BFMI: Medijske slobode u Srbiji u padu, vlast koristi Telekom da vlada tržištem

„Sve je više dokaza o tome da se državna tela koriste za strateško učvršćivanje kontrole nad medijima“, kažu iz ove organizacije i kao primer navode slučaj Telekoma koji manipuliše ovim tržištem kroz nagomilavanje medija u svom vlasništvu.Iz BFMI podsećaju na izveštaj Evropske komisije iz 2020. godine u kome je zaključeno da Srbija godinama nije napravila nikakav pomak u slobodi izražavanja. Tome je, kako zaključuju, najviše kumovala vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, piše Raskrikavanje.

„Vučić je bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića i poseduje sofisticirano razumevanje toga kako mediji funkcionišu i kako da se koriste u političke svrhe. Prorežimski mediji dobijaju finansije od države, kao i povlašćen tretman od strane regulatora“, navodi se u izveštaju.

Osim redovnih napada na nezavisne novinare, kako ističu, kao metod pritiska koriste se i poreske inspekcije kojima se ograničavaju novinarske slobode. Moć države se selektivno koristi kako bi se, prema navodima ove organizacije, potkopavale nezavisne redakcije koje kritikuju vlast SNS-a.

Slučaj Telekom

U izveštaju se podseća da je Telekom kupio Kopernikus od Srđana Milovanovića za oko 195 miliona evra, kako je Raskrikavanje tada otkrilo. Mesec dana kasnije, podsećaju, Milovanović je kupio Prvu i B92, Play Radio, šest kablovskih kanala i tri veb portala.

„Opozicija i medijski eksperti su ovo videli kao dokaz da je novac dobijen od Telekoma iskorišćen za kupovinu dva popularna nacionalna kanala sa ciljem da budu predati vlasti pod kontrolu“, navodi se u dokumentu.

Sličan pristup, ističu, korišćen je i za kupovinu Kurira 2019. godine od strane Igora Žeželja. Žeželjeva kompanija Wireless Media je postala partner sa vebsajtom Mondo za koji se spekulisalo da je u vlasništvu Telekoma.

Podsetimo, kako je Raskrikavanje pisalo, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić, prošle godine je novinarima pokazala ugovor između Telekoma i Žeželjeve kompanije Wireless media iz oktobra 2018. godine, kojim se Telekom obavezao da će uložiti 38 miliona evra u ovu Žeželjevu firmu. Tri meseca kasnije, Wireless Media je kupila medijsku grupaciju Adria Media Group, koja između ostalog izdaje prorežimski tabloid Kurir. Iz samog ugovora nije jasno zašto tačno Telekom ulaže ovaj novac u Žeželjevu firmu, ali je on podstakao spekulacije da je upravo tim novcem, dobijenim od državnog Telekoma, Žeželj kupio Kurir, te da je ovaj poduhvat Telekoma zapravo dodatno uspostavljanje državne kontrole nad medijima.

Telekom poseduje i stanicu povezanu sa „jednim od najvećih evropskih emitera – Euronews“. Telekom je u maju 2021. godine postao vlasnik firme Euronews Serbia, preko koje će se emitovati vesti na Telekomovim digitalnim i TV platformama, iako se time krši zakon koji, kako podsećaju, predviđa da država ne sme da bude vlasnik medija.

„Sve je jasnije da državna preduzeća poput Telekoma posluju tako da vlasnicima ili partnerima povezanim sa SNS-om presumere kontrolu nad medijima. Oni koriste ove mehanizme da potkopaju one koji donose kritičke vesti, i da zamagle liniju između nezavisnog i državnog vlasništva. I sve to na tržištu za koje se tvrdi da je u najvećoj meri privatizovano“, ističe se u dokumentu.

Bogato tržište, ali monopolizovano

U izveštaju BFMI navodi se da u Srbiji postoji oko 2.500 medija – TV, radio, novina i internet portala koji su registrovani u APR-u, a broj je i veći s obzirom na postojanje „divljih medija“.

Ipak, iako zbog ovog broja deluje da u Srbiji postoji medijski pluralizam, situacija je drugačija.

„Uprkos velikom broju registrovanih medija, šačica pojedinaca kontroliše najveći deo ovog sektora i postoji gotovo totalna dominacija prorežimskih glasova“, ističe se u ovom dokumentu.

Podsećaju da država i dalje, uprkos zakonu koji to zabranjjuje, poseduje deo vlasništva nad Politikom, a postoje i RTS i RTV koji su javni emiteri. U državnom vlasništvu je i Telekom, najveći kablovski operater, koji se „sve više koristi za ojačavanje državne kontrole nad privatnim medijima“.

Tamo gde vlast nema direktno vlasništvo, kontrola se postiže kroz reklamiranje, direktno finansiranje kroz javne nabavke ili se na neke druge načine vlasnici medija „ubeđuju“ da je bolje da budu lojalni državi“.

„Drugim rečima, najveći broj privatnih medija se ili oslanja na državnu podršku ili ih poseduju i vode oni koji već podržavaju SNS“, ističe se u ovom dokumentu.

Tokom 2019. godine, najveći deo medijskog tržišta (63 %) posedovalo je četvoro vlasnika. Država je posedovala oko 22 odsto preko javnih servisa (RTS, RTV), sledeći je bio Pink Željka Mitrovića sa oko 18 odsto tržišta, Srđan Milovanović je preko Kopernikusovih kanala O2 i TV Prva imao oko 16 odsto, dok je TV Hepi Predraga Rankovića Peconija imala oko 8 odsto medijske publike u Srbiji.

„Svi su prorežimski“, ističe se u izveštaju. „Glavna TV stanica koja kritički izveštava o vlasti je N1, u vlasništvu United Grupe. Ipak, N1 je dostupan samo preko operatora SBB i 2019. godine je imao svega 0.85 odsto udela u gledanosti na medijskom tržištu, što znači da je njihov domet vrlo ograničen u poređenju sa dominantnim kanalima četiri glavna emitera“.

Slično je i sa štampom – četiri vlasnika dominiraju tržištem time što „poseduju“ preko 70 odsto čitalačke publike proizvodeći gotovo u potpunosti prorežimske sadržaje.

Ringijer Aksel Špringer, navodi se u izveštaju, preko Blica (i NIN-a) ima više od 20 odsto publike. Slede Večernje novosti – nedavno privatizovane – i Politika sa oko 21 odsto, Kurir Igora Žeželja ima oko 13 odsto učešća u tržištu, dok Informer Dragana Vučićevića prelazi 17 odsto medijske publike koja čita novine.

„Informer, jedna od najjeftinijih dnevnih novina, dobro je poznat po napadima na ljude koji kritikuju vlast, uključujući i nezavisne novinare“, ističe se u izveštaju.

Ceo izveštaj na engleskom možete naći ovde.

Balkan Free Media Initiative je nevladina organizacija sa sedištem u Briselu osnovana 2019. godine. Osnivačica je dugogodišnja bugarska novinarka Antoaneta Nikolova, a u savetodavnom odboru se nalaze dugogodišnji novinari iz Velike Britanije, Francuske, SAD, analitičari i diplomate.

Kako navode na sajtu, osnovani su zbog urušavanja medijskih sloboda na Balkanu, pre svega u Srbiji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. Ideja organizacije je, kako ističu, da skreću pažnju na sve veće političke pritiske na medije, uključujući fizičke napade, zloupotrebu pravnog sistema i antikonkurentsku praksu.