Bezbednosni stručnjaci: Lažne dojave o bombama neće prestati, cilj zastrašivanje građana

Samo u prethodnih nekoliko nedelja, zbog lažnih dojava morali su da budu evakuisane 23 beogradske srednje škole i četiri najveća tržna centra. U sredu u Beogradu, evakuisana su tri tržna centra, dva studentska doma i Zoološki vrt. Paralelno se nastavlja sa dojavama Er Srbiji, jednoj od svega nekoliko kompanija koja i dalje leti za Rusiju.

Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu navodi da ove dojave sadrže elemente hibridnog rata.

– Cilj ovakvih dojava je da se izvrši psihološki pritisak na stanovništvo. Većina dojava slata je slata ili u institucije u kojima borave deca ili ka javnim objektima gde se okuplja veliki broj ljudi. I iako su ljudi dosta već oguglali na ovu pojavu, nikome nije prijatno da bude evakuisan zbog dojave o bombi, sve i kada je uveren da je dojava lažna, kaže Dragišić.

I pored toga što je suočena sa najvećim brojem ovakvih dojava, Srbija nipošto nije jedina na udaru. Krajem aprila više od četrdeset škola je evakuisano širom Crne Gore, nakon dojava o postavljenim bombama. Nekoliko dana pre toga evakuisan je tržni centar Arena u Zagrebu, kao i šest tržnih centara u Budimpešti. Krajem marta rumunska vojna avijacija je podigla lovce F-16 kako bi van svog vazdušnog prostora ispratili let Turkiš erlajnsa koji je dobio lažnu dojavu da je postavljena bomba.

Cilj ovakvih napada, dodaje Zoran Dragišić, je da se iskrivi javno mnjenje i podrije poverenje u sopstvenu vladu.

– Hibridni ratovi su uglavnom usmereni ka ekonomiji i energetskom sektoru. Psihološko delovanje je tu takođe veoma važno, cilj je proizvodnja masovnog straha, ističe Dragišić.

I dok nove dojave dolaze gotovo svakodnevno, nije jasno ni ko radi na tome da ustanovi odakle i zbog čega one dolaze. Naime, sredinom marta, nakon što je bilo više od deset dojava na letovima Er Srbije Tužilaštvo za organizovani kriminal je saopštilo da sprovodi istragu sumnjičeći N.N. lica za krivično delo terorizam. Krajem aprila Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da policija u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal radi na prikupljanju podataka, a da će zvanično zatražiti pomoć od inostranih istražnih organa. Nakon najnovijih dojava, oglasilo se Više tužilaštvo u Beogradu saopštivši da su od osnovnih javnih tužilaštava preuzeli rad na otkrivanju osoba koje lažno prijavljuju da su u objektima u Beogradu postavljiene bombe.

Nezavisno od toga koje tužilaštvo vodi istragu ono oko čega se bezbednosni stručnjaci slažu to je da bez pomoći inostranih istražnih organa neće doći do počinilaca.

– Nemoguće je to rešiti bez pomoći iz zemalja iz kojih napadi dolaze. Stoga je mnogo važnije raditi na jačanju kapaciteta sopstvenih obaveštajnih službi, ali i pripremi građana kako bi bili otporniji na takve stvari. Tu je važan element i sarađivati sa medijima kako se ne bi nepotrebno širila panika, sa čim se i računa kod ovakvih napada, kaže Dragišić dodajući da očekuje da se sa praksom lažnih dojava nastavi.

Govoreći sredinom aprila za televiziju Pink predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da u širenju lažnih dojava o bombama učestvuju obaveštajne službe dve zemlje – Ukrajine i jedne članice Evropske unije.  Dan kasnije ovo je demantovalo Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine navodeći da se radi o neosnovanim i netačnim optužbama.

Ono što je nesporno, to je da su dojave najpre počeli da dobijaju službenici Er Srbije i to nakon što su skoro sve evropske zemlje zatvorile nebo za ruske aviokompanije. Jedine dve kompanije koje lete za Rusiju su Er Srbija i Turkiš erlajnz. Er Srbija je najpre povećala broj letova za Rusiju, ali nakon kritika taj broj je smanjen na onoliko letova koliko ih je bilo i pre rata. Ipak, sa lažnim dojavama se nastavilo.

Vlade Radulović, predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam naglašava da ima jako malo konkretnih informacija vezanih za lažne dojave i da taj maglovit teret predstavljao plodno tle da svako učitava svoje viđenje.

– Sve je i dalje na nivou spekulacija. Nema dileme da je to povezano sa situacijom na istoku Evrope, ali je malo šta osim toga poznato. Smatrano je da su dojave odmazda za odbijanje Srbije da osudi Rusiju, ali su se one nastavile čak i nakon što je Srbija glasala za rezolucije Ujedinjenih nacija. Stoga, postoji bojazan da se neće stati na lažnim dojavama i da bi možda mogli da se suočimo sa sajber napadima ili već nečim drugim. Mi smo u tom smislu već prešli prvu stepenicu, jer se sa dojavama aviokompaniji prešlo na dojave školama i tržnim centrima, navodi Radulović ističući da je smirivanje situacije u Ukrajini verovatni preduslov za prestanak sa ovim dojavama.