Bezbednost medicinskih podataka u Srbiji: Ko sme da vam gleda u zdravstveni karton?

Ali, malo građana razmišlja o tome. Tako je vrelinu ovog leta prekinula priča o medicinskoj dokumentaciji. Prvo je stigla najava zdravstvenih vlasti da će biti uvedeni elektronski kartoni, odmah potom i primer dečka (23) iz Niša kome je, nakon odlaska u privatnu praksu posle sedam godina lečenja u državnoj, ustanovljen tumor u glavi. On je podneo krivičnu prijavu pre dve nedelje zbog falsifikovanja zdravstvene dokumentacije, odnosno neslaganja podataka u elektronskom kartonu i papirnom izveštaju neurologa od prošle godine da mu je neophodna ta magnetna rezonanca, koju je na kraju sam platio.

Elektronska i papirna forma

U elektronskoj formi toga nije bilo, tako da taj podatak nijedan lekar, kod koga je bio od tada, nije mogao to da vidi, o čemu je Danas već pisao.

Baš u tom trenutku, prošle nedelje, povela se i rasprava u Skupštini Srbije između ministra Aleksandra Vulina i poslanika Zdravka Ponoša šta piše u čijem zdravstvenom kartonu, ali i od čega oni boluju, koju su u direktnom prenosu svi građani mogli da prate.

Čitava situacija otvara pitanje koliko su naši medicinski podaci bezbedni, ko sme da ih menja, ali i da li je i u kom smislu iznošenje u javnosti takve vrste podataka o pojedincu uopšte dopustivo i zbog čega bi moglo da bude čak i opasno.

Hajrija Mujović, sa Instituta za društvene nauke i potpredsednica Udruženja pravnika za zdravstveno i medicinsko pravo Srbije – SUPRAM, kaže za Danas, kada je primer iz Skupštine u pitanju, da je „ta materija zakonski uređena i ne bi smelo da se na taj način iznose podaci jer po Zakonu o pravima pacijenata postoji izričita odredba koja to zabranjuje to i propisuje pravo na privatnost i poverljivost pacijenta“.

Ne sme niko da iznosi podatke

„Niko ne bi smeo da iz zdravstvenog kartona, iz medicinske dokumentacije, iznosi trećem licu podatke, to je nezakonito i kažnjivo. Što se tiče razmene podataka iz zdravstvenih kartona dve osobe, kao što je to bio slučaj u Skupštini, obe postupaju mimo propisa. Jedino ako se radi o njihovom ličnom podatku, ako oni taj podatak iznose onda tu nema kršenja zakona“, navodi naša sagovornica dodajući da je svaka osoba vlasnik svojih podataka i može reći i da se slaže sa tim da se neki njegov podatak negde iznese“, ističw naša sagovornica.

Govoreći o tome koliko će biti prostora za zloupotrebu i manipulisanje podacima nakon uvođenja najavljenog eKartona, ona dodaje:

„To je vrlo osetljivo područje. Pre nego što se usvoji bilo koja promena propisa i uvede neka novina trebalo bi da se striktno uradi sistem zaštite. Oni tvrde kao da to može da se štiti, da postoje informacioni sistemi koji automatski štite, ali po logici stvari, dosta toga je tu ugroženo. Ne treba biti potpuno siguran da će to sve biti kako treba. Svakako da će povećati rizik po poverljivost podataka i izložiće podatke možda još većem stepenu ugroženosti. Svaki građanin bi trebalo, pre svega, da bude informisan o tom sistemu. Meni malo tu još bode oči zato što se uvode neke stvari koje prethodno nisu dovoljno transparentno niti jasno rečene populaciji, mislim da su potrebne pripreme stručnom kadaru u zdravstvu“, ističe ona.

Koliko će naši podaci biti bezbedni, Hajrija Mujović kaže da smo dosad imali sudske sporove u vezi sa medicinskom dokumentacijom.

Aljkavo vođenje dokumentacije

„Ona se dosta aljkavo vodi i nepotpuno. Bude i poprilično prazna (papirna). Mislim da još vodimo paraleleno dokumentaciju (papirnu i elektronsku), iako imamo elektronsku. U suštini veći je problem bio što dokumentacija nije uredno vođena, sad da li se dokumentacija u trenutku kad se uloži pritužba ili prigovor koriguje, to ne može da se kaže bez dokaza. Građani bi trebalo da vode računa o tome i budu zainteresovani za svoj slučaj, jer time će smanjiti mogućnost rizika da im se nešto nepredviđeno desi. U suprotnom, put je prijava savetniku za zaštitu prava pacijenata, zdravstvenoj inspekciji ili pokretanje postupka pred sudom“, ocenjuje ona.

