Posle dve knjige o bankarstvu i nekoliko udžbenika iz istorije prava i države, novosadski profesor Boris Kršev objavio je studiju posvećenu fenomenu bezbednosti – od praistorijskih vremena do danas – Securitas res publica. Kratka istorija bezbednosti, (Prometej, Novi Sad 2017).
On izdvaja dva njena osnovna stanja – subjektivno i objektivno; prvo podrazumeva lični osećaj sigurnosti, drugo bezbednost koja se reflektuje u društvo kroz njegove institucije. Autor polazi od stava da pojedinac ne može da se oseća bezbedno u društvu u kojem ne funkcionišu institucije sistema, a da društvo ne može biti bezbedno ako su ugroženi životi i imovina njegovih građana.
Pred čitaocem je multidisciplinarno delo na 390 stranica. Sinteze poput ove nisu česte, jer zahtevaju ne samo poznavanje materije, već i umeće da se prepoznaju ključni događaji i pojave i da se uoči njihova međusobna povezanost. Kršev u deset poglavlja analizira shvatanje i pristup bezbednosti u različitim epohama i sistemima. Shvatanje da je bezbednost javna stvar prihvaćeno je u Rimu 387. p. n. e, nakon što je zahvaljujući slučaju (guskama – kaže legenda) osujećen napad Gala na Rim. Razumljivo je da autor posebnu pažnju posvećuje rimskom pravu i institucijama vlasti.
Srednjovekovna bezbednost na prvo mesto stavlja vladara, manje ili više apsolutnog, i državu. Ovo manje ili više zavisi od moći feudalnih velikaša i crkve, odnosno njenih visokodostojnika, koji nastoje da ograniče moć krune ukoliko ona ugrožava njihova prava i interese. Novi vek donosi preokret i u toj oblasti: američka i francuska revolucija proglašavaju najvažnija ljudska prava – pravo na život, slobodu, imovinu i bezbednost. Bezbednost postaje deo prirodnog prava koje čoveku mora da garantuje država, odnosno njene institucije.
Razmatrajući razvoj pravnih institucija, zakonodavstva i sudstva, Kršev u ovom – kod nas pionirskom naučnom delu – uporedo prati i privredne tokove, ukazujući na međuzavisnost politike i ekonomije i njihov uticaj na razvoj filozofske i pravne misli. U odgovarajućim poglavljima razmotren je nastanak i razvoj srpske srednjovekovne države, novovremena istorija Srbije kao vazalne kneževine i nezavisne države, kao i političko-pravna istorija obe jugoslovenske države. U završnim poglavljima autor daje pregled evropskih integrativnih i dezintegrativnih procesa – s jedne strane jačanje evropskog jedinstva, s druge raspad SSSR i SFRJ.
Širok vremenski okvir zahtevao je da izlaganje bude što sažetije. Autor je izbegao zamku da ga sažimanje odvede do pojednostavljivanja i suvog nizanja istorijskih činjenica. Fusnote ne samo upućuju na određena dela odnosno autore, već ponekad predstavljaju minijaturne eseje kojima se razjašnjavaju izneti stavovi. U naše vreme, zaključuje Kršev, neophodna je zaštita društva i države od pretnji političkog, ekonomskog, socijalnog, vojnog, tehnološko-informativnog i ekološkog sadržaja, kao i od pretnji koje donosi globalni terorizam, organizovani kriminal i korupcija. Disperzija bezbednosnih problema prevazilazi resornu nadležnost državnih institucija i bezbednosnih službi, tako da briga o njima ponovo postaje javna stvar – securitas res publica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.