Bezobrazna kampanja vlasti protiv Šabića

To za Danas kaže Rosana Lemut Štrle, bivša zamenica poverenika za informacije Republike Slovenije. Štrle je juče učestvovala na okruglom stolu pod nazivom „U susret izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“.

Ona je u intervjuu za naš list po pitanju ovlašćenja Poverenika, koji se trenutno suočava sa tim da ministarstva odbijaju da dostave informacije čak i po njegovom nalogu, istakla da su i u Sloveniji imali istu situaciju.

– Kod nas je na tom mestu stajala pravna praznina, isto kao i u Srbiji. Mi smo to rešili pre nekoliko godina, a sada i u vašem nacrtu postoji jako slično rešenje koje kaže da će Poverenik biti u mogućnosti da prisilno zahteva izvršenje uz izricanje novčane naknade kako bi došlo do otkrivanja informacija – kaže Lemut Štrle i dodaje da to mora da funkcioniše i u praksi.

Ona smatra da bi bilo efektno da pored novčane kazne stoji i politička, koja bi sa javnih funkcija odstranjivala ljude koji ne poštuju zakon.

– Redovna sudska kontrola nije problematična, ali bi se mogućnost tužbe zloupotrebila kada bi se čekanje informacije produžilo na neodređeno vreme – ističe ona. Kako dodaje, pravno sredstvo kao što je tužba nije problematično kad je sudski postupak relativno brz, ali naglašava da je to čak i dobro jer bi se na taj način realizovala veća sudsku praksa. Međutim, ako bi se ta sudska praksa koristila za izbegavanje, to sigurno ne bi bilo u redu, smatra naša sagovornica i dodaje: „Pravo je pravo, ali kada se koristi u političke svrhe onda prestaje da bude pravo“.

Povodom rešenja da se u predlogu izmena Zakona o informacijama od javnog značaja državna preduzeća izuzmu od obaveze da dostavljaju informacije, Štrle smatra da je jedan od ciljeva Zakona smanjenje korupcije. Zato, po njenim rečima, otvorenost državnih organa i preduzeća, u kojima država ima akcije i gde postoji javni kapital, povoljno utiče barem na percepciju korupcije u javnosti, pa i na samu korupciju.

Sagovornica smatra da su Slovenci iskorenili politiku i partijsku povezanost iz rada državnih institucija jer je u toj zemlji javnost osetljiva na korupciju kao i na pristup informacijama od javnog značaja.

– Javnost je kod nas osetljiva na korupciju. Kad neko ne poštuje zakon to je predmet kritike i kroz određeno vreme popravlja se sam – kaže Lemut Štrle, ali napominje da i dalje postoji neki uticaj, skrivene mreže, veze, ali ih je malo manje, pošto su možda bolje skrivene.

Vođenje medijske kampanje koja se odvija u Srbiji protiv Poverenika, a koju sprovodi vlast posredstvom određenih ministarstava koja Poverenika zatrpavaju besmislenim zahtevima, Lemut Štrle komentariše kao „bezobraznu“.

– Sve je u klimi, u poštovanju prava. Nije Poverenik izmislio taj Zakon, već je on bio prihvaćen u skupštini. I mi smo u Sloveniji imali takve ekscese, ali ne puno. Zakonom ne može da se zabrani da se takvi zahtevi šalju povereniku. To je posao medija i pritiska javnosti. Ministarstvo treba da daje informacije a ne da zasipa Poverenika – ističe sagovornica i dodaje da je u pitanju kulturološka stvar, pa je zato pravo ne može rešiti.

Informacije

– Kada ljudi shvate da im je pristup informacija od javnog značaja bitan, kao i zaštita podataka, oni će početi da se ponašaju drugačije. Participativne demokratije nema ako ljudi nemaju pristup informacijama koje nisu prerađene od strane vlasti i medija. Na takvim, sirovim informacijama građani treba da zasnuju svoje mišljenje – smatra Štrle.