Upitana kako u praksi pacijenti da vode računa o svojoj dokumentaciji, naša sagovornica kaže:

„Trebalo bi da budu uključeni u to koje vrste uputa dobijaju, da li im se dostavljaju nalazi, da traže fotokopije dokumentacije ako im je potrebna, da je čuvaju kod sebe, jer često su i ljudi nemarni pa ne vode računa o tome pa ne mogu posle ni da dokažu da je nešto rađeno kako ne treba“.

Harija Mujović se osvrnula i na slučaj mladića iz Niša o kome je Danas pisao rekavši da je svakako dobro što je on sačuvao neki pisani trag da može da podnese krivičnu prijavu za falsifikovanje.
Dodala je da je su sudskoj praksi zabeleženi slučajevi da je to izričito kažnjivo, dosuđivane su odštete i u krivičnim predmetima su počinioci isto sankcionisani.

Sa druge strane, kaže naša sagovornica, postoje po zakonu predviđeni slučajevi kada se podaci pacijenta iznose, a to je kada sud naloži ili porodici.

Podaci moraju da budu isti

Istovremeno, Marina Mijatović, advokatica koja se bavi medicinskim pravom, objasnila je za Danas da podaci iz medicinske dokumentacije koja se preda pacijentu, moraju biti potpuno jednaki sa podacima koji se nalaze u zdravstvenoj ustanovi.

„Trenutno je u praksi potpuni haos kada je u pitanju vođenje dokumentacije jer se vodi `dupla` dokumentacija, papirna i elektronska. Bez obzira na to što je praksa komplikovana, svi podaci u bilo kojem obliku se moraju poklapati. Pacijent ima pravo uvida u papirnu i elektronsku dokumentaciju i to mu se ne može zabraniti niti ograničiti“, objašnjava ona.

Na pitanje zašto je opasno izostavljanje, menjanje ili neka druga manipulacija tim podacima, Mijatović odgovara da se medicinska dokumentacija ne sme menjati ili prepravljati.

„Kada bi se prepravljali podaci u papirnom obliku, takva promena bi bila lako vidljiva. Kada je u pitanju elektronska medicinska dokumentacija, svaki softver mora da ima mogućnost da se proveri i utvrdi kada je poslednja promena urađena i ko je promenu izvršio. Svako neovlašćeno menjanje podataka u medicinskoj dokumentaciji je opasno jer može da ugrozi život i zdravlje pacijenta. Na primer, ako je utvrđena određena dijagnoza i terapija, veoma je važno da takve informacije budu sigurne i zaštićene jer se tako prati zdravstveno stanje pacijenta. U slučaju da je postupak dijagnostike u toku, bitno je da se podaci ne menjaju i da postoji kontinuitet u evidenciji kako bi se odredila dijagnozi i propisala terapija“, kaže naša sagovornica.

Kazne

Prema rečima Marine Mijatović, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva predviđa prekršajne odredbe za nepoštovanje propisa za zdravstvenu ustanovu i ovlašćeno zdravstvenog radnika, odnosno saradnika.

„Isti propisi važe i za privatnu praksu. Kazne za zdravstvenu ustanovu se kreću od 50.000 do dva miliona dinara, za preduzetnika u privatnoj praksi od 50.000 do 500.000 dinara i za zdravstvenog radnika od 20.000 do 150.000 dinara“, istakla je ona.

Šta je nacija saznala u Skupštini o Vulinu i Ponošu

Tokom prošlonedeljne skupštinske rasprave kada je Aleksandar Vulin prozvao Zdravka Ponoša da odgovori da li je za ulazak Srbije u NATO, obojica su se dotakli i medicinske dokumentacije.

Između ostalog, Vulin je naveo da ima saznanja da se Ponoš žalio na tretman dok je bio smešten u kovid bolnici tokom minule pandemije, dok je Ponoš do demantovao i naveo:

„Džaba ste vi tražili moje zdravstvene kartone, u njima nema ništa kompromitujuće za razliku od vaših“, rekao je Ponoš.

Vulin je dodao da njegov medicinski karton može „svakom da dođe na upravu“, objašnjavajući zbog čega nije mogao da služi vojni rok i koliko velika mu je bila dioptrija.