U toku su napori za uvođenje zajedničkih evropskih pravila koja bi obezbedila bolju prekograničnu saradnju nacionalnih policija, kao i razmenu personalnih podataka, kao što su uzorci DNK. Ideju o uvođenju jačih bezbednosnih zakona, s ciljem da se uđe u trag ozbiljnim kriminalcima i terorističkim grupama, inicirala je Nemačka koja trenutno predsedava Unijom koju čine 27 država.
U toku su napori za uvođenje zajedničkih evropskih pravila koja bi obezbedila bolju prekograničnu saradnju nacionalnih policija, kao i razmenu personalnih podataka, kao što su uzorci DNK. Ideju o uvođenju jačih bezbednosnih zakona, s ciljem da se uđe u trag ozbiljnim kriminalcima i terorističkim grupama, inicirala je Nemačka koja trenutno predsedava Unijom koju čine 27 država.
Za dve nedelje Berlin će izneti svoj zvanični predlog za uvođenje takozvanog Prum ugovora u okviru zakonika EU. Takav potez omogućio bi zemljama članicama Unije da automatski razmenjuju podatke, dosijee koji sadrže genetske podatke, otiske prstiju i informacije o saobraćajnim prekršajima. Prum ugovor, koji je potpisan 2005, trenutno se sprovodi u sedam zemlja, odnosno Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu, Holandiji i Španiji. Finska, Italija, Portugalija i Slovenija žarko žele da se priključe tom paktu.
Prema rečima nemačkog ministra inostranih poslova Volfganga Šojblea, koji se zalagao za obezbeđivanje široke podrške planovima Berlina širom zemalja EU, ovaj sporazum je već pokazao značajne rezultate tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. koje je održano u Nemačkoj. „Bezbednost je jedna od sfera u okviru koje građani Unije mogu prepoznati dodatne vrednosti koje obezbeđuje evropska integracija“, rekao je Šojble, dodajući da bi konačan zakonski korak trebalo da bude kompletiran do kraja juna, kada će Berlin mesto predsedavajućeg predati Portugalu.
Ipak, mnogi poslanici gledaju s nepoverenjem na eventualno usvajanje ovog sporazuma. Sara Ludford, član Liberalne partije Velike Britanije, smatra da je reč o „nazadujućem koraku, jer netransparentna grupa od sedam zemalja u okviru diplomatskih pregovora smišlja novi ugovor i tako zaobilazi regularne procedure evropskog zakonodavstva“. Mnogi poslanici, kao i veliki broj stručnjaka, smatraju da će ambicije za razmenu informacija pratiti i mnogi pravni nesporazumi.
Uprkos mogućim pravnim prepirkama, Evropska komisija podržava ambicije Berlina, a komesar za bezbednost Franko Fratini izrazio je stav da Brisel želi da se angažuje povodom Prum ugovora. „Ili ćemo prihvatiti ugovor, ili će Komisija morati da iznese svoj predlog za poboljšanje prekogranične saradnje“, izjavio je Fratini. Za sada su Velika Britanija i Irska dve zemlje koje se najjače protive Prum ugovoru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.