Bežični internet se podrazumeva

Svaka kuća ima fasadu prema ulici i u tom prednjem delu bile su smeštene trgovine, dok su zadnji deo, sa nekoliko dvorišta, naseljavale porodice. Ta neobična arhitektura imala je vrlo praktičnu namenu – izbegavanje visokih poreza. U starom kvartu je sada sve više malih, modernih i čistih hotela ( sa izvanrednom poslugom), uguranih između starih, malih kuća i pored radnih mesta trotoarskih trgovaca i kuvara. Raj za turističke oči.

U blizini uzavrelog, glasnog i stešnjenog Starog kvarta otvara se jezero Hoan Kiem sa malom pagodom koja se smestila na ostrvcetu usred jezera. Utrnuli od dugog puta i nespavanja, kao sobnabulni obilazimo jezero pešice (narednog dana su nas vozili električnim vozilom), uživajući u svakom trenutku. Zakriljeno gorostasnim drvećem koje pravi tako potrebnu hladovinu, to mesto je oaza mira i za lokalno stanovništvo, ali i dobra „osmatračnica“ za turiste koji odatle imaju dobar pogled na okolne ulice i sve što se na njima dešava.

Širokim ulicama jure zajednički i reklo bi se složno automobili (uglavnom japanske proizvodnje) i hiljade, desetina hiljada, ma čini se milioni motociklista koji su praktično kraljevi ulica i drumova. Kada treba da skrenu, oni se u tili čas grupišu i naprave kosu lepezu kojom, dok ne prođu, parališu automobile.

S maskama kojima se štite od zagađenja, s obaveznim mobilnim telefonom u rukama ili zakačenim na maske, oni ležerno pričaju vozeći i srednjom trakom (ponekad i u suprotnom pravcu!) ne obazirući se na stalno trubljenje vozača automobila. Ovi, pak, imaju neverovatno strpljenje dok polako voze iza te šarolike vojske muškaraca i žena (između njih su često dvoje male dece) koji se često i ne vide od neverovatne količine spretno upakovanih stvari. Kad iznenada krenu monsunske kise, motociklisti za sekundu vade svoje tanke kišne mantile, i onda kao slepi miševi „napadaju“ puteve bez ikakvog straha i zazora.

Bežični internet je u Hanoju, kao i u ostalim gradovima, nešto što se podrazumeva. Na svakom aerodromu, brodu, u restoranu, kaficu, kod drevnih svetilišta u džungli ili na vrhu nekog brda (Vijetnam je 80 odsto brdovit i planinski), mobilni telefon je upotrebljiv. Retko se traži šifra, a internet se prikači brzo i sa odličnim signalom. Kao da ste došli u visoko razvijenu tehnološku zemlju.

Hanoj leži na Crvenoj reci, ali prva impresije u boji je – zeleno. Sedmomilionski grad, u kome veći deo stanovnika nosi maske zbog zagađenja, u svakoj ulici, na svakom putu, ispunjen je drvoredima, puzavicama, cvećem, ukrasnim biljkama, terasama sa palmama i raskošnim baštama, džinovskim drvećem i lijanama kojih je, na primer, pun Etnološki muzej. Pojedino drveće raste tik uz zgrade zaklanjajući im svetlo, ali nikome ne pada na pamet da ih poseče ili bar potkreše. Na auto-putu koji vodi na jug, između dva pravca, u kamenim žardinjerama razno rastinje dodatno miluju sva čula koja u Vijetnamu, zemlji neverovatne lepote i raznolikosti, nužno prorade.