na sigurno, a vatra se uzvraća samo ako je napadač vidljiv ili ukoliko je potrebno da se grupi koja izvlači štićeno lice pruži vatrena podrška.
Oni koji su zapravo zaduženi za uočavanje atentatora i njegovo neutralisanje su snajperski timovi SAJ-a i Žandarmerije, koji se postavljaju na uzvišenja sa kojih imaju dobar pregled čitavog područja.
Njihov zadatak nije samo neutralisanje napadača, već osmatranje svih potencijalnih mesta odakle bi atentator mogao da pokuša napad.
Mesta na kojima će snajperski timovi biti postavljeni se biraju nekoliko dana pre samog skupa, što govori u prilog tezi da se obezbeđenje ne sprovodi samo na dan održavanja skupa, već mnogo ranije.
Ono što je, takođe, praksa naših bezbednosnih službi kada su u pitanju obebeđenja skupova na kojima treba da se pojavi štićena ličnost je ubacivanje agenata BIA i operativaca MUP-a u civilu u masu.
Oni bi trebalo da budu neupadljivi i da izgledaju kao ostali građani, a zadatak im je da uoče potencijalne napadače koji se možda kriju u masi.
Još jedna stvar na koju se posebno obraća pažnja je sam dolazak i odlazak štićene ličnosti.
Štićeno lice se prevozi u automobilu koji je deo konvoja u kome se nalazi još vozila sa pripadnicima Kobri i JZO.
Pored ovih vozila konvoj prate i vozila SAJ-a i Žandarmerije, a trasa se obezbeđuje pre nego što će konvoj proći njom i zaustavlja se saobraćaj na samoj trasi.
Obučenost dobra – rukovodeći kadar politički
Naše specijalne jedinice po obučenosti i opremljenosti ne zaostaju za svetskim jedinicama slične namene, ali ih u poslednje vreme opterećuje loš odabir rukovodstva.
Trenutno se na čelu JZO nalazi Marko Kričak. On je za komandanta ove jedinice postavljen od strane Bratislava Gašića i doveden je iz BIA.
Njega prati loš glas, a nedavno je u okviru JZO formirao i Antiterorističku grupu o kojoj se malo zna, a ne zna se ni koja joj je tačno namena.
Na mesto direktora BIA se već treći put postavlja političar. Nakon Bratislava Gašića i Aleksandra Vuina na čelu tajne službe sada je Vladimir Orlić.
U pitanju su ljudi koji nemaju nikakve stručne kompetencije da bi rukovodili ovom službom.
I žene rade u našim specijalnim jedinicama
Prilikom napada na Donalda Trampa među tajnim agentima koji su ga štitili svojim telima uočene su i žene, pa se postavlja pitanje i da li i kod nas one mogu da budu pripadnice specijalnih jedinica za obezbeđenje ličnosti.
Odgovor je da mogu. U MUP-u i Vojsci Srbije žene su formalno ravnopravne sa muškarcima.
U Kobrama, JZO, SAJ-u i Žandarmeriji rade pripadnice ženskog pola.
Njihov broj je, doduše, znatno manji nego muškaraca, ali su jednako dobro obučene kao i njihove muške kolege.
Na pokaznim vežbama smo imali priliku da ih vidimo kako uspešno obavljaju zadatke, kao i muškarci.
Da žene jednako dobro mogu da obavljaju najsloženije bezbednosne poslove, dokaz je i pokojni predsednik Libije Moamer Gadafi čiji najbliži telohranitelji su bile upravo žene.
Ne postoji stoprocentna zaštita
Kada sumiramo naš sistem obezbeđenja posebnih ličnosti i onaj u SAD-u možemo da zaključimo da Srbija ne zaostaje mnogo.
Najveća razlika je u tome ko ima pravo na ovakvo obezbeđenje.
U SAD-u pravo na naviši stepen obezbeđenja nemaju samo predstavnici vlasti, već i predsednički kandidati, što kod nas nije slučaj.
Naš zakon ne predviđa zaštitu opozicionih političkih lidera, osim ukoliko se ne donese procena da im je život ugrožen, ali sama funkcija im ne obezbeđuje nikakvu zaštitu.
Osim specijalnih jedinica čiji je posao da štite najviše državne funkcionere i strane državnike koji dolaze u posetu, u sklopu MUP-a postoji još jedna posebna jedinica koja služi za zaštitu lica čija je bezbednost ugrožena zbog krivičnog postupka u kojem učestvuju.
U pitanju je Jedinica za zaštitu koja je osnovana 2006. godine stupanjem na snagu Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Ona je zadužena za čuvanje zaštićenih svedoka i pored same fizičke zaštite oni preduzimaju i druge radnje, kao što su promena i prikrivanje identiteta štićene ličnosti, njihova relokacija i druge mere koje se preduzimaju u cilju zaštite ovih ljudi.
Ono što je zajedničko kada je u pitanju zaštita lica je da koliko god da su jedinice i službe obučene, a sve neophodne mere preduzete, ne postoji stoprocentna zaštita koja pruža apsolutnu sigurnost, što upravo potvrđuje napad na Trampa, ali i brojni atentati na visoke funkcionere širom sveta, jer propusti su uvek mogući.
Svi ti ljudi su imali manje-više slično obezbeđenje, jer sve službe u svetu rade na sličnim principima, ali ih to nije na kraju sačuvalo.
Kod nas je, nažalost, najpoznatiji primer kako službe mogu da zakažu ubistvo premijera Đinđića 2003. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
