Bezimena pomoć SNS-a

Kao u slučaju telefonskog poziva upućenog redovnoj čitateljki Danasa iz Beograda.

– Nikako ne volim da se javljam na pozive sa skrivenih brojeva, ali sam ovog puta popustila pred upornošću nepoznate osobe. I grdno se pokajala, jer sam se propisno iznervirala – počinje priču za Danas gospođa u najboljim godinama, koja nas je zamolila da joj ne objavljujemo ime, prezime i mesto stanovanja.

– S druge strane se čuo ženski glasić, rekao da zove ispred Srpske napredne stranke i ponudio pomoć u nabavci hrane, lekova… ili bilo čega potrebnog. Gospođice ili gospođo, kako se vi zovete? Otkuda vam broj mog mobilnog telefona? Kako znate da imam 65 godina? Sipala sam pitanja, jer mi je nečuveno da neka XY osoba ima moj kontakt, neće da se predstavi a hoće da mi uđe u kuću ili ostavi stvari ispred vrata, svejedno. Odavno smo navikli na pozive raznih partijskih vojnika i različitih agencijskih anketara na fiksne brojeve, jer su im dostupni u javnim imenicima, ali nikada nisam na ovaj način kontaktirana. Sve i da je namera bila uzvišena, postupak ostavlja mesta sumnji u nečije bonus motive – smatra ova penzionerka, inače nešto mlađa od 65 godina. Njima su izlasci iz kuća u vreme vanrednog stanja strogo zabranjeni, zbog čega su se mesne, opštinske i gradske humanitarne organizacije i volonteri udružili u želji da im se olakša život u samoizolaciji.

– Na kraju mi je samo rekla da se (navodno) zove Jovana, a kako nisam dobila nijedan drugi odgovor rekla sam da mi ne treba pomoć i završila razgovor – kaže nam jedna od onih što striktno poštuje naredbu vlasti da se ne izlaže nepotrebnom riziku od zaraze, a srećom ima decu u istom gradu, pa ne mora da brine da li će ostati bez bez hrane, novca i medikamenata.