Beznađe u Libiji

Procenjuje se da je na stotine naoružanih grupa i dalje prisutno u toj afričkoj državi, što se tumači kao posledica institucionalnog vakuuma. Šef Nacionalnog prelaznog saveta (PNC) Mustafa Abdul Džalil upozorio je uoči proslave da će se vlada oštro obračunati sa sa svima koji narušavaju bezbednost. „Vlada je pružila ruke svim Libijcima, bez obzira na to da li su podržavali revoluciju ili ne, ali tolerancija ne znači da smo nesposobni da očuvamo stabilnost države“, poručio je Abdul Džalil.

Uprkos snažnoj retorici libijskog lidera, dominira stav da su pripadnicima PNC vezane ruke zbog rivalstava koja vladaju u zemlji. „U Tripoliju je uspostavljen privid normalnosti, ali niko ne može da smatra normalnom situaciju u kojoj su naoružani ljudi nedavno na smrt pretukli bivšeg diplomatu, gde se hiljade izbeglica navodno odanih Gadafiju i dalje nalazi u kampovima i gde zvaničnik priznaje da je sloboda postala problem. Pominjanje razdora je postalo opšte mesto prilikom opisivanja stanja u Libiji“, piše Njujork tajms.

Osećaj beznađa je sveprisutan. Pojedini državni službenici već godinu dana nisu primili platu, a građani se žale da odluke PNC nisu transparentne. „Ministri sede, piju kafu i smišljaju projekte koji ostaju u domenu njihove mašte“, izjavila je za Bi-Bi-Si Azra Ahvas studentkinja farmacije na Univerzitetu u Tripoliju, dok njena koleginica Naima Muhamed smatra da se ljudi ne mogu promeniti preko noći, posle 42 godine života u diktatorskom režimu. Ulični prodavac Ašraf Kiki, koji je tražio nadoknadu od policije pošto je oružana grupa pucala u njegov automobil, kazao je za Njujork tajms da nije uspostavljena vladavina zakona, već vladavina sile. Nekadašnji pobunjenici iz grada Zintana, koji su odigrali značajnu ulogu prilikom pada Tripolija i uhapsili Gadafijevog sina Saifa al Islama, kontrolišu aerodrom u Tripoliju. Prema mišljenju njihovog komandanta Abdela Mavla Bilaida, „vlada dobro obavlja posao“.

Bojazni od društvene dezintegracije podstakle su neke Libijce da ispisuju grafite, poput: „borite se protiv razdora i tribalizma“, što asocira na reči libijskog pisca Hišama Matara. U svom prvom romanu Država muškaraca, on ističe da je osećanje nacionalne pripadnosti u Libiji „tanko poput konca“.

Prelazne vlasti se nadaju da će izbori koji će biti održani u maju ili junu omogućiti Libiji da krene stopama Egipta ili Tunisa, odnosno da će biti izabrana vlada čije odluke će narod poštovati. Istovremeno, prisutan je strah od iračkog scenarija. Izbori organizovani u Iraku posle američke invazije samo su produbili razdor između suparničkih grupa.

Brat vođa u srcima

Većina stanovnika Sirta, rodnog grada svrgnutog i ubijenog libijskog vođe, ističu da je Gadafi i dalje u njihovim srcima. Neimenovana devojka ocenila je za Bi-Bi-Si da se „ništa nije izmenilo, osim zastave“, dok nastavnica Šifa Hasan naglašava da su građani Sirta u veoma lošem psihičkom stanju